Pet ključnih tačaka koje je Skupština danas usvojila: Vi niste važni. Važan je samo opstanak SNS

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o budžetu za 2026. godinu u načelu sa pratećim dokumentima. Tačke budžeta koji je izložen na više od 1.500 strana, a koje su privukle najveću pažnju tiču se NIS-a, nabavke francuskih rafala, EXPO-a i planiranih izdvajanja za služenje vojnog roka.

Dok je sudbina Naftne industrije Srbije zbog ruskog udela u vlasništvu i dalje neizvesna, poslanici Srpske napredne stranke odlučili su da na predlog Zakona o budžetu podnesu amandman, koji zahteva dodatna izdvajanja za energetsku sigurnost i stabilnost zemlje u iznosu od 164 milijarde dinara (oko 1,4 milijarde evra).

Prvobitno je bilo planirano 600 miliona dinara za ovu namenu, a predloženom izmenom izdvajanje se povećalo na 164,6 milijardi.

Takođe, Radar je prošle nedelje objavio da je NBS 24. novembra po osnovu viška prihoda po završnom računu za prošlu godinu u državnu kasu uplatila 33,86 milijardi dinara (oko 288 miliona evra), što je za čak 4,1 milijardu više nego u prethodnih pet godina zajedno, aludirajući da je ovo „specijalna operacija“ u vezi sa NIS-om.

Sve ovo u javnosti se tumači kao više signala koji ukazuju na to da je država počela da se priprema za eventualni otkup ruskih akcija NIS-a, bilo prinudni ili dogovoreni.

Osim toga, u predlogu budžeta koji je danas usvojen nalaze se i finansijska sredstva za otplatu francuskih borbenih aviona Rafal koje je Srbija naručila krajem avgusta prošle godine, putem ugovora vrednog 2,745 milijardi evra.

Kako su ranije objavili mediji, Srbija je već otplatila avans koji obuhvata 30 procenata vrednosti ugovora, i to u dve rate. Prva rata od 411,75 miliona evra plaćena je oktobra prošle godine, dok je u aprilu ove godine uplaćena i druga rata u iznosu od 411,75 miliona evra.

Osim za nabavku Rafala, u Predlogu zakona o budžetu Srbije za 2026. precizira se i da će u naredne tri godine izdaci za služenje obaveznog vojnog roka biti skoro 90 miliona evra, ne računajući i izgradnju objekata.

Predstavnici vlasti dugo su najavljivali ponovni početak služenja vojnog roka, a poslednji put, pre oko dva meseca, kada je ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio da prve regrute u kasarnama očekuje sledeće godine.

Kako je Nova ranije pisala, predviđeno da je vojni rok traje 75 dana, od kojih će 15 dana obuka biti izvođena na terenu, a plan je da u kasarne godišnje uđe 20.000 regruta. Prema budžetskom planu za 2026, 2027. i 2028. godinu, predviđeno je da godišnje za služenje vojnog roka bude izdvojeno 3,37 milijardi dinara, odnosno oko 86,5 miliona evra ukupno za tri godine.

Nezaobilazni deo Zakona o budžetu za 2026. godinu su i izdvajanja za EXPO. Za međunarodnu izložbu EXPO 2027 planirano je da se u 2026. iz budžeta izdvoji 42,5 milijardi dinara. Ministarstvo finansija ima na raspologanju 1.467 milijardi dinara namenjenih za izgradnju Nacionalnog stadiona. Inače, i EXPO i Nacionalni stadion su poskupeli u odnosu na ranije procene.

Kako je ranije pisao N1, procenjena ukupna vrednost projekta EXPO 2027 je, po revidiranoj strategiji iznosi 142,25 milijardi dinara, a bila je 139,59 miljardi dinara, što je 2,66 milijardi dinara više (oko 22,7 miliona evra više). Procenjena ukupna vrednost projekta izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona sada je 74,96 milijardi dinara, a procena pre pet meseci je bila 67,5 milijardi dinara, što je 7,46 milijardi dinara više (63,65 miliona evra više)!

Osim Zakona o budžetu, u Skupštini Srbije našla su se i još dva predloga koja su privukla veliku pažnju javnosti – Zakon o vojsci i predlog autentičnog tumačenja odredbe leks specijalisa o rušenju Generalštaba.

Kada je reč o Predlogu Zakona o Vojsci koji je podnela Vlada Srbije, najviše primedbi tokom ranije rasprave, opozicioni poslanici su imali u vezi izmena i dopuna Zakona o Vojsci, i to na član 19, tvrdeći da se njime jača politički uticaj na oružane snage predsednika Republike, putem komandavanja.

Po tom članu načelnik Generalštaba komanduje vojskom “u skladu sa zakonom, odlukama predsednika Republike Srbije i aktima komandovanja”, umesto, kako je bilo predvidjeno ranije „