Za nešto manje od deset dana, 5. decembra, na snagu treba da stupi novi deveti paket sankcija koje Evropska unija (EU) uvodi Rusiji. Ovoga puta, sankcije su mnogo rigoroznije od prethodnih i direktno udaraju na najjače rusko oružje - energente. Međutim, dogovora oko najvažnije stavke sankcija, gornje cene nafte, još uvek nema i ne čini se da ga neće ni biti.
Do kočenja dugo najavljivanih sankcije došlo je upravo u srcu EU – Briselu.
Naime, pregovori oko ovog paketa traju od oktobra kada je Moskva nelegalno anektirala četiri regiona u Ukrajini. Proces je ubrzan nakon što je Rusija intenzivirala napade na civilne objekte i energetsku infrastrukturu Ukrajine.
Svih 27 zemalja usaglasilo se da Rusija mora biti sankcionisana zbog pomenutih napada i to najjačim udarcem do sada. Meta su energenti, jer je to ono što omogućava Rusiji da manipuliše situacijom u Evropi.
Unutar EU postignut je konsenzus kada je reč o ograničenju uvoza ruske nafte koja dolazi morem, dok se o uvozu nafte koja u Evropu stiže preko naftovoda nije razgovaralo. Međutim, iako su zemlje EU načelno saglasne sa ovom merom, spor je nastao oko cene za barel ruske nafte po kojoj bi se ona prodavala trećim zemljama.
Pročitajte još:
Naime, cena od 65 dolara po barelu, koja je figurirala kao konačna gornja granica, nije prihvaćena od strane svih članica. Iako se predviđalo da će ovaj paket sankcija kočiti Mađarska, pobunile su se četiri druge države.
Najglasnije su bile Poljska i Grčka. Varšava se usprotivila ceni od 65 dolara po barelu tvrdeći da je to preblago prema Moskvi koja se već pripremila da se prilagodi ceni od 60 dolara po barelu. Atina zahteva da cena bude najmanje 70 dolara po barelu, kako bi kompanije koje se bave transportom mogle da opstanu. Poljske i grčke stavove podržale su Kipar i Malta, kojima bi niže cene za barel ruske nafte mogao da nanese veliku ekonomsku štetu.
Analitičari postavljaju pitanje da li će deveti paket uopšte uticati na Moskvu i da li će ispuniti svoj cilj – da paket bude kreiran tako da Rusija ne prekine isporuku nafte Evropi i time izazove nagli skok cena, ali i da ograniči sposobnost Moskve da finansira rat u Ukrajini.
Kada je reč o gasu, eneregntu od kog direktno zavisi kako će građani EU preživeti zimu, situacija je drugačija. Evropska komisija iznela je predlog utvrđivanja gornje granice koji će biti utvrđivan na mesečnom nivou.
EK je u utorak predložila uspostavljanje korektivnog tržišnog mehanizma koji bi se aktivirao kada cena na Holandskoj berzi gasa (TTF) bude iznad 275 evra po megavat-satu dve nedelje i 58 evra viša od referentne cene LNG-a 10 uzastopnih dana tokom dve nedelje.
Mehanizam bi bio uspostavljen 1. januara 2023. godine i ograničen na godinu dana, sa ciljem da se ograniči cena mesečnih ugovora.
Prema zamisli članica EU, korektivni mehanizam bi se aktivirao samo u slučaju prevelikog poskupljenja koje nije tržišno. Osnovna svrha mehanizma bila bi odvraćanje od veštačkog podizanja cena gasa, čemu akteri na tržištu gasa pribegavaju da bi povećali profit.
Ipak, oko nekih stavki nije bilo rasprave. Tako će stupiti na snagu zabrana pružanja IT, inženjerskih i pravnih usluga ruskim subjektima.
Evropski parlament izglasao je u sredu, 23. novembra, Rusiju državom sponzorom terorizma, navodeći da njeni vojni napadi na ukrajinske civilne ciljeve krše međunarodno pravo.
Dosadašnje mere EU uključuju ograničenja na energiju iz Rusije, zabranu finansijskih transakcija sa ruskim subjektima i zamrzavanje imovine više od 1.000 osoba i 100 organizacija.
BONUS VIDEO Kako su građani Hersona dočekali ukrajinsku vojsku
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar