Poslednji u nizu intelektualaca na koje se ustremio predsednik Srbije Aleksandar Vučić jeste profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović. Vučić ga je nazvao “besprizornim likom” i izneo navodne podatke o njegovim primanjima, samo zato što je profesor govorio na poslednjem protestu “Srbija protiv nasilja” i pročitao proglas više od 1.000 intelektualaca koji su podržali građane. Problema je u ovome mnogo, a pored otvorenog targetiranja, možda je najveći to što je predsednik na ovaj način počinio krivično delo, za koje je zaprećena i kazna zatvora.
Gostujući u poslednjoj emisiji “Ćirilica” na televiziji Hepi, Aleksandar Včić je govorio o protestima i onima koji na njima govore. Jedan od njih je profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović.
“Čak i ovaj profesor koji bi da nam opšti sa majkama, sestrama, ćerkama, bakama, sa svim ženama, jer je u mogućnosti da bude tako bahat i bezobrazan… Sa tim platama od 5.000 evra, imaće povećanje…”, rekao je Vučić govoreći o najavama povećanja plata u prosveti.
Važno je napomenuti i da se prvi deo Vučićeve izjave odnosi na tekst pesme “We are the Serbs“, rok benda “Ništa ali logopedi”, u kom je profesor Jovanović bio pevač sredinom devedesetih godina.
Studenti i alumnisti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizovali su onlajn peticiju kojom pružaju podršku profesoru. Prethodno je i Centar za pravosudna istraživanja ukazao na to da su napadi Aleksandra Vučića na predsednika Upravnog odbora CEPRIS-a prof. dr Miodraga Jovanovića samo još jedan u nizu istupa kojima ovaj zvaničnik krši Ustav Republike Srbije.
“Zabrinjavajuće je ne samo da su podaci o primanjima profesora Jovanovića netačni, već i to da predsedniku podaci o prihodima građana ne mogu biti dostupni bez povrede zakona”, navodi CEPRIS.
Komentarišući ovaj slučaj, advokat Ivan Ninić za novine “Nova” kaže da Vučić zakonski nema način da pristupi ličnim podacima profesora Jovanovića, te da je reč o klasičnoj zloupotrebi, što je krivično delo.
“Vučić nema način da pristupi tim podacima. To mogu biti podaci PIO fonda ili Poreske uprave. Ali, to nije sve. Vučić je i ranije to radio, kad je iznosio informacije iz zdravstvenih kartona i objavljivao druge lične podatke raznih ljudi. I kad učestvuje u radu Skupštine Srbije, Vučić često čita neke vrlo sofisticirane podatke o ljudima koji su protiv njega. Tu je prekršen pre svega Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, a to je krivično delo. Međutim, niko tome ne staje na put. Vučić ne dobija ni krivične niti prekršajne prijave, kao da je sve to postalo normalno”, kaže Ninić.
On dalje navodi da je ono što Vučić radi Miodragu Jovanoviću klasično zastrašivanje svih ostalih intelektualaca u Srbiji.
“Da će isto tako proći ukoliko im padne na pamet da učestvuju na protestima, govore javno, pišu autorske tekstove u kojima kritikuju vlast”, navodi Ninić.
Sve navedeno potvrđuje i advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
“Odakle Vučiću podaci o primanjima profesora Jovanovića, trebalo bi pitati Vučića. Sem podataka o profesorovim primanja iz javnih sredstava, koja po Zakonu o pristupu informacijama mogu biti javno dostupni, svi drugi prihodi mogu biti dostupni nekim državnim organima. Ali, pod zakonom predviđenim uslovima za službene potrebe, odnosno postupke koji vode – npr. Poreska uprava, Agencija za sprečavanje pranja novca, tužilaštvo… Međutim, nema načina, osim pod pretpostavkom kršenja zakona da ti organi te podatke stave na raspolaganje predsedniku republike. Naravno, budući da organi koji raspolažu tim podacima ne bi smeli da mu ih stavljaju na raspolaganje, to nema opravdanja da ih predsednik uopšte obrađuje pogotovo da iznosi te podatke u javnost. Štaviše, može se govoriti o osnovanoj sumnji da su službena lica koja su mu dala podatke, a i on sam, počinili krivično delo iz člana 146 Kribvičnog zakonika”, navodi Šabić.
