Retki su gradovi koji imaju heroje koje poznaje cela zemlja. Valjevo ih ima minimum dvoje. Aleksandar Obradović i Katarina Petrović saopštili su Valjevcima i celoj Srbiji istinu koje su svi gladni, istine koja se čuva u duboko u prašnjavim fiokama, daleko od očiju javnosti. I Valjevcima su dodatno otvorili oči, jer su i oni počeli da šetaju protiv nasilja koje izjeda ceo kraj. Nasilje je ušlo u medije, firme, zgradu opštine, zarilo se u Tešnjar kao staro kulturno blago grada i sada nema kud – izbor je prost: stati mu na put ili pustiti da metastazira do kraja. Njegovi građani kažu da je anestezija vlasti počela da popušta, ali da je dalek put da od orijentalne kasabe u koju je vlast pretvorila, ponovo postane zvezda vodilja celog kraja. Ipak, buđenje je počelo, ali ništa ne ide preko noći. Jer preko noći nije ni počelo.
Nije se ni Valjevo gradilo preko noći. Veliki grad, na zapadu Srbije, čije su ime, kultura, tradicija i borba utkani u kulturnu baštinu celog jednog naroda. Borba Valjevaca zabeležena je i u istorijskim čitankama od vremena Prvog srpskog ustanka, pa kroz ceo 20. vek i konačno na prelaz u novi milenijum.
Borili su se Valjevci i tokom demokratske tranzicije 5. oktobra, pa su i tada dali svoj doprinos u gradnji jednog drugačijeg društva u kojem žele da žive. Kako i sami njegovi građani kažu, ovo je „fajterski“ kraj.
Grad koji ume da se bori, ali koji se malo uspavao. I njegovi meštani su zabrinuti zbog toga. Kažu da je nekada bio zvezda vodilja, a danas je zbog lošeg upravljanja postao orijentalna kasaba. Grad u kojem ne možete da izveštavate ako se vaš prilog ne dopada gradonačelniku ili grad u kome SBB ne može da se širi jer nije državni operater. Mesto gde kao i širom zemlje ne možete u vrtić, bolnicu ili na posao bez partijske knjižice stranaka koje su na vlasti.
Oštrica kritike kao da je istupela, građani su počeli sve više da se uvlače u kuće, a manje da javno govore na ulicama i kafanama, pa su to neke ranije vlasti iskoristile. Iskoristile i ozbiljno načele ceo ovaj kraj. Uništena je fabrika Krušik, koja je nekada hranila ceo kraj.
Zbog sumnjvih poslova koji su išli na štetu fabrike, samim tim i države, a što je obelodanio uzbunjivač Aleksandar Obradović, pali su profiti, plate i privreda jednog kraja. Život je postao skuplji za „običnog čoveka“, jer je njegov buđelar postao tanji. Udarac gradu na Kolubari zadali su bezakonje, sumnjive rekonstrukcije, gradnje, te sivilo birokratskog aparata koji odlučio da zapusti stari kulturni centar grada, a počne da neguje novi, bezlični, ali po njihovoj meri.
Tako propada Tešnjar, kraj koji neodoljivo podseća na Baščaršiju, koji je sada prepušten svojoj sudbini. U tom sivilu su i ucene zbog kojih ne možete da se zaposliti bez članske karte, a ni u vrtić ili doktora ne možete bez veze.
Ipak, nisu se svi prepustili sudbini koja ih nosi kroz nemirno more pretnji, ucena, nasilja i pustošenja gradske kase. Aleksandar Obradović je pokrenuo lavinu sa Krušikom, Katarina Petrović je otkrila da su neki od nas građani drugog reda, jer oni prvi voze kola pod dejstvom kokaina, a primer ovih hrabrih ljudi slede i drugi Valjevci. Oni su osam puta do sada šetali protiv nasilja koje izjeda Valjevo i okolinu, zbog kojeg su se probudili. Kako kažu, anestezija popušta, ali nema ničega preko noći.
„Za lekara vam treba veza, ni dete u vrtić ne možete da upišete bez stranke“
Upravo tako vidi borbu Valjevaca protiv nasilja advokatica Jana Aćimović Planojević koja nam je objasnila sa kakvim se pritiscima i nasiljem suočavaju Valjevci.
„Za mene nije ni malo teško da šetam jer osećam potrebu i dužnost da iskažem negodovanje i bunt protiv nasilja koje nam se dešava. Ovde se dešava opšte nasilje, nasilje nad istinom, medijima, strukom i institucijama koje ne rade svoj posao. Izazovi koji potresaju Srbiju potresaju i Valjevu. Svakodnevno doživljavamo ponižavanje, vrši se jedna kompletna tortura nad građanina. Ako hoćete negde da se zaposlite, imate problem jer niste član stranke. Iako posedujete diplomu i sva znanja, nije dovoljno, to je strašno. Ako hoćete da upišete dete u vrtić, treba vam veza. Ako želite da odete ranije kod doktora, treba vam veza. Ovde smo pre neki dan imali slučaj da je devojčica upala u rupu u parku pored dečjeg igrališta. Rupa je bila iskopana da se zasadi drvo, nije zatrpana, drvo nije zasađeno, ona se igrala i imala višestruki prelom kuka. Niko ne snosi odgovornost, ne postoji red, ne primenjuju se pravila“, kaže advokatica za Novu.
