Tanja Ostojić: Prihvatila sam promene u svom telu na politički osvešćen način

Ova izložba međunarodno priznate umetnice, koju je kustosirao Miroslav Karić iz Muzeja savremene umetnosti, koncipirana je oko raznolikih aspekata materijalnosti u njenoj višedecenijskoj angažovanoj i feministički orijentisanoj umetničkoj praksi.

Tanja Ostojić u razgovoru za Nova.rs objašnjava šta predstavlja i sugeriše naziv izložbe "Koliko snage je potrebno…":

- "Koliko snage je potrebno da svoj život izgradimo…" na principima života punim plućima, a ne na pukom preživljavanju u (nakon) periodima velike političke krize i represije, predstavlja introspektivno pitanje i naziv rada po kom je izložba dobila ime. Ovaj rad deo je mog poslednjeg opusa i triptiha vezova na platnu nastalih u periodu od 2025-26. godine, koji analiziraju motive palestinske kefija marame čiju bogatu simboliku sam promišljala, u odnosu na savremeni geopolitički trenutak. Motiv ribarske mreže simboliše duboku vezu zajednice sa vodom Mediterana. Mnogi od nas žive u modusu pukog preživljavanja danas, a mnogi se istrajno bore za pravo na zemlju i na vodu.

U ovom opusu promišljam vezu između eko-feminizma, tradicije borbe palestinskog naroda, autohtonih aktivista na američkim kontinentima, i u Srbiji, koji nisu spremni da se odreknu svog prava na resurse koji im život znače. Susedni vez "Zemlja Moje Telo…" zasnovan je na "Tierra Mi Cuerpo", autohtonom pojanju koje mi je prenela Soraida Čindoj, čuvarka zajednice Inga (Putumaio, Kolumbija). Motiv maslinovog lišća dolazi sa Palestinske marame. Oba simbolizuju vezu sa zemljom i pravo na zemlju. Vêzu čvorova ribarske mreže, i maslinovog lišća doprinele su i učesnice mog performansa i čajanke za vez u Istanbulu u novembru 2025. godine.

Na izložbi u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića postavljene su tri tematske celine problemski razvijane oko tri vaša rada: "Lični prostor", "Mis(s)placed Women?" i "Izmenjena vodom". Koji su to vama važni stari radovi koje ste odabrali za ovu izložbu?

- Tematske okvire koji međusobno komuniciraju, formirali smo zapravo oko četiri odabrana opusa mojih umetničkih projekata, koje čine "Lični prostor" (1995-96), "Strategije uspeha/Serijal sa kuratorima" (2001-03), "Mis(s)placed Women?" (2009-2022) i "Izmenjena vodom" (2024-26). Tematski možemo govoriti o introspektivnim prostorima, prostorima društvene kritike, institucionalnoj kritici iz rodne perspektive, migraciji, tranziciji, ženskoj solidarnosti, ženskom iskustvu, ženskom zdravlju i ženskoj seksualnosti u različitim životnim fazama. Odabrani radovi iz ranijih stvaralačkih faza na kompleksan način vezuju se na novi opus. I ne samo tematski, već i po vizuelnim motivima, i kompleksnosti metodološkog pristupa.

Projekat "Mis(s)placed Women?" u različitim formatima postoji od 2009. Da li su teme koje su tada bile aktuelne, značajne i danas? U vreme pandemije posebno ste apostrofirali pitanja slobode kretanja i ugroženosti; da li u međuvremenu uviđate i nove teme karakteristične za aktuelni geopolitički ili društveni trenutak? Odnosno - koliko se ono što je feministička praksa u vašem radu menja u eventualnom skladu sa novim civilizacijskim izazovima?

- "Mis(s)placed Women?" je kolaborativni umetnički projekat koji se slojevito razvijao u periodu od 2009. do 2022. godine. U okviru "Mis(s)placed" projekta, u kojem primenjujem metodologije feminističke emancipatorske umetničke prakse i rada sa zajednicom, realizovala sam brojne radionice širom sveta, u velikom spektru javnih prostora, za koje su učesnice birane putem javnih konkursa.

Arhiv projekta uključuje kontribucije preko 170 osoba sa šest kontinenata. U najvećoj meri radi se o umetnicama koje se identifikuju kao žene koje potiču iz različitih sredina. Ovi performansi se bave temama migracije, rodne demokratije, feminizma, džentrifikacije, odnosa pozicije moći i ranjivosti, posebno u kontekstu ženskih i transrodnih tela, aspektima koji zauzimaju značajno mesto u mojoj umetničkoj praksi u protekle tri decenije.

