Vlada u odgovoru Fridom hausu Srbiju još više ocrnila

Politika 21. maj. 202012:51 > 13:14
Podeli:
Foto: TANJUG/ VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIC/ nr

Nakon što je Vlada prošle nedelje objavila detaljan odgovor na to što je Fridom haus "skinuo" Srbiji 0,25 poena u jednoj oblasti i time je spustio u kategoriju hibridnih režima, nema naznaka da će se otvoriti i rasprava oko toga kako se uopšte došlo do situacije u kojoj je Srbija na samoj granici između države koja se može nazvati demokratskom i one koja tu privilegiju nema, piše European Western Balkans.

Kada je Srpska napredna stranka došla na vlast 2012. godine, prosečna ocena Srbije na skali Fridom hausa od 1 do 7 bila je 4,36, što ju je svrstavalo u kategoriju polu-konsolidovanih demokratija. Od tada, ova međunarodna organizacija nije zabeležila napredak ni u jednoj od sedam oblasti koje prati, već samo nazadovanje – pre najnovijeg umanjenja rezultata u oblasti korupcije, Srbiji je od početka vlasti SNS-a u pomenutih sedam oblasti ocena revidirana čak deset puta, i to svaki put naniže, piše EWB.

Prosek ocena sedam oblasti, u koje spadaju izborni uslovi, sloboda medija, sudstvo i druge, sada iznosi 3,96. Drugim rečima, niže od granice koja razdvaja polu-konsolidovane demokratije i hibridne režime, koja se nalazi na 4.

Vlada je pokušala da pobije najnovije smanjenje, tvrdeći da u oblasti korupcije nije došlo do daljeg pogoršavanja. U tu svrhu citirala je izveštaje drugih međunarodnih organizacija, koji Srbiju (još) nisu spustili u kategoriju koja označava države u kojoj su demokratske institucije u najvećoj meri fasada autoritarne vlasti. Fokus na pitanje da li je Srbija zaslužila poslednju reviziju ocene je poput drveta od kojeg se ne vidi šuma. Šira slika glasi da, uz Fridom haus i druge organizacije, i izveštaji na koje se poziva sama Vlada beleže dugogdišnje nazadovanje Srbije u oblastima demokratije, vladavine prava i slobode medija.

Šta kažu izvori na koje se Vlada poziva?

Jedan od indeksa na koji se Vlada poziva u svom odgovoru Fridom hausu jeste Bertelsmanov indeks transformacije, koji Srbiju trenutno rangira u kategoriju “defektne demokratije”.

„U izdanju Bertelsman fondacije (Bertelsmann Stiftung), nezavisnog i nepristrasnog think thank-a, Bertelsmanov indeks političke transformacije (BPT Index) analizira i poredi procese transformacije prema demokratiji širom sveta“, stoji u odgovoru Vlade Srbije.

Tačno je da Bertelsmanov indeks ne svrstava Srbiju u kategoriju hibridnih režima – ona u ovom rangiranju i ne postoji, već se njen ekvivalent zove „izrazito defektna demokratija“ – ali to ne menja činjenicu da je Srbija 2014. na Bertelsmanovom indeksu imala ocenu 8 od 10, a sada ima ocenu 7.

Razvijene demokratije nisu uključene u ovo rangiranje, već najviše ocene imaju donedavni nedemokratski režimi koji su se uspešno demokratizovali. Srbija, kako kaže ovaj indeks, kreće se u suprotnom pravcu.

Oblast u kojoj je Bertelsmanov indeks transformacije zabeležio jedan od najvećih padova od dolaska SNS-a na vlast jeste podela vlasti. Srbija je u ovoj oblasti 2014. imala ocenu 8 (od 10), a sada ima ocenu 5. Ovaj, kako sama Vlada kaže, nezavisan i nepristrasan tink tenk (istraživački centar), poprilično direktno opisuje trenutnu podelu vlasti u Srbiji.