Poručuje da su protesti učinili da se ljudi oslobađaju, ohrabruju, osvešćuju, da se pridružuju onoj grupi građana koja je slobodna da izrazi svoje mišljenje.
„Ako su protesti doneli nešto, to je da su se ljudi probudili. Nazire se nada da može da bude bolje, ljudi izlaze na ulice postepeno, šire se informacije, ljudi se povezuju. Jedino tako možemo da se izborimo za zdravu Srbiju i bolji grad. Svaki put je odlična energija na protestima, ljudi su raspoloženi, iz očaja i bunta su spremni da se bore za dobro zemlje. Konstantnim protestima koji se organizuju iz nedelje u nedelju, anestezija popušta, ali ništa ne ide preko noći. Preko noći se ništa nije ni desilo “, ističe za Novu advokatica Jana.
Za koncert Zdravka Čolića 30.000 evra, ali nema za kulturu
Ni Valjevo nije lokalna samouprava koja pati od istih boljki kao i većina gradova u državi. Nije da nema novca, veći problem je kako se on raspoređuje. Iako ima puno prostora da se poboljša kulturni život u gradu, rukovodstvo se opredeljuje za novac investira u ad hoc događaje poput koncerata poznatih pevača. Za jedna od takvih dato je 30.000 evra, za drugi na bazenu jedne pevačice 10.000 evra, a sve to plaćaju građani.
Za istoričara Vladimira Krivošejeva to je neprihvatljvo. U razgovoru za Novu kaže da ovaj grad nikada nije napustio, ali da je njegov duh, nažalost, počeo da se gasi.
„Građane Valjeva tišti ono što tišti i druge građane Srbije, ali glavni problem je devastacija kulture, morala, zakona. Situacija iz Srbije se preslikava i na Valjevo. Kao neko ko je ceo život posvetio Valjevu, proveo svoj život ovde, propustio sve prilike da odem iz Valjeva, ne mogu da se pomirim da ću mojoj deci u unucima ostaviti devastiran i uništen grad. Nikada nije bilo prljavije, neuređenije, ovde se iza nas je uništen park, napravljen novi koji je estetski daleko iznad onog koji je postojao decenijama. Tešnjar, stara duša Valjeva, praktično je mrtav. Nažalost, i duh Valjeva se polako gasi. I mi se osećamo kao skuvane žabe koje su korak po korak ne primećuju da je sve otišlo van kontrole. Čuli smo informaciju da je za koncert poznatog pevača dato 30.000 evra, a nedavno je dato 10.000 evra za koncert na bazenu jedne pevačice čije ime meni ništa ne znači. Kao što se i kadrovi raspoređuju na pogrešan način, tako se i novac raspoređuje na pogrešan način. Do skoro sam i ja bio jedna od tih skuvanih žaba, ne znam šta mi se desilo u glavi i samo sam u jednom trenutku iskočio iz lonca koji je počeo da vri. Shvatio sam da te loše stvari koje sam prihvati kod sebe, da nisu uobičajene i normalne“, priča za Novu istoričar Krivošejev.
Nasilje i na lokalnim medijima, SBB-u nije dozvoljeno da širi
Da je nasilje ušlo u svaku poru društva potvrđuje i medijski radnik na lokalnoj televiziji Marš Aleksandar Dovečer. Kroz razgovor sa nama objašnjava kako je teško raditi na lokalu ukoliko ne izvešatavate na način kako to vlast očekuje. Zbog toga dobijaju 70 odsto manje novca nego televizije koje su „prihvaljive“, a iste probleme ima i SBB kojem je praktično onemogućeno da širi svoju mrežu.
„Poprilično je teško raditi u medijima na lokalu. Postoje mediji koji su favorizovani u odnosu na druge, veliki broj portala radi uz vlast i dobija namenska sredstva kroz različite projekte. Borimo se, ali teško je. Pritisaka je bilo prilično za vreme prošlog gradonačelnika koji je izdao naredbu PR službi u opštini da nas ne zovu na konferencije za medije. Teško je i finansirati se. Postoje i raznorazne firme koje su uz vlast, oni se po automatizmu ne reklamiraju kod portala i medija koji su protiv vlasti, ali se zato finansiraju na medijima koji su uz vlast. Pomoću štapa i kanapa stižete do sredstava, to je prosto tako“, objašnjava Aleksandar kako izgleda život medija na lokalu.
Napominje da slične muke ima i SBB, kojem nije onemoguće širi svoju mrežu u Valjevu.