Ovim projektom, s jedne strane, istražujemo privilegije praveći razliku između radne mobilnosti, prisilne ili željene migracije, kao i načine na koji se zakoni arbitrarno primenjuju, a s druge strane, istražujemo različite javne prostore i nevidljivost određenih grupa u njima. Izložili smo radove čije su teme veoma aktuelne, koji dokumentuju osnaživanje učesnica i međunarodnu žensku solidarnost.

Koje radove na ovoj izložbi prvi put izlažete i s kojom idejom su nastali?

- Na ovoj izložbi nalazi se veliki broj radova koje po prvi put izlažem. Gotovo svi radovi na trećem nivou izlažu se po prvi put. A u Beogradu je veoma mali broj za ovu izložbu odabranih radova bio u prošlosti izlagan.

Kao jedna od mnogih žena koje se bore sa osećajem izolacije u menopauzi, i kao feministkinja, prihvatila sam promene u svom telu na politički osvešćen način i pokrenula početkom 2024. godine istraživački projekat Izmenjena vodom, sa namerom da ublažim hormonalne promene uslovljene (peri)menopauzom kroz ponovno povezivanje sa vodom, i praksu redovnog plivanja na zvaničnim i nezvaničnim kupalištima širom Berlina, kao i gde god sam putovala.

Rad "Izmenjena vodom: vezeni kalendar menopauze i plivanja" prikazuje period od osam godina tranzicije, uključujući prve znake perimenopauze, intervenciju dilatacije i kiretaže, lokalnu hormonsku terapiju, poslednji ciklus, zvanični ulazak u menopauzu - koji sam obeležila Menopauzalnom zabavom, i praksu redovnog plivanja u različitim vodenim telima, reflektovanu upotrebom širokog spektra nijansi plavog, zelenog i sivog konca za vez.

Tokom dva meseca 2025. godine, svakodnevno sam provodila po nekoliko sati šetajući, plivajući i skupljajući otpad iz mora i peska duž plaže duge pet kilometara na baltičkoj obali. Zatim sam očistila i iseckala odabrani raznobojni otpad - mešavinu prirodnih i veštačkih materijala, praveći niti za tkanje. Na razboju sam tradicionalnom tehnikom tkanja realizovala tekstilni objekat pod nazivom "Prostirka sa plaže Ustka". Dakle, pored prirodne vune, tu su morske alge, ribarska kabanica, ribarski najlon sa zapletenim zarđalim ekserima... Pronašla sam svilenkastog zmaja kojeg su ljudi pustili uz vetar, a koji je pao u more i u kojem je živela kolonija dagnji. I to sam očistila, i napravila pređu za tkanje. Otpad je jedna od najkarakterističnijih odlika naše civilizacije i krajnje je vreme da se prema njemu izgradi svesniji odnos.

Rad "Zgrada prati oblik reke" predstavlja istraživanje u okviru kojeg sam komemorisala istorijsku rutu bekstva preko Berlinskog zida, istražujući zapadnu fasadu zgrade Am Flutgraben e.V. i izvlačeći iz mulja i vode različite predmete, uključujući i cigle (kojima su prozori zgrâde bili zabarikadirani) koje leže u kanalu još od pada Zida, 9. novembra 1989. Preplivala sam i poplavni kanal reke Špre.

U okviru izložbe održali ste dvodnevnu radionicu "Izmenjena vodom: Menopauzna čajanka uz vez i plivanje". Kako je bio osmišljen koncept i koji su vam utisci?

- Koristeći isceljujuću moć vode, osmislila sam i vodila brojne radionice kao kolektivne prostore za razmenu iskustava o često prećutkivanoj i nedovoljno istraženoj temi menopauze, kao i za plivanje, zajedničke obede, istraživanje, preporuke literature, čajanke uz vez, kao i gledanje filmova, sa krugom žena u Berlinu, Subotici, na Paliću, i u Beogradu.

Paralelno, i kasnije uz pomoć konca i boja, radila sam na mapiranju strategija dodira i promene kroz interakcije sa vodenim telima, i kroz kolektivna znanja žena, vezući ova iskustva na tkaninama i radeći serije crteža na papiru.

Učešće u radionicama veoma je bilo dragoceno za sve učesnice, jer su shvatile da nisu same i izolovane u tranzicionim životnim fazama. Bile su u prilici da se povežu i da razmene metode osnaživanja i strategije emancipacije na osnovu feminističkog pristupa menopauzi.