Ulazimo u izbornu godinu i novu Vučićevu podvalu: Šta se krije iza odluke o spajanju predsedničkih i parlamentarnih izbora

Nakon lokalnih izbora održanih u Mionici, Sečnju i Negotinu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija "ušla u izbornu godinu" i da je samo pitanje da li će uz parlamentarne biti održani i predsednički izbori.

„Ušli smo u izbornu godinu, najkasnije u roku od godinu dana imaćemo izbore“, rekao je Vučić novinarima u selu Tolić kod Mionice.

Vučić je rekao da sada ostaje da se pripreme izbori i da se vidi ko će na njima učestvovati, koliko lista i koji kandidati.

Upravo on je više puta govorio da mu ne pada na pamet da menja Ustav, kako bi mogao da ponovo bude predsednik.

„Da li ću da pomognem nekome i borim se za to da oni za koje mislim da mogu da vode Srbiju u budućnost ostvare uspeh na izborima – to ću svakako da učinim, a s koje pozicije u ovom trenutku niti je tema, niti bih mogao to i sam da izgovorim“, rekao je Vučić

Jasno da je po Ustavu Srbije Aleksandar Vučić više ne može obavljati predsedničku funkciju, dok mu je i dalje otvorena premijerska pozicija. Zato se postavlja pitanje zašto mu odgovara spajanje datuma parlamentarnih i predsedničkih izbora.

Rapisivavanjem izbora sledeće godine, Vučić bi sebi skratio predsednički mandat, koji ističe 2027. godine. To je svojevremeno, podsetimo, učinio Boris Tadić, nakon čega je izgubio vlast.

Komentarišući najavu mogućeg spajanja parlamentarnih i predsedničkih izbora, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić, kaže za Novu da će Aleksandar Vučić pokušati da zadrži svoju apsolutnu dominaciju među naprednjacima, vezivanjem svoje sudbine za subinu SNS.

"Raspisivanje parlamentarnih i predsedničkih izbora istovremeno uvek je način da se podstakne što snažnija mobilizacija među aktivistima i u tom smislu to jeste argument u prilog potrebi da konsoliduju svoje jako oslabljeno biračko telo. S druge strano, to je momentat u kojem oni ispuštaju obe dizgine izvršne vlasti u jednom danu. Na ovaj način Aleksandar Vučić želi da natera naprednjake da daju svoj maksimum ucenjujući i plaćajući ljude da glasaju za njih, jer je predsednik upravo taj koji predlaže parlamentu konstituisanje", kaže Pajtić.

Dodaje da su naprednjaci očajni i da su ih lokalni izbori održani u nedelju uverili da su izgubili četvrtinu glasova.

"To znači da će i na parlamentarnim izborima i u tom smislu izgubiti vlast. U narednom periodu je moguće očekivati svakakve poteze režima, pa i može da se dogodi da povećaju cenzus, ne samo za stranke, već i za koalicije, da bi doveli opoziciju u situaciju u kojoj ona ne može da preskoči cenzus, a animira određeni broj glasova, a jasno je da će najveći broj glasova dobiti studentska lista", kaže Pajtić.

Podvlači da nema tog instrumenta za kojim Vučić ne bi posegnuo da bi ostao na vlasti, čak i promenu izbornog zakonodavstva.

"Nadam se samo da neće kao Milošević svojevremeno izazivati ratove u okruženju, kako bi izbegao izbore", zaključuje Pajtić.

Podsetimo, studenti u blokadi su u maju ove godine zvanično zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, ali vlast to uporno odbija.

Za to vreme, predsednik Srbije konstantno izlazi u javnost sa drugačijim izjavama o izborima, najavljujući ih u roku od godinu, dve...

Inače, prelazak sa jedne političke funkcije na drugu, kako bi se što duže zadržali na vlasti, praktikovali su i političari u regionu i svetu.

Na primer, Milo Đukanović je jedan od najdugovečnijih političara u regionu, a tokom karijere smenjivao je funkcije predsednika i premijera Crne Gore. Prvi put je postao premijer 1991. godine i tu funkciju je obavljao sve do 1998, kada prelazi na mesto predsednika države (1998–2002). Nakon pauze, vraća se na čelo Vlade 2003. i ostaje premijer do obnove nezavisnosti 2006. godine. Potom ponovo preuzima premijersku funkciju od 2008. do 2010, a zatim i od 2012. do 2016. godine. Posle toga se povlači na kratko, da bi 2018. ponovo bio izabran za predsednika Crne Gore, funkciju koju je obavljao do 2023. godine.

Isti recept je primenio i sadašnji ruski predsednik Vladimir Putin, koji je tokom karijere više puta menjao funkcije predsednika i premijera Rusije.

Prvi put je postao predsednik Rusije 2000. godine i tu dužnost obavljao je u dva mandata – od 2000. do 2008. Kako po Ustavu nije mogao da bude izabran treći put zaredom, prešao je na mesto premijera i bio predsednik Vlade od 2008. do 2012, dok je predsednik formalno bio Dmitrij Medvedev. Nakon izmene ustava i produženja predsedničkog mandata na šest godina, Putin se 2012. vraća na položaj predsednika i tu ostaje u uzastopnim mandatima: 2012–2018, 2018–2024, a potom je 2024. ponovo izabran za predsednika. Zahvaljujući ustavnim promenama iz 2020. godine, njegovi prethodni mandati su „resetovani“, što mu omogućava da potencijalno ostane na vlasti do 2036. godine.