Skupština je usvojila budžet za 2026: Poruka je jasna - SNS epskom krađom ide u nove izbore

Predlogom budžeta Srbije za narednu godinu, kako je ranije najavljeno, predviđeni su ukupni prihodi u iznosu od 2.414,7 milijardi dinara, što je za 2,9 odsto, odnosno 68,5 milijardi dinara, više u odnosu na iznos prihoda predviđen budžetom za ovu godinu.

Ukupni rashodi i izdaci budžeta planirani su u iznosu od 2.751,7 milijardi dinara, pa će fiskalni deficit budžeta biti 337 milijardi dinara, odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže za Novu da se u Srbiji ustalila praksa da se budžeti donose bez mnogo obzira na realnu privrednu situaciju i ograničenja koja se uvek javljaju tokom godine. Očekuje i rebalans za nekoliko meseci.

"Trajna karakteristika naših budžeta je je svojevrstan nesporazum između onoga što se planira i onoga što se dešava u privredi. Zbog toga imamo tako mnogo tih budžetihskih korekcija, odnosno rebalansa"; kaže Madžar.

Kao drugi problem sagovornik Nove vidi nepostojanje definisanih ograničenja.

"Neko iz vrha vlasti dođe na neku ideju, pa se zanese sa nekim Ekspom i stadionom, nekim velikim projektom koji lepo izgleda, a malo vredi i onda se ti budžetski računi remete i malo šta od onoga što je planirano budžetom, bude na pravi način ostvareno. Naša politika nema tu naviku i vrlinu da se drži ograničenja koja su definisana upravo Zakonom o budžetu. Tako da ne treba se mnogo zanositi ovim budžetom, za par meseci on će biti korigovan, praviće se rebalans. U budžetu niko ne može da nađe neku čvrstu i trajnu orijentaciju", kaže Madžar.

Budžet za izbornu godinu

Inače, 2026. godinu za koju je u sredu usvojen budžet, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je nazvao izbornom, najavljujući moguće istovremeno održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora.

Komentarišući usvajanje budžeta, predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić kaže da nema dileme da je on koncipiran kao korupcionaški i kao predizborni.

"U njemu se nalaze jako visoki iznosi novca za koje se ne zna kako će biti utrošeni. Ako govorimo o javnim investicijama, gde su predviđeni miljarde za različite objekte po lokalnim samoupravama, o subvencijama za budžet od 18 milijardi za koje nije navedeno kako će se potrošiti, to zapravo nije ništa drugo nego pripremni radovi za izbore koji nam dolaze najpre u 10 opština početkom sledeće godine", kaže Aleksić.

Dodaje da je budžet prepun crnih rupa koje su, kako kaže, koruptivne.

"Samo u ministarstvu Siniše Malog ima pet milijardi opredeljenih za kojekakve usluge...Bezbroj primera je gde su specijalizovane usluge zastupljene sa astronomskim ciframa i to više niko ne može da kontroliše", kaže Aleksić.

Ključne tačke u budžetu

Dok je sudbina Naftne industrije Srbije zbog ruskog udela u vlasništvu i dalje neizvesna, poslanici Srpske napredne stranke odlučili su da na predlog Zakona o budžetu podnesu amandman, koji zahteva dodatna izdvajanja za energetsku sigurnost i stabilnost zemlje u iznosu od 164 milijarde dinara (oko 1,4 milijarde evra).

Prvobitno je bilo planirano 600 miliona dinara za ovu namenu, a predloženom izmenom izdvajanje se povećalo na 164,6 milijardi.

Takođe, Radar je prošle nedelje objavio da je NBS 24. novembra po osnovu viška prihoda po završnom računu za prošlu godinu u državnu kasu uplatila 33,86 milijardi dinara (oko 288 miliona evra), što je za čak 4,1 milijardu više nego u prethodnih pet godina zajedno, aludirajući da je ovo „specijalna operacija“ u vezi sa NIS-om.

Sve ovo u javnosti se tumači kao više signala koji ukazuju na to da je država počela da se priprema za eventualni otkup ruskih akcija NIS-a, bilo prinudni ili dogovoreni.

Osim toga, u predlogu budžeta koji je danas usvojen nalaze se i finansijska sredstva za otplatu francuskih borbenih aviona Rafal koje je Srbija naručila krajem avgusta prošle godine, putem ugovora vrednog 2,745 milijardi evra.

Kako su ranije objavili mediji, Srbija je već otplatila avans koji obuhvata 30 procenata vrednosti ugovora, i to u dve rate. Prva rata od 411,75 miliona evra plaćena je oktobra prošle godine, dok je u aprilu ove godine uplaćena i druga rata u iznosu od 411,75 miliona evra.

Osim za nabavku rafala, U Predlogu zakona o budžetu Srbije za 2026. precizira se i da će u naredne tri godine izdaci za služenje obaveznog vojnog roka biti skoro 90 miliona evra, ne računajući i izgradnju objekata.

Predstavnici vlasti dugo su najavljivali ponovni početak služenja vojnog roka, a poslednji put, pre oko dva meseca, kada je ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio da prve regrute u kasarnama očekuje sledeće godine.

Kako je Nova ranije pisala, predviđeno da je vojni rok traje 75 dana, od kojih će 15 dana obuka biti izvođena na terenu, a plan je da u kasarne godišnje uđe 20.000 regruta. Prema budžetskom planu za 2026, 2027. i 2028. godinu, predviđeno je da godišnje za služenje vojnog roka bude izdvojeno 3,37 milijardi dinara, odnosno oko 86,5 miliona evra ukupno za tri godine.

Nezaobilazni deo Zakona o budžetu za 2026. godinu su i izdvajanja za EXPO. Za međunarodnu izložbu EXPO 2027 planirano je da se u 2026. iz budžeta izdvoji 42,5 milijardi dinara. Ministarstvo finansija ima na raspologanju 1.467 milijardi dinara namenjenih za izgradnju Nacionalnog stadiona. Inače, I EXPO i Nacionalni stadion su poskupeli u odnosu na ranije procene.