Vučićeva vlast urušila demokratiju: Srbija među najgorima u svetu po slobodi izbora, otkriva izveštaj uglednog instituta

Prema Liberalnom indeksu demokratije (LDI), Srbija je u 2025. godini zauzela tek 112. mesto od ukupno 179 država. Time se svrstava u donji deo globalne lestvice, daleko iza evropskog proseka i u društvu zemalja sa ozbiljnim problemima u funkcionisanju institucija i poštovanju političkih prava.

Još zabrinjavajuće je to što Srbija već dvanaestu godinu zaredom spada u grupu zemalja koje V-Dem označava kao izborne autokratije (electoral autocracies).

„Fasada demokratije“ bez suštine

Pojam izborne autokratije sve češće se koristi za opis političkih sistema poput srpskog. Reč je o modelu u kojem postoji demokratska forma – izbori, višepartijski sistem, institucije – ali bez stvarne ravnopravnosti i slobode.

Drugim rečima, postoji „fasada demokratije“, ali bez njene suštine.

Takve sisteme karakterišu kontrolisani mediji, pritisci na birače, zloupotreba državnih resursa u kampanji, kao i institucije koje formalno postoje, ali nisu nezavisne. Upravo takve obrasce V-Dem prepoznaje u Srbiji.

U izveštaju se posebno naglašava da je Srbija jedna od samo tri zemlje u svetu – uz Kambodžu i Obalu Slonovače – u kojima su u poslednjem periodu istovremeno opali i kvalitet slobodnih i fer izbora i autonomija izbornih tela.

Istovremeno, Srbija se nalazi i među 21 državom u kojoj je zabeležen porast zastrašivanja birača od strane vlasti.

Vučić i prelomna 2014. godina

Autori izveštaja jasno identifikuju trenutak kada je došlo do preokreta.

„Srbija je bila izborna demokratija kada je započeo njen period autokratizacije. Demokratija se transformisala u izbornu autokratiju 2014. godine, kada su predsednik (i prethodno premijer) Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka počeli sve više da narušavaju kvalitet izbora, koji se više ne smatraju slobodnim i fer“, navodi se u izveštaju.

Od tada do danas, pad je kontinuiran. Srbija je, zajedno sa Mađarskom, među zemljama koje su zabeležile najveći pad na LDI indeksu od početka demokratskog nazadovanja.

U širem kontekstu, Vučićev model vlasti poredi se sa drugim liderima trećeg talasa autokratizacije. Prema analizi, proces urušavanja demokratije u Srbiji trajao je oko osam godina – sporije nego u SAD pod Donaldom Trampom, ali uporedivo sa drugim globalnim primerima.

Slabljenje institucija i civilnog društva

Izveštaj dodatno ukazuje na ozbiljan pad stanja civilnog društva u Srbiji, kao i na sistemsko slabljenje institucija koje bi trebalo da kontrolišu vlast.

Liberalni indeks demokratije, na kojem se zasniva rangiranje, meri upravo te elemente: postojanje slobodnih izbora, ravnotežu između izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, kao i vladavinu prava i zaštitu osnovnih sloboda.

U svim tim oblastima Srbija beleži negativne trendove.

Istočna Evropa – region autokratija

Srbija nije izolovan slučaj, ali se nalazi u zabrinjavajućem regionalnom obrascu.

U Istočnoj Evropi, u koju spada i Balkan, samo 29 odsto stanovništva živi u demokratijama, dok većina – čak 65 odsto – živi u izbornim autokratijama poput Srbije, Mađarske i Rusije.

Za razliku od tih zemalja, liberalne demokratije u regionu praktično su svedene na nekoliko država poput Češke i baltičkih zemalja.

Globalni trend: više autokratija nego demokratija

Pad Srbije deo je šireg globalnog procesa koji autori nazivaju „razgradnjom demokratske ere“.

Godina 2025. bila je druga uzastopna godina u kojoj je u svetu bilo više autokratija (92) nego demokratija (87). Još dramatičniji podatak govori da čak 74 odsto svetske populacije danas živi u autokratskim sistemima.

Među pet najnaseljenijih država sveta, samo se SAD i dalje smatraju demokratijom.