„Pogotovo u zadnjih godinu dana, državni operater se širi, reklamira se građanima, šire svoju mrežu, a SBB ne dobija dozvole da radi dalje i da se širi. Nije ovo zdrava sredina sa funkcionisanje medija, situacija je otežana. Naša televizija u proseku dobija minimum 70 odsto manje sredstava od drugih televizija, iako se ti projekti manje više svode na isto. Svi imamo i približan broj zaposlenih, kod svih radi u proseku od pet do 10 ljudi, a mi imamo 70 odsto manje sredstava. I druge opštine u okolini Valjeva po autimatizmu dodeljuju sredstva tim televizijama, novac iz budžeta najviše ide njima, pa čak i iz Ministarstva. Ali, borba je lepša od bilo čega i ne treba napuštati sve ovo. Postalo je apsurdno šta su ljudi napravili od našeg grada, koji je lep i može divno da se živi ovde, ali moram da kažem da borba postoji i da ćemo istrajati u tome“, iskreno priča Aleksandar za Novu.
Da borba nije napustila Valjevo potvrđuju i slučajevi uzbunjiavača iz Krušika Aleksandra Obradovića i policajke Katarine Petrović, koji su otkrii istine koji su doživeli nacionalnu i regionalnu prepoznatljivost. Oni su građani otkrili istine koje su se čekali i zbog koje se se uzburkalo. Da njih nije bilo, ono što smo slutili da se možda dešava, dobili su svoju formalnu potvrdu.
Upravo advokat Branko Ivković, koji je branio Katarinu Petrović, policajku koja je zaslužna za otkrivanje velike afere u koju je upleten Vučićev kum Nikola Petrović, kaže da je ceo grad ustao na noge i da je za sve bitan pritisak javnosti.
„Valjevo ima sudbinu da se uvek pojavljuju buntovni ljudi koji se ne mire sa zlom, nasiljem lažima i obmanama. Mi imamo sreću da u našem gradu imamo Aleksandra Obradovića i Katarinu Petrović. Zaista, nama je čast što su naši sugrađani. Što se tiče Aleksandara Obradovića, kada se njegov slučaj dešavao nije naišao na opštu podršku građana, za razliku od slučaja Katarine Petrović. Nažalost, moram da konstatujem da smo se kao sugrađani Aleksandra Obradovića obrukali. Što se tiče Katarine Petrović, ceo grad je ustao na noge i poslali smo poruku da ako je ne puste iz pritvora, mi ćemo doći u Beograd po nju, pa su je pustili iz pritvora. Da je tako bilo i sa Obradovićem, verujem da bi i njegova sudbina bila drugačija, moram da kažem to. Bitan je pritisak javnosti, da živimo u uređenoj i normalnoj državi, ovo ne bi zaslužilo ni vest od par rečenica jer bi sistem funkcionisao, a Katarina ne bi ni bila u pritvoru“, kaže advokat Ivković.
„Krušik doživeo sunovrat, Eurolitijum se nadvio kao tamna senka nad nama“
Ivković podseća koliko je devastiran ceo kraj, te navodi da je Krušik nekada bio sinonim za Valjevo, a da je danas doživeo sunovrat.
„Krušik je bio sinonim za Valjevo, skoro da nije bilo kuće gde neko nije radio u Krušiku. Godine su učinile da je Krušik doživeo sunovrat, što se pogotovo odnosi na ovu vlast. Napravljeno je partijsko preduzeće, ljudi su zapošljavani po partijskim spiskovima, bez stručnih kvalifikacija su dolazili, a radi se o vojnoj fabrici. Dugovi se nagomilavaju, u pitanju su mutni poslovi gde vlast učestvuje. Obradović je to obnarodovao. Ja sam Krušikovo dete, majka mi je radni vek provela tamo, sudbinski smo vezani za nju, ali bojim se da ako se nastavi ovako, da druga sudbina za ovu fabriku ne postoji“; tvrdi advokat.
Ni ekološki izazovi ne zaobilaze Valjevo, pa je tako ogroman izazov firma Eurolitijum. Kako objašnjava Ivković, ako se nešto ne preduzme, Valjevci će biti obruču između Eurolitijuma i Rio Tinta.
„Firma Eurolitijum se kao tamna senka nadvila nad Valjevom, čini mi se da smo mi u još većem problemu nego Loznica. U slučaju kad bi fabrika zaživela, mi bismo se našli u obruču Rio Rinta i Eurolitijuma, zbog čega bismo ostali bez budućnosti. Ta firma mora da leti iz ovog kraja. Mi nemamo gde odavde, preostaje nam jedino da se borimo do kraja i da oni više nikada ne rade. Nama je to životno pitanje, jer ako to dopustimo, u celom kraju budućnosti nema. Protesti su pre svega prvi korak koji pokazuje da se narod budi iz decenijskog sna. Ćutimo na sva dešavanja oko nas, retki su ljudi poput Katarine Petrović i Aleksandra Obradovića, koji su javno ustali u usprotivili se ovom zlu. Najveći benefit je što su ljudi ustali, ali ništa ne ide preko noći. Valjevo je bilo perjanica Zapadne Srbije i zvezda vodilja, a postali smo orijentalna kasaba koja je potpuno devastirana. Ovakvu dozu lopovluka ne pamtimo. . Ljudi su uplašeni, svesni smo da nemamo opciju drugu nego da se borimo“, zaključuje Ivković.
Tekstove i iz drugih gradova koji šetaju protiv nasilja možete da pročitate u serijalu na Nova.rs #ZAŠTOŠETAM.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare