Dan kada je Amerika gorela: Al Kaida otela četiri aviona i izvela najveći teroristički akt - 22 godine od brutalnog napada na Kule bliznakinje

U napadima iza kojih je stajala ekstremno islamistička teroristička mreža Al Kaida poginulo je gotovo 3.000 osoba.Njihova masivnost, obuhvatnost i razornost zaprepastila je tada celokupnu svetsku javnost.Bio je utorak, 11. septembra 2001. Pripadnici Al Kaide oteli su tog jutra četiri putnička aviona, komercijalne letelice, namerni da izvedu što razornije napade na vodeće simbole SAD.Tog dana, dva aviona su u razmaku od 16 minuta, udarila u kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Prvi udar dogodio se u 08.46, u Severni toranj kompleksa Svetskog trgovinskog centra. Bio je to avion Ameriken erlajnsa, let broj 11.

Usledio je drugi udar, u 09.03, u Južni toranj Trgovinskog centra. Bio je to avion na letu 175, takođe kompanije Ameriken erlajns. Kule Svetskog trgovinskog centra imale su po 110 spratova. Spadale su tada u pet najviših zgrada na svetu. Obe su se nakon udara srušile u roku od sat i 40 minuta. Prilikom urušavanja uništene su ili oštećene i druge okolne građevine.Paralelno, treći avion se zario u zgradu Pentagona, u okrugu Arlington u Virdžiniji. Bio je to još jedan avion kompanije Ameriken erlajns, let broj 77. Udar u zgradu Pentagona dogodio se u 09.37. Četvrta oteta letelica pala je u Pensilvaniji, u 10.03, u polju Stonikrik Taunšip, nedaleko od Šanksvila, pošto su putnici napali otmičare, u pokušaju da preotmu avion.Procenjuje se da je namera bila da on udari u Belu kuću, ili zdanje Kongresa, u Vašingtonu. Bio je to let broj 93 kompanije Junajted erlajns.Ukupan broj žrtava je bio 2.996, među njima i 19 napadača odnosno otmičara, terorista Al Kaide. Ukupan broj povređenih je višestruko veći, navodi se da ih je bilo čak 25.000. Među žrtvama su bila i 372 strana državljanina, iz 102 zemlje. Jedan od njih poreklom iz Srbije.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortibliznakinjeds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2398088"]Napadači, njih 19, bili su poreklom iz Saudijske Arabije, njih 15, dvojica iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, po jedan iz Libana i Egipta. U samom Njujorku poginulo je 2.606 osoba u napadu na kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, od posledica napada i urušavanja kula. Takođe i 147 osoba, putnici i posade letelica.Među njima su bila 2.192 civila, podrazumevajući i pripadnike hitnih službi, medicinsko osoblje i sl. Poginula su i 343 vatrogasca, kao i 71 pripadnik raznih bezbednosnih službi, policije... U Vašingtonu, u Pentagonu, poginulo je 125 osoba. U tom napadu poginulo je i 59 osoba koje su se nalazile u letelici, uključujući posadu aviona.Ukupan broj žrtava u letelici koja je pala u polje Stonikrik Taunšip, nedaleko od Šanksvila, Pensilvanija, bio je 40.Prostor kompleksa Svetskog trgovinskog centra čišćen je tokom narednih osam meseci. Pentagon je popravljan godinu dana.Memorijalni prostor na donjem Menhetnu izgrađen je u vidu šume od 442 hrastova stabla. Pri čemu je sačuvano stablo, drvo kruške, koje je na neobičan način preživelo kolaps 11. septembra 2001. ispod brda betonskog i čeličnog krša.Sledila je gradnja muzeja, kao i odgovarajuća obeležja u Pentagonu i Pensilvaniji. Odgovarajuće službe SAD nekoliko časova pošto su se napadi dogodili, obelodanile su da iza napada stoje, odnosno da su izvršioci, pripadnici Al Kaide.

Usledila je široka akcija, nazvana ''Rat protiv terorizma'', pre svega u vidu vojne intervencije s ciljem zaposedanja Avganistana. Prevashodni cilj je bilo svrgavanje talibana, koji su zapravo vlast u toj zemlji i osvojili zahvaljući činjenici da su ih SAD široko pomagale i naoružavale u borbi protiv Sovjeta. I sam Osama bin Laden, saudijski milijarder, čelnik Al Kaide, se u tom kontekstu nalazio odnosno borio u Avganistanu.Dugogodišnja potraga odgovarajućih službi SAD za Bin Ladenom, posle terorističkih napada na Njujork i Vašington, okončana je 2. maja 2011. Ubijen je u Abotabadu, u Hazara regionu, na severu Pakistana. Američke trupe su Avganistan potpuno napustile krajem avgusta 2021. a talibani su ponovo osvojili vlast.