Veze Beograda i Kremlja opet pod lupom Brisela: Srbija kao sigurna kuća za Putinove saveznike

Vlada Srbije dodelila je na poslednjoj sednici državljanstvo Jakubu Zakrijevu, sestriću Ramzana Kadirova, lidera Čečenije koji vlada uz čvrstu podršku Vladimira Putina

U obrazloženju odluke koju je potpisao premijer Đuro Macut, Vlada se poziva na član zakona koji kaže da u državljanstvo "može biti primljen i stranac čiji bi prijem predstavljao interes za Republiku Srbiju". Međutim, nigde nije bilo objašnjenja koji je to interes Srbije da baš sestrić Ramzana Kadirova postane njen državljanin.

Samo pet dana kasnije i manje od 24 sata od kada su mediji ovu vest objavili, Vlada se predomislila i povukla državljanstvo. Tako je sestrić Zakrijev za pet dana prešao put od stranca od intresa za Srbiju do stranca koji može biti "opasnost po nacionalnu bezbednost".

Naime, Vlada se u svojoj drugoj odluci pozvala na član Zakona o opštem upravnom postupku koji kaže3 da "drugostepeni organ ili nadzorni organ rešenjem može na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti ukinuti rešenje radi otklanjanja teške i neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, javnu bezbednost, javni mir i javni poredak".

Sam Zakrijev, koji je bio državljanin Srbije svega pet dana, u politici bliskoj Kremlju je od rane mladosti. Trentuno je na čelu ruske podružnice francuske kompanije Danone i to od jula 2023. pošto je upravo predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao dekret kojim je državi dato pravo da "privremeno preuzme" podružnicu ove multinacionalne kompanije.

Jakub Zakrijev je samo jedan u nizu građana Rusije, bliskih vlasti u Moskvi, koji je u proteklom periodu dobio državljanstvo Srbije. Broj državljanstava koje dodeljuje Vlada Srbije građanima Rusije drastično je porastao od početka rata u Ukrajini i uvođenja sankcija Rusiji i ljudima bliskim Moskvi.

Česti su i slučajevi da su neki od tih novopečenih vlasnika srpskih pasoša u vreme dobijanja našeg državljanstva bili pod sankcijama pojedinih zapadnih zemalja.

Brisel: Rusi sa srpskim pasošem bezbednosni rizik

Evropska komisija upozorila je Srbiju još u novembru prošle godine da davanje državljanstva Srbije ruskim građanima "predstavlja potencijalni bezbednosni rizik" po Evropsku uniju.

Brisel preporučuje primenu rigorozne bezbednosne provere prilikom dodele srpskog državljanstva državljanima trećih zemalja.

"Brzo sticanje prava na putovanje bez viza u EU za državljane Rusije dodeljivanjem srpskog državljanstva predstavlja potencijalne bezbednosne rizike za EU, jer nosioci srpskih pasoša imaju koristi od putovanja bez viza u EU", naveli su iz Evropske komisije.

Istovremeno sa uručivanjem srpskog pasoša još jednom Putinovom bliskom saradniku, predsednik Aleksandar Vučić u britanskom podkastu "Ostalo je politika", koji vodi bivši savetnik nekadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera Alister Kembel, poziva Evropu da otvori svoje granice ka zemljama Balkana.

"Pragmatičniji sam i racionalniji, vidim budućnost Srbije ne u novim ratovima već u otvaranju granica na celom Balkanu i sa Evropom, to je ono što vidim i ne stidim se da to kažem", poručio je Vučić.

Ne može i Šengen i srpski pasoši Putinovim ljudima

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, ocenjuje za Nova.rs da je ponašanje Srbije, koja izdaje pasoša ruskim državljanima u direktnoj suprotnosti sa iskazanom željom da uđemo u Šengenski sporazum.

On podseća da bi se ušlo u Šengenski sporazum, zahtevi su teži nego za ulazak u samu Evropsku uniju, pa se zato prvo ulazi u EU, pa nakon nekoliko godina tek u Šengen.

“Za ulazak u Šengen i ‘otvaranje granica’ uslovi su uvođenje sankcija Rusiji i uvođenje viza ruskim državljanima i stopostotno usklađivanje sa viznom politikom Evropske unije”, naglašava sagovornik Nova.rs.

Najnovije izjave Vučića u kojima poziva EU da otvori granice za Međaka imaju isključivo cilj da pokažu da predsednik radi za građane koji sad čekaju satima na granicama zbog novog sistema ulaska u Uniju.

“Jedini način da se to pitanje reši jeste da Srbija uđe u EU i da mi dobijemo ista prava kao državljani drugih država članica. Sa druge strane upravo predsednik i politika koju on vodi je najveća prepreka ulasku u EU. Tako da možemo zaključiti da je u pitanju čist marketing kako bi se krivica za probleme prebacila sa politike države Srbije na samu Uniju”, zaključuje Međak.

Ko je sve dobio državljanstvo Srbije

Pre Jakuba Zakrijeva, pasoš Srbije dobio je i njegov bliski saradnik Ruslan Alisultanov, nekadašnji zamenik ministra poljoprivrede Čečenije i to u martu 2024. godine, po odluci koju je, kako je objavio Krik, kao premijerka potpisala Ana Brnabić. Godinu i po dana kasnije, Alisultanov je dodat na listu sankcija Kanade.

Praksa Vlade Srbije o dodeli državljanstava ruskim građanima, od kojih su pojedini u trenutku dobijanja srpskog pasoša već bili pod sankcijama zapadnih zemalja, nastavlja se i tokom mandata Miloša Vučevića.

Vučević je, kako je pisao BIRN, u martu prošle godine kao premijer u ostavci, dodelio državljanstvo Srbije ruskom oligarhu i milijarderu Olegu Bojku, iako je Bojko uveliko bio na sankcijama Australije i Poljske.

Srpski pasoš Miloš Vučević dodelio je i Eleni Burmistovoj, prvoj potpredsednici Gazprombanke, a bivšoj zamenici predsednika Izvršnog odbora Gazproma i generalnoj direktorki kompanije Gazprom Export.

Stopama Ane Brnabić i Miloša Vučevića je nastavio i sadašnji premijer Đuro Macut.

Prema istaživanju BIRN, od kako je postao premijer u aprilu 2025, zaključno sa početkom septembra iste godine, Macut je potpisao 41 rešenje o dodeli državljanstva Srbije ruskim građanima.

Među njima je bila i Elena Mihajlova, bivša članica Upravnog odbora Gazproma, koja se, kako je objavio BIRN, nalazi na listi sankcija Ujedinjenog Kraljevstva od maja 2023. i Kanade od oktobra 2022. godine.

Nisu samo premijer potpisivali odluke o dodeli državljanstva Srbije. Tako je Alekseju Jankeviču, zameniku generalnog direktora Gazprom Njefta, državljanstvo aprila 2024. godine dodelio tadašnji prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić, a Jankevič je pod sankcijama Velike Britanije od 18. maja 2023. godine.