Najmanje četvoro Rusa koji su pod sankcijama, odlukom Vlade Srbije dobili srpsko državljanstvo

"Srbi i Rusi su bratski narodi koje niko ne može razdvojiti. Kao premijer, ja ću samo jačati te odnose“, rekao je predsednik Vlade Srbije Đuro Macut krajem juna u intervjuu za ruski medij Izvestija.

Od kako je postao premijer u aprilu, zaključno sa početkom septembra, Macut je potpisao 41 rešenje o dodeli državljanstva Srbije ruskim građanima, među kojima je i Elena Mihajlova, bivša članica Upravnog odbora Gazproma, koja se prema zvanično dostupnim podacima, nalazi na listi sankcija Ujedinjenog Kraljevstva od maja 2023. i Kanade od oktobra 2022. godine, piše BIRN.

Macut nije jedini koji je dodelio državljanstvo Republike Srbije osobama povezanim sa Gazpromom, a koje su se nalazile na sankcijama Ujedinjenog Kraljevstva u trenutku kad su postali građani Srbije.

Pre njega, državljanstvo je tadašnji predsednik vlade Miloš Vučević dodelio Eleni Burmistovoj, prvoj potpredsednici Gazprombanke, a bivšoj zamenici predsednika Izvršnog odbora Gazproma i generalnoj direktorka kompanije Gazprom Export.

Burmistova dobila je državljanstvo Srbije 27. marta 2025. godine, a na listi sankcija Ujedinjenog Kraljevstva je od februara 2023.

Alekseju Jankeviču, zameniku generalnog direktora za ekonomiju i finansije i član uprave kompanije Gazprom Neft, državljanstvo je dodelio 5. aprila 2024. godine tadašnji prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić. Jankevič je na sankcijama Velike Britanije od 18. maja 2023.

Bivša premijerka Ana Brnabić je potpisala rešenje kojim se u državljanstvo prima bivši zamenik ministra poljoprivrede Čečenije, Ruslan Alisultanov koji je od 2024. godine jedini vlasnik bivše Francuske firme Danone u Rusiji.

U martu 2024, kako je ranije objavio KRIK, Brnabić je potpisala rešenje kojim se dodeljuje državljanstvo Alisultanovu i članovima njegove porodice. Godinu i po dana kasnije, 13. juna 2025, Alisultanov je dodat na listu sankcija Kanade.

BIRN je prethodno objavio da je Miloš Vučević dodelio sankcionisanom ruskom oligarhu Olegu Bojku. Kako se navodi u istraživanju BIRN-a, Bojko, jedan od 100 najbogatijih Rusa, dobio je srpsko državljanstvo odlukom Vlade Miloša Vučevića u martu ove godine, iako se tada već nalazio na sankcijama Australije, Poljske i Ukrajine.

Bojko već nekoliko godina preko svoje firme u Beogradu posluje sa firmama na Kipru i u Rusiji.

Zakon o državljanstvu Srbije predviđa da Vlada Srbije može da dodeli državljanstvo strancima „čiji bi prijem u državljanstvo

…] predstavljao interes za Republiku Srbiju”.

Iako se ova rešenja Vlade objavljuju u Službenom glasniku, u njima se ne navode razlozi za odluku o dodeli državljanstva.

Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o tome koji je interes države Srbije da dodeli državljanstva ovim osobama. Na pitanja BIRN-a, upućena preko kompanija u kojima rade, nisu odgovorili ni Mihajlova, Burmistova, Jankevič i Alisultanov.

Broj državljanstava koje dodeljuje Vlada Srbije drastično je porastao od početka rata u Ukrajini i uvođenja sankcija Rusiji i ljudima bliskim Moskvi.

Od 2010. do 2015, između pet i 13 osoba je godišnje ovako dobijalo državljanstvo, a prva godina rata u Ukrajini donela je do tada rekordan broj rešenja o dodeli državljanstva – 64. Od tada do danas, samo državljanima Rusije dodeljeno je više od 150.

Iako je kandidat za članstvo u EU, Srbija godinama odbija da se priključi sankcijama Brisela i brojnih država Moskvi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao razloge zbog kojih Beograd ne usaglašava svoju spoljnu politiku sa politikom Brisela navodio je prijateljstvo Beograda i Moskve, podršku Rusije u protivljenju nezavisnosti Kosova i energetskom značaju ove države za Srbiju, koja je zavisna od ruskog gasa. Tako, Srbija nije uvela sankcije ni osobama koje su na listi EU sankcija.

Ko su sankcionisani menadžeri Gazproma?

Jankevič, zamenik generalnog direktora za ekonomiju i finansije i član uprave kompanije Gazprom Neft, jedan je od ključnih ljudi u poslovanju energetskog giganta Gazprom Neft.

Jankevič obavljao je tokom svoje karijere niz funkcija u kompanijama koje posluju u okviru grupacije Gazprom Neft ili su sa njom povezane. Prema dostupnim korporativnim podacima, 2021. godine bio je član i predsednik odbora direktora u kompaniji Gazpromneft Lubricants Italia, kao i član odbora direktora u srpskoj kompaniji NIS a.d. Novi Sad. U isto vreme, u samom Gazprom Neftu imao je poziciju člana uprave i zamenika generalnog direktora za ekonomiju i finansije, dok je u kompaniji NGK Slavnefť bio član odbora direktora.

Elena Burmistrova obavlja funkciju prve potpredsednice Gazprombanke, a prethodno je bila zamenica predsednika Izvršnog odbora Gazproma i generalna direktorka kompanije Gazprom Export. Radi se o jednoj od ključnih ličnosti u poslovanju energetskog giganta, zaduženoj za međunarodnu trgovinu gasom i upravljanje izvoznim operacijama.

Ona godinama obavlja ključne funkcije u međunarodnim strukturama povezanima sa Gazpromom, a bila je i članica ili predsednica brojnih upravnih i nadzornih tela u energetskim i infrastrukturnim firmama širom Evrope i Rusije.

Elena Mihajlova od januara 2012. je članica Upravnog odbora Gazproma, najvišeg rukovodećeg tela kompanije.

Na toj poziciji je bila do marta 2024, kada Mihajlova prelazi na vođenje projekta razvoja teritorije Gorskaya, zamišljenog kao celogodišnje primorsko turističko odredište i satelitski grad Sankt Peterburga.

Za sve troje menadžera, britanske vlasti su izdale slična obrazloženja navodeći da su, kroz svoje pozicije u kompanijama, ostvarivavali korist za ili pružali podršku Vladi Rusije. Kao menadžeri kompanija koje posluju u energetskom i ekstraktovom sektoru, području od strateškog značaja za Kremlj, prepoznati su kao osobe koja doprinosi ekonomskoj i političkoj stabilnosti ruskog režima.

Sve troje su pod gotovo istim režimom sankcija. Njima je u Velikoj Britaniji zamrznuta imovina, zabranjeno da uđu u Ujedinjeno Kraljevstvo, pružaju trust usluga, kao i obavljaju funkcije direktora, a brodovi i avioni u njihovom vlasništvu, pod njihovom kontrolom ili operativnim upravljanjem, ne mogu ući u britanske luke niti sleteti na aerodrome u zemlji.

Takvim plovilima i letelicama može biti zabranjen ulazak, mogu biti zadržani, preusmereni ili im može biti ukinuta registracija u nacionalnim evidencijama. Uz to, zabranjeno je i pružanje tehničke pomoći povezane sa njihovim održavanjem i korišćenjem.

Mhajlova se pored britanskih, nalazi i na listi sankcija Kanade nalazi se u skladu sa regulativom donetom po osnovu Zakona o posebnim ekonomskim merama (SEMA).

Ko je Ruslan Alisultanov?

Ruslan Alisultanov, bivši zamenik gradonačelnika Groznog i bivši zamenik ministra poljoprivrede Čečenije, na kanadskoj listi sankcionisanih osoba nalazi se od 13. juna 2025. godine. Uvršten je u okviru Special Economic Measures Act (SEMA), koji Vladi Kanade omogućava da uvede autonomne sankcije u slučajevima ozbiljnih pretnji međunarodnom miru i bezbednosti, sistematskog kršenja ljudskih prava ili značajne korupcije.

Sankcije protiv Alisultanova podrazumevaju zamrzavanje finansijske imovine i zabranu raspolaganja ekonomskim resursima u Kanadi, kao i zabranu kanadskim državljanima i kompanijama da mu direktno ili indirektno stavljaju na raspolaganje sredstva ili usluge.

Alisultanov je sa samo 26 godina, imenovan za zamenika gradonačelnika Groznog, gde je bio zadužen za infrastrukturne projekte i razvoj grada. Na toj funkciji ostao je do februara 2020. kada prelazi u Ministarstvo poljoprivrede Čečenije, gde postaje zamenik ministra. U tom periodu radio je na razvoju regionalne poljoprivrede i podršci proizvođačima hrane.

Nakon što je francuski gigant Danone napustio rusko tržište u julu 2023, firma je naredne godine prodala svoj ruski biznis kompaniji koja je od decembra 2024. u vlasništvu Asultanova, koji se od tada javno pozicionirao kao promoter domaće proizvodnje hrane.

Danas se Alisultanov predstavlja kao lider u prehrambenoj industriji Rusije, istovremeno razvijajući nove linije proizvoda i šireći kapacitete kompanije.