Član 146 Krivičnog zakonika Srbije govori o neovlašćenom prikupljanju ličnih podataka i kaže:
(1) Ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko protivno zakonu prikuplja podatke o ličnosti građana ili tako prikupljene podatke koristi.
(3) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.
Nedavno je istu stvar u Skupštini Srbije uradio i poslanik SNS Nebojša Bakarec, kada je otkrio informacije o primanjima glumaca koji su podržali proteste “Srbija protiv nasilja”.
Tim povodom Šabić kaže:
“Već sam javno rekao da je postupak Bakareca skandalozan, da je to svojevrsna nedopustiva i opasna haranga. Bakarec je naznačio Telekom kao izvor podataka. Mnogi glumci su osporili tačnost podataka, ali Telekom se nije ogradio i nije demantovao da je on izvor podataka, što je sramno već sa stanovišta poslovnog morala. Ali i u tom slučaju otvara se pitanje sumnje u kršenje nekoliko zakona pored Zakona o zaštiti podataka i KZ još i Zakona o poslovnoj tajni.
A sve zajedno je potvrda totalne neodgovornosti vlasti i njene spremnosti da se zakonom zaštićeni podaci o građanima zloupotrebljavaju, a Ustavom zajamčena prava krše, radi najefemenijih dnevnopolitičkih politikantskih potreba”, zaključuje Šabić.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže za Novu da je u ovoj izjavi predsednika Vučića, kao i u mnogim drugim, sporno za početak to što se govori o stvarima koje ni po kojem osnovu nemaju nikakve veze sa njegovim nadležnostima.
“A nema sumnje da je čest gost televizija upravo zato što obavlja funkciju predsednika države. Dok je i formalno bio formalno na čelu vladajuće stranke, mnoge njegove izjave su mogle da se tumače u tom svetlu, kao razračunavanje sa stvarnim ili percipiranim političkim protivnicima, ali sada je i taj osnov isključen. U ovom konkretnom primeru, najveći problem je to što je izjava takva da profesora Jovanovića može izložiti opasnosti, pre svega zbog očigledno zlonamernog tumačenja teksta ironične pesme stare nekoliko decenija, a zatim i povezivanja tog tumačenja sa njegovom visokom zaradom. Sve to, kao i kod mnogo drugih primera (npr. sa glumcima, sa službenicom koja je otpuštena zbog objava na Tviteru pod pseudonimom) očigledno ima za cilj obeshrabrivanje građana koji rade u nekim javnim institucijama ili posluju sa nekim iz javnog sektora da koriste svoja građanska prava i da izražavaju mišljenja na protestima”, kaže Nenadić i dodaje:
“Kad je reč o zaradama profesora fakulteta „državnih“ univerziteta, ti podaci se, u principu, mogu tražiti, a verovatno i dobiti kroz zahteve za pristup informacijama. Ipak, malo je verovatno da je Vučić, kao građanin, a još manje kao državni funkcioner podnosio takav zahtev. U Informatoru o radu Pravnog fakulteta su objavljene „osnovne zarade“ profesora, koje su daleko manje vrednosti. Dakle, postoji nekoliko mogućnosti za poreklo informacija – da je iznos izmišljen, da je podatak dobio neformalno od nekog sa samog Pravnog fakulteta, gde ima dosta profesora koji podržavaju aktuelnog predsednika ili na primer od nekog iz Poreske uprave … Kako god bilo, izvesno je da ne postoji pravni osnov po kojem bi takve informacije mogle da se službeno dostavljaju instituciji predsednika za vršenje njegovih nadležnosti”.
BONUS VIDEO: Miroslav Aleksić – Delite građane 11 godina
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare