Inovativne terapije donose novu nadu za žene sa uznapredovalim karcinomom endometrijuma

Ginekološki maligniteti svake godine pogađaju više od 4.000 žena u Srbiji, a karcinom endometrijuma zauzima značajno mesto među njima. Reč je o bolesti koja se najčešće javlja kod žena u postmenopauzi, često udružena sa komorbiditetima poput gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja, što dodatno komplikuje lečenje.

Iako se karcinom endometrijuma u velikom broju slučajeva može otkriti u ranom stadijumu zahvaljujući karakterističnim simptomima, poput neuobičajenog vaginalnog krvarenja, krvarenja nakon menopauze, produžene ili obilne menstruacije, kao i bolova u donjem delu stomaka, određeni broj pacijentkinja dijagnozu dobija tek kada se bolest proširi van materice. Tada mogućnosti lečenja postaju ograničenije, a prognoza značajno nepovoljnija. Podaci pokazuju da kod metastatske bolesti svega oko 20 odsto pacijentkinja doživi pet godina od postavljanja dijagnoze.

"Osnov porasta karcinoma endometrijuma leži u činjenici da se ovo oboljenje najčešće dijagnostikuje u starijoj životnoj dobi, odnosno u postmenopauzalnom periodu. Kako se životni vek produžava, raste i broj žena koje ulaze u period života u kojem je rizik za razvoj bolesti veći, iako ne treba zanemariti ni mlađe žene kod kojih postoje određeni faktori rizika. U Srbiji je takođe prisutan trend porasta broja obolelih, pa je broj novodijagnostikovanih slučajeva porastao sa 931 u 2023. godini na 1.042 u 2024. godini. Važno je naglasiti da je postmenopauzalno krvarenje najznačajniji simptom bolesti, zbog čega se karcinom endometrijuma često otkriva u ranom stadijumu, kada petogodišnje preživljavanje iznosi oko 90 odsto. Problem predstavljaju uznapredovali i metastatski karcinomi, kod kojih petogodišnje preživljavanje pada na oko 17 odsto. Upravo zato značaj imaju nova saznanja o molekularnim karakteristikama tumora i primena savremenih terapijskih pristupa, uključujući kombinaciju hemioterapije i imunoterapije, koja je donela značajan napredak u lečenju pacijentkinja sa uznapredovalom bolešću", objašnjava prof. dr Aljoša Mandić iz Instituta za onkologiju Vojvodine.

Poslednjih godina sve veći značaj dobija molekularna karakterizacija tumora, koja omogućava bolje razumevanje biologije bolesti i izbor terapije prilagođene karakteristikama svakog pojedinačnog tumora. Zato molekularno testiranje postaje važan deo savremenog pristupa lečenju karcinoma endometrijuma. Dostupnost inovativnih terapijskih opcija, uključujući imunoterapiju i druge ciljane pristupe, donosi novu perspektivu za žene sa uznapredovalim karcinomom endometrijuma. Ove terapije imaju potencijal da produže preživljavanje i poboljšaju kvalitet života pacijentkinja, predstavljajući značajan korak napred u lečenju bolesti koja je do skoro imala veoma ograničene terapijske mogućnosti.

"Najveći izazov u lečenju karcinoma endometrijuma i dalje predstavljaju pacijentkinje kod kojih se bolest dijagnostikuje u stadijumu III i IV, odnosno kada se tumor proširio van materice. U tim situacijama više ne govorimo samo o lokalnoj bolesti, već o sistemskom oboljenju sa značajno većim rizikom od recidiva i lošijom prognozom. Ipak, važno je naglasiti da nije svaka uznapredovala bolest ista. Prognoza zavisi od obima proširenosti tumora, zahvaćenosti limfnih čvorova, prisustva udaljenih metastaza, ali i od bioloških karakteristika samog tumora. Poslednjih godina došlo je do značajne promene u načinu na koji posmatramo i lečimo karcinom endometrijuma", kaže dr Marijana Milović Kovačević iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Nekada su stadijum bolesti i histološki tip tumora bili ključni za donošenje terapijskih odluka, dok danas sve važniju ulogu imaju molekularne karakteristike tumora koje omogućavaju precizniju procenu prognoze i izbor najefikasnijeg lečenja za svaku pacijentkinju.

"Posebno značajan napredak ostvaren je u oblasti imunoterapije. Kod pacijentkinja čiji tumori imaju poremećaj sistema za popravku DNK (dMMR) ili visoku mikrosatelitnu nestabilnost (MSI-H), rezultati lečenja su značajno unapređeni. Velike međunarodne studije pokazale su da dodavanje imunoterapije standardnoj hemioterapiji može značajno produžiti period bez progresije bolesti, a kod određenog broja pacijentkinja omogućiti dugotrajnu kontrolu bolesti koja do pre nekoliko godina nije bila moguća. Zbog toga je molekularna dijagnostika danas neizostavan deo savremene kliničke prakse. Era personalizovane medicine u karcinomu endometrijuma već je počela i sve više se udaljavamo od pristupa “jedna terapija za sve”, sa ciljem da svaka pacijentkinja dobije lečenje prilagođeno biologiji svog tumora i najveću moguću šansu za uspešan ishod", objašnjava dr Milović Kovačević.

Marina Nedeljković (53) je borbu sa karcinomom endometrijuma krenula 2023. Godine. Nije ni znala kako je sve krenulo, samo je osećala nelagodu u stomaku, nadutost i opstipaciju.

"Resila sam da odem kod doktora u nadi da će mi reći da je to nešto prolazno, da sam se prehladila. Međutim surova realnost pokazala je najpre dijagnozu raka debelog creva i još nisam završila lečenje sa tom bolešću kada je stigla nova dijagnoza. Rak materice. Operisana sam i dobila četiri ciklusa hemoterapije. Za svo to vreme sam imala izuzetnu podršku supruga, i ćerke. Bili su moja nepresušna snaga ljubavi, topline, i pokazali koliko mogu i moram zbog sebe, zbog njih. Na žalost, ovo isto iskustvo imala je i moja majka. Zato je bitno da se o bolesti govori kako zbog porodicne anamneze, tako i zbog širenja svesti o bolesti zbog drugih žena", kaže Marina Nedeljković.