„Ne verujem da je reč o neznanju“: Advokat o odluci tužilaštva da odbaci deo krivične prijave protiv Veselina Milića, kaže da problem postoji od prvog dana

Veselinu Miliću, nakon hapšenja u slučaju ubistva Aleksandra Nešovića Baje na Senjaku, stavljena su na teret dva krivična dela - pomoć učioniocu posle izvšrenja krivičnog dela i neprijavljivanje zločina.

Kako je saopštilo Više javno tužilaštvo nedavno, analizom baznih stanica, u vreme kada je Aleksandar Nešović dolazio u Restoran „27“, Veselin Milić se kretao ka svojoj adresi stanovanja, gde je, prema prikupljenim dokazima, stigao oko 23.17 časova i ostao do narednog dana. Tužilaštvo iz toga zaključuje da su se praktično mimoišli, pa zbog toga odbacuje mogućnost da je pomogao učiniocu.

Još od prvog dana Milićevog hapšenja, deo stručne javnosti je smatrao da je u konkretnom slučaju reč o pogrešnoj kvalifikaciju prvog dela, koje je sada i odbačeno.

Advokat Jovan Rajić u razgovoru za Novu podseća da je još ranije tužiteljka u penziji Jasmina Paunović i njegov kolega Sead Spahović upozoravali na kvalifikaciju dela.

"Od samog početka opis onoga što stoji kao opis samog događaja ne korespondira sa stvarnom kvalifikacijom dela. Ja ne verujem da neko u tužilaštvu, kome je poveren ovaj predmet, koji je veoma osetljiv, ne ume da kvalifikuje delo na osnovu činjenica. Ne verujem da je to stvar neznanja. Može da bude, ali je to malo verovatno", kaže Rajić.

On ističe da se Veselinu Miliću, do sada, stavljalo na teret pomaganje nakon izvršenog krivičnog dela i neprijavljivanje, ali da je evidentno da je u pitanju saizvršilaštvo.

"Nije reč samo o konkretnom izvršenju dela. Zakon jasno kaže da je potrebna zajednička odluka više lica da zajednički deluju, ali je dovoljno i da neko lice bitno doprinosi izvršenju krivičnog dela. To znači da može biti reč i o nekoj drugoj aktivnosti, a ne samo o samom činu izvršenja", objašnjava advokat.

Naš sagovornik upozorava da je posebno problematično to što je u slučaju saizvršilaštva zaprećena ista kazna kao i za samo izvršenje dela, što u konkretnom slučaju, ako je reč o teškom ubistvu, znači da se kazna kreće od deset godina zatvora do doživotnog zatvora.

"Međutim, u situaciji kada je reč o pogrešnoj kvalifikaciji, otpada prvi deo i ostaje samo neprijavljivanje izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna do pet godina zatvora, a može biti izrečena i uslovna osuda. Tako dolazimo do situacije da se, zbog kvalifikacije dela, od kazne koja je trebalo da bude najmanje deset godina zatvora može doći do toga da neko dobije uslovnu kaznu, jer tužilac navodno nije znao da pravilno kvalifikuje delo", pojašnjava on.

Advoka ističe da potvrdu za ovakve sumnje možemo naći i u rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

"On potvrđuje da je ovo veoma verovatan scenario. Kaže da je neprijavljivanje krivičnog dela strašno krivično delo, što i jeste, ali ono nije ništa u poređenju sa saizvršilaštvom u teškom ubistvu. Zapravo, tom dramatizacijom onoga što se sada stavlja na teret pokušava se da se prikrije ono što je odbačeno kao delo i ono što se događalo pre toga", priča advokat Jovan Rajić.

Trojica policajaca puštena, druga dvojica privedena

Među uhapšenima zbog ubistva u Restoranu "27", našlo se i nekoliko pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su bili zaduženi za obezbeđenje tada policijskog načelnika Vesellina Milića, ali i osumnjičenog Saše Vukovića Bosketa, koji je takođe nekada bio policajac.

Najpre su uhapšena trojica službenika MUP B. M, S. S. i P. P. zbog naprijavljivanja krivičnog dela i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, ali je krivična prijava protiv njih odbačena. Odmah nakon toga, privedena su još dvojica policajaca, ovog puta iz Vukovićevog obezbeđenja.