„Stanje konstantno ugrožavaju namere predsednika Aleksandra Vučića, koji u praksi ima više moći nego što mu ih Ustav dodeljuje. Predsednik ima uticaj na sve druge grane vlasti i stavlja sebe u žižu donošenja odluka i javnih politika. Ovo ugrožava sistem kočnica i ravnoteža, institucije i vladavinu prava. Takođe otvara prostor za spori rast autoritarnog režima u Srbiji“, stoji u izveštaju Bertelsman fondacije za Srbiju 2020. godine.

Pad sa ocene osam na ocenu pet u poslednjih šest godina zabeležena je u još jednoj oblasti – slobodni i pošteni izbori.

Opisujući predsedničke izbore 2017. godine, Bertelsmanov izveštaj navodi da su međunarodni posmatrači ukazali na to da su „pritisci na glasače i zaposlene u državnim strukturama bili vrlo prisutni, nadzorni mehanizmi neefikasni a medijsko izveštavanje neuravnoteženo. Pored kandidata vladajuće koalicije, bilo je malo pristupa javnim servisima za kandidate drugih političkih partija“.

U ovom izveštaju je, od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, zabeležen pad i u kažnjavanju zloupotrebe javne funkcije, radu demokratskih institucija, posvećenosti nosilaca vlasti demokratiji, kao i slobodi izražavanja.

“Nezavisnost i politički pluralizam medijskog sistema su opali poslednjih godina. Ovo je rezultat predominantnosti određenih grupa, opadajućeg životnog standarda, netransparentnog vlasništva nad medijima i njihovog finansiranja, slabe finansijske osnove mnogih privatnih medija i, samim tim, zavisnosti od poslovnih i političkih interesnih grupa”, stoji u izveštaju Bertelsman fondacije, koja pominje i kontroverznu kupovinu televizija O2 i Prva krajem 2018. godine.

Sveukupno gledano, od 2012. do danas, ovaj nezavisni i nepristrasni istraživački centar je od 18 oblasti koje mere političku transformaciju Srbije ka demokratskoj zemlji, zabeležio napredak u jednoj (društveni kapital je sa 6 porastao na 7). Nazadovanje je zabeleženo u 13, a stagnacija u četiri.

Još jedan indeks koji Vlada Srbije navodi u svom odgovoru Fridom hausu jeste Indeks demokratije Istraživačke jedinice časopisa Economist (Economist Intelligence Unit Democracy Index). Na ovoj listi Srbija nije u kategoriji hibridnih režima, koje Ekonomist uvrštava u svoj indeks, već u kategoriji manjkavih demokratija.

Međutim, i ovde važi isti zaključak – ukoliko se sadašnji trend nastavi, samo je pitanje vremena kada će i Indeks demokratije Srbiju uvrstiti u hibridne režime. Trenutno naša zemlja ima ocenu 6,41 (od 10), a ukoliko padne ispod 6, uslediće promena kategorije. Pre šest godina, prosečna ocena Srbije iznosila je 6,71. Srbija nije zabeležila nijedan napredak od tada.

U pokušaju da dokaže da Srbija od prošle godine nije zabeležila nazadovanje u borbi protiv korupcije, Vlada se u svom odgovoru pozvala i na izveštaje Evropske komisije o napretku naše zemlje na putu ka članstvu u EU, u kojoj stoji da je u ovoj oblasti ostvaren “ograničen napredak”.

Kao što je naš portal pisao u posebnom tekstu, iza diplomatskog izraza „ograničen napredak“ stoji konstatacija da je određeni zakonski okvir izmenjen i unapređen, ali da u tom trenutku Evropska komisija ne može dati sud o njihovoj primeni u praksi (što je suština svakog zakona) i poziva se Vlada da hitno unapredi rezultate u oblasti borbe protiv korupcije. Ista ocena stoji makar od 2015. godine, a da li Vlada smatra da građani treba da se zadovolje održavanjem statusa kvo kada je reč o borbi protiv korupcije zasebno je pitanje.

Međutim, čak i pogled na prethodne izveštaje Evropske komisije, koji ne mere stanje u različitim oblastima brojčano i uglavnom koriste diplomatske izraze kada opisuju situaciju u Srbiji, može se primetiti nazadovanje u stanju demokratije.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu European Western Balkans

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram