Černobilj - 36 godina kasnije

Nuklearna elektrana Černobilj se sastojala od četiri reaktora tipa RBMK-1000. Izgradnja elektrane je počela 1970. godine. Naziv elektrane "Černobilj" je povezan sa gradom Černobiljom koji se nalazi u blizini. Godine 1986. kada se desila nesreća, ova elektrana je bila najmoćnija nuklearna elektrana u evropskom delu SSSR.

Do katastrofe je došlo 26. aprila 1986. godine. Prva eksplozija u četvrtom reaktoru je prouzrokovala dalje eksplozije, pa je velika količina radijacije otišla u atmosferu.

Šta je Černobilj?

Černobiljska nuklerana nesreća je jedna od dve najteže nuklearne nesreće na svetu, prema Međunarodnoj skali nuklearnih događaja. Druga katastrofa je bila ona u Fukušimi u Japanu 2011. godine.Nesreća se dogodila tokom bezbednosnog testa na parnoj turbini četvrtog nuklearnog reaktora tipa RBMK. Tokom planiranog smanjenja snage reaktora u pripremi za testiranje, izlazna snaga je neočekivano pala na nulu. Operateri nisu uspeli da je vrate na nivo snage koje je naveden u programu testiranja, što je reaktor dovelo u nestabilno stanje.Ovaj rizik nije bio evidentan u uputstvu za upotrebu, pa su operateri nastavili sa testiranjem, nesvesni opasnosti koja preti. Po završetku testa, pokrenuli su gašenje reaktora. Međutim, kombinacija nemara operatera i kritičnih nedostataka u dizajnu rektora, dovela je do toga da je reaktor bio spreman da eksplodira. Umesto gašenja, počela je nekontrolisana nuklearna lančana reakcija, koja je oslobodila velike količine energije.

Jezgro se istopilo, pa su usledile eksplozije koje su pokidale jezgro i uništile zgradu u kojoj se on nalazio. Požar je divljao, a u vazduh je ispuštana znatna radioaktivna kontaminacija tokom devet dana, koja se potom širila po drugim delovima SSSR i zapadnoj Evropi.Zbog širenja radijacije, 36 sati nakon eksplozije stvorena je Zona isključenja u radijusu od deset kilometara. Oko 49.000 stanovnika je evakuisano iz tog područja, prvenstveno iz grada Pripjata. Zona isključenja je kasnije povećana na radijus od oko 30 kilometara, pa je evakuisano još 68.000 ljudi.Ovo područje je kasnije postalo poznato kao Černobiljska zona isključenja, a grad Pripjat je i danas napušten pošto i dalje postoje mesta koja su opasno radioaktivna. Istraživanja su kasnije pokazala da je oko 135.000 lica pristalo da bude evakuisano. U godinama između 1986. i 2000 godine se taj broj skoro utrostručio - približno 350.000.

Ko je kriv za Černobilj?

Postoje dve verzije o uzrocima kastastrofe. Prema prvoj koja je objavljena 1986. godine u avgustu, do stravične nesreće je došlo zbog greške operatera. Druga verzija je objavljena 1991. godine, gde je navedeno da je uzrok nesreće u greškama u dizajnu reaktora. Greška je navodno ustanovljena u vertikalnim šipkama koje kontrolišu rad reaktora.

Među faktorima koji su svakako doprineli nesreći bilo je i osoblje koje nije bilo adekvatno obučeno. Direktor elektrane Viktor Brjukanov je pre dolaska na poziciju u černobiljskoj nuklearnoj elektrani radio u termoelektrani na ugalj.Glavni inženjer Nikolaj Fomin je iskustvo stekao samo na konvencionalnim elektranama. Anatolij Dijatlov, koji je bio zamenik glavnog inženjera, imao je iskustva, ali u radu na nuklearnim reaktorima u podmornicama. On je posle katastrofe isticao da su dizajneri reaktora propustili da napomenu da su reaktori nestabilni na pojedinim opsezima snage.U reaktoru pri nižoj snazi, povećava se koncentracija fisionih produkta, gde je najbitniji ksenon, čija se koncentracija brzo povaćava i teško kontroliše. Operateri nisu bili svesni mana u reaktoru, odnosno mana koje su imale kontrolne šipke koje ulaze u reaktor. Prilikom spuštanja šipki u rekator došlo je do povećavanja radioaktinvosti u reaktoru, što je obrnuto od njihove glavne funkcije. Ova osobina reaktora nije bila dovoljno istražena u to vreme. Do eksplozije je došlo prilikom bezbednosnog testa, a onda je u 1:23 sati po moskovskom vremenu došlo je do katastrofe.Dijatlov je bio izložen dozi zračenja od 390 rentgena, što je dovelo do smrti 50 odsto ljudi koji su bili pogođeni radijacijom nakon 30 dana. Ali Dijatlov je preživeo i suđeno mu je sa zajedno sa Brjukanovim i Fominom zbog nepoštovanja bezbednosnih propisa.Godine 1987. osuđen je na deset godina prinudnog rada, završio je u kolonijama, ali je posle samo tri godine dobio amnestiju i izašao na slobodu. Godine 1995. preminuo je od zastoja srca u 64. godini. Do kraja života nije hteo da prizna krivicu za katastrofu.Kako se kasnije saznalo, u pojedinim izveštajima je potvrđeno da je Dijatlov navodno pretio nekim radnicima elektrane gubitkom posla ako ne nastave testiranje.Brjukanov je iza rešetaka proveo svega pet godina. Fomin je pre presude imao nervni slom i pokušao je da izvrši samoubistvo. Tri godine je proveo u mentalnoj bolnici, a kada je izašao navodno se vratio u istom poslu koji je radio i pre katastrofe.

Posledice černobiljske katastrofe

Nakon što je došlo do eksplozije, stanovnici Pripjata isprva nisu ni bili svesni šta se dešava. Nastavili su sa svakodnevnim aktivnostima tog dana, a onda se desetine ljudi razbolelo, samo nekoliko sati nakon katastrofe. Prijavljivali su glavolje i ukus metala u ustima, a neki su imali i nekontrolisani kašalj i povraćanje. Evakuacija iz Pripjata je počela 27. aprila u 11.00 časova. Po stanovnike su došli organizovani autobusi, a iz grada su krenuli oko 14:00 časova.Stanovnicima je rečeno da je evakuacija privremena i da će se vratiti svojim kućama kroz nekoliko dana. Mnogi su sa sobom poneli samo najosnovnije stvari, verujući da im više od toga neće biti potrebno. Međutim, niko se više nije vratio u ovaj grad. Nakon katastrofe, Pripajt je postao grad duhova, a za stanovnike tog mesta izgrađen je novi grad Slavutič.

U eksploziji u elektrani su poginula dva inženjera, a još dvojica su zadobila teške opekotine. Počela je masovna hitna operacija za gašenje požara, stabilizaciju reaktora i čišćenje izbačenog nuklearnog jezgra. Nakon intervencije, 134 vatogasaca i osoblja stanice su hospitalizovani sa akutnim radijacionim sidromom zbog apsorbovanja visokih doza jonizujućeg zračenja. Od 134 osobe, 28 je umrlo u danima i mesecima nakon katastrofe, a sumnja se da je oko 14 njih umrlo do raka u narednih 10 godina.Zdravstveni efekti Černobilja na opštu populaciju su neizvesni. Modeli predviđanja ukupnog broja smrtnih slučajeva u narednim decenijama variraju. Najsnažnije studije predviđaju 4000 smrtnih slučajeva kada se procenjuju tri najzagađenije bivše sovjetske države, do oko 9.000 do 16.000 smrtnih slučajeva kada se procenjuje cela Evropa.

Od svih 66.000 beloruskih radnika hitne pomoći do sredine 1990-tih, njihova vlada je prijavila da je 150 njih preminulo. Sa druge strane, Nacionalni komitet za zaštitu ukrajinskog stanovništva od zračenja prijavio je oko 5.722 žrtve koje se uglavnom broje među radnicima koji su učestvovali u čišćenju tog područja do 1995. godine.

Životinje u Černobilju

Efekat radijacije je u velikoj meri naštetio životnoj sredini oko Černobilja. U šumi oko elektrane drveće je usled radijacije postalo crveno, pa je ovaj predeo dobio ime "Crvena šuma". Zemlja je prekopavana nakon katastrofe, drveće uklonjeno buldožerima, a životinje ubijene.Iako ovaj predeo neće biti bezbedan za život ljudi narednih 20.000 godina, nema sumnje da 36 godina nakon katastrofe, život oko nuklearne elektrane buja. Mnogo životinja je preživelo iako isprva nije delovalo tako. Danas u ovim predelima ima vukova, medveda, pasa, ptica, rakuna, jelena, divljih svinja, lisica...Iako se očekivalo da će radijacija dovesti do brojnih mutacija kod životanja, mnogi primerci danas ne izgledaju ništa drugačije nego oni koji žive van Černobilja. Ipak, radijacija jeste uništila mnoge insekte, ističu istraživanja.Zanimljivo je da su se u oblast oko Černoblja vratili i divlji konji, koji su pre katastrofe bili ugrožena vrsta. Ranije je bilo zabranjeno iznositi životinje i biljke iz Černobilja zbog kontaminacije, ali danas je situacija malo drugačija, pa je tako moguće usvojiti psa iz Černobilja.

Mutacije posle černobiljske katastrofe

Godine 2021. objavljena je studija koja je uvrđivala promene i stope mutacija kod dece roditelja koji su preživeli černobiljsku katastrofu. Pokazuje se da njihovi potomci nemaju veliki broj genetskih poremećaja u odnosu na ostalu populaciju.Iako su se deca ljudi koji su preživeli nuklearnu nesreću u Černobilju, decenijama u popularnoj kulturi prikazivali kao mutanti sa deformitetima ili osobe koje oboljevaju od raka, to se pokazalo kao neistina. Naučna studija je pokazala da ova deca nemaju više DNK mutacija u poređenju sa decom koja su rođena na drugom kraju sveta.

Studije je objavljena u časopisu Sajens i važi za jednu od prvih koja je sistematski analizirala promene u incidenci pojave mutacija kod ljudi koje su bili izloženi nekoj veštačkoj katastrofi, odnosno poput onoj kod izlaganja radioaktivnom zračenju.Rezultati su značajni jer su pokazali kako radijacija utiče na ljudsko telo, a takođe bi mogli da pomognu ljudima koji su živeli u blizini Fukušime u Japanu da se vrate kućama ili da imaju potomstvo, posle katastrofe koja ih je zadesila 2011. godine.

Najveća nuklearna katastrofa

Iako je teško uporediti ispuštanja radijacije između nuklearne katastrofe u Černobilju i bacanja atomske bombe, ipak se procenuje da je oko 400 puta više radioaktivnog matarijala ispušteno prilikom nesreće u Černobilju, nego atomskim bombardovanjem Hirošime i Nagasakija zajedno.U Černobilju je oko 100.000 kvadratnih kilometara zemlje zagađeno, a najviše su pogođeni delove, Ukrajine, Belorusije i Rusije. Niži nivoi kontaminacije su otkriveni širom Evrope osim na Iberijskom poluostrvu. Radioaktivni oblak je stigao do Holandije i Belgije.Nivo jonizujućeg zračenja u najteže pogođenim delovima zgrade elektrane procenjen je na 5,6 rentgena u sekundi, što je jednako oko 20.000 rentgena na sat. Smrtonosna godza je oko 500 rentgena tokom pet sati, tako da su radnici koji su bili nezaštićni primali smrtonosne doze za manje od jednog minuta. Međutim, u ruševinama delova zgrade zatrpan je dozimetar koji meže da meri do 1.000 rentgena u sekundi, a drugi je otkazo čim se uključi. Većina dozimetara nije mogla da očita prave nivoe radijacije, koja je divljala.Uticaj radijacije na ljude, biljke i životinje bio je itekako vidljiv. Sama činjenica da je ljudima zabranjeno da žive ili da dugo borave u černobiljskoj zoni isključenja svedoči da je ovo područje i dalje opasno po zdravlje. Zona isključenja je postala jedno od najradioaktivnijih područja na svetu. Procenjuje se da područje oko Černobilja neće biti pogodno za život ljudi još 20.000 godina.

Preživeli iz Černobilja

O Černobiljskoj kastastrofi je snimljena i serija "Černobilj" koja je privukla veliku pažnju. Nakon što su gledaoci širom sveta imali priliku da pogledaju seriju, oglasili su se preživeli bivši radnici elektrane.Serhij Mirnij je istakao da je serija najbliža stvarnim događajima, ali da je dalja od stvarnosti koja je njemu poznata. Mirnij je radio u kontrolnom centru Černobilja. Bio je među onima koji su poslati da sakupljaju radioaktivni otpad."Ono što se dešavalo u realnosti je bilo mnogo interesantnije i emotivnije nego što se može zamisliti", rekao je on.

Oleksij Breus bio je inženjer u Černobilju. Jutro posle katastrofe došao je u svoju smenu, ne znajući šta se dogodilo.Istakao je da serija iskrivljuje uloge nekih ljudi u priči o Černobilju. Dodao je da su direktor elektrane, glavni inženjer i njegov zamenik predstavljani kao zlikovci, ali da oni to nisu bili. Nekoliko sati posle eksplozije, on je imao priliku da razgovara sa Oleksandrom Akimovim, vođom smene u reaktoru broj četiri u noći katastrofe i operaterom Leonidom Toptunovim. Dodao je da nisu izgledali dobro."Bilo je očigledno sa se osećaju loše, bili su bledi", dodao je.Istakao je da koža drugih kolega koje su radile te noći u elektrani bila jarkocrvena i da su oni kasnije preminuli u bolnici u Moskvi.U priči o katastrofi u Černobilju mora se spomenuti i Ljudimila Ignateko, supruga vatrogasca Visilija koji je gasio požar posle eksplozije reaktora. Ljudmila je bila trudna u vreme kada se desila katastrofa, ali je uz supruga bila do poslednje trenutka, negujući ga u bolnici.Svojevremeno je rekla da su njegovi poslednji dani bili daleko strašniji nego što se može zamisliti i da se gušio u sopstvenim organima."Svaki dan sam upoznavala drugu osobu", rekla je Ljudmila.Bebu je rodila posle smrti supruga, ali je devojčica umrla 4 sata posle rođenja i to od posledica radijacije. Prema nekim podacima, Ljudmila je i dalje živa i ima sina.

Černobiljski likvidatori

Ovo je naziv za ljude koji su radili na sanaciji posledica černobiljske katastrofe na reaktoru 4. Ovi ljudi su čisti područje u reonu od oko 30 kilometara u kojima se nazale i gradovi Pripjat i Černobilj, kao i desetine manjin naselja i sela.Na sanaciji posledica kastastrofe je bilo angažovano oko 600.000 ljudi, među kojima su bili civili, rezervisti i vojnici koji su dolazili iz različitih delova SSSR. Ovi ljudi nisu bili svesni koje će posledice po njihovo zdravlje imati ovaj posao. Likvidatori su duži vremenski period boravili u području koje je bilo kontaminirano i bili su izloženi visokoj radijaciji.

U opisu njihovih poslova bilo je gašenje požara, evakuacija stanovnika, dekontaminacija područja, kao i izgradnja sarkofaga kojim je natrkiven reaktor 4. Radili su malo opreme, a mediji su često izveštavali da opasnosti po njih nema.Većina ovih ljudi imala je kasnije ozbiljne zdravstvene probleme. UN su 2005. godine u svom istraživanju navele da je preminulo oko 4.000 ljudi među likvidatorima, a organizacija Grinpis ističe da je taj broj daleko veći. Likvidatori su kasnije dobili brojne olakšice od države, što se tiče poreza, smeštaja, većih penzija i drugih povlastica.

Sarkofag

Sarkofag je struktura izgrađena kako bi se osigurao nuklearni reaktor u Černobilj, koji je eksplodirao 1986. godine.Postavljen je 2016. godine i trebalo bi da osigura reaktor u narednih 100 godina. U periodu od 10 godina, izvedeni su radovi kako bi se osiguralo istopljeno jezgro reaktora i 200 tona visoko radioaktivnog materijala, a sve pod pokroviteljstvom Evropske banke za obnovu i razvoj – EBRD.Ovaj projekat je koštao 1,5 milijardi evra, a novac je izdvojila Evropska banka, EU i 45 država.Černobljski sarkofag je najveća pokretna struktura na kopnu ikada napravljena. Dugačak je 257 metara i težak 36.000 tona.

Pripjat - grad duhova

Pripjat je grad koji je izgrađen za potrebe smeštaja radnika nuklearne elektrane Černobilj, kao i njihovih porodica. Stanovnici su počeli da se naseljavaju 1970. godine. Nakon nuklearne katastrofe ovo mesto je postalo grad duhova. Svo stanovništvo je evakuisano i nikom nije kasnije dopušteno da se vrati i nastavi da živi u ovom gradu.Do 1986. godine u ovom gradu je živelo oko 50.000 stanovnika. Važio je za mlad i moderan sovjetski grad, čiji su stanovici uživali u svim pogodnostima koje je to vreme moglo da pruži. U svoje "zlatno doba" Pripjat je bio jedan od najprestižnijih gradova, koji je imao razvijen kulturni i društveni život. Ljudi iz okolnih sela su dolazili u Pripjat da bi kupovali u dobro snabdevenim radnjama.

Stanovništvo ovog grada je bilo mlado, a prosečena starost je oko 26 godina. Mnogi ljudi iz Ukrajini su dolazili da žive u Pripjat kada bi se penzionisali. Grad je imao bioskop, prodavnice, osnovne i srednje škole, kafiće, vrtiće, hotel, biblioteke... Pripjat je imao i veštačko jezero koje je snabdevalo stanovnike ribom celo godine.Nakon katastrofe, kada je stanovništvo iseljeno, vojska i policija je patrolirala gradom kako bi sprečili građane da se vrate ali i da bi sprečili pljačke. Ipak, do pljački je dolazilo i one su vremenom postajale sve masovnije.Ukrajinske vlasti su 2011. godine dozvolele turistima da posete Pripjat, a njihov broj je u godinama koje su usledile nastavio da raste. U pojedinim delovima grada radioaktivnost je značajno opala pa je turistima dozvoljeno da se kreću tim trasama, ali samo uz pratnju vodiča. Pripjat ima reputaciju "savremene nekropole" i grada koji je zamrznut u vremenu, pa je zbog toga postao inspiracija za mnoge filmove, knjige, serije i igrice. Betonske površine zamenila je vegetacija, a postoji opasnost da će se pojedine zgrade srušiti pošto o njima skoro 4 decenije niko nije vodio računa.

Rat u Ukrajini - Černoblj

Ruske trupe su odmah na početku invazije na Ukrajinu preuzele kontrolu nad nuklearnom elektranom u Černobilju na severu Ukrajine gde se 1986. godine dogodila najveća nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva. Tokom prvog dana invazije došlo do je žestokih borbi u oblasti Černobilja, a ruske snage su ušle u elektranu i uzele taoce.Dok su trajale borbe za Černobilj, oglasio se i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je upozorio da ruske snage pokušavaju da preuzmu kontrolu nad nuklearnom elektranom. Kasnije su se sporadično u medijima pojavljivale informacije da je došlo do povećanog nivoa radijacije u ovom području, što su stručne službe demantovale.

Nedavno se pojavio i snimak koji pokazuje napuštene ruske vojne pozicije (rovove i tenkove) u visoko radioaktivnoj zoni isključenja u blizini nuklearne elektrane Černobilj.Na snimku koji je snimila ukrajinska vojska, mogu se videti prazne jame i rovovi napušenih ruskih vojnih utvrđenja u oblasti koja je poznata kao Crvena šuma.Tragovi tenkova su se videli u šumi - koja se smatra najzagađenijim područjem u celoj černobiljskoj Zoni isključenja i svima je zabranjeno da tamo borave i bilo šta rade. Energoatom je rekao da nije jasno šta su ruske trupe tražile u ovom području. Istakli su da je moguće da su vojnici bili izloženi značajnom zračenju kada su tamo kopali rovove, a najviše zato što pošto nisu imali propisnu zaštitnu opremu.BONUS VIDEO Ruski rovovi oko Černobilja

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apruskirovoviokocernobiljads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3323951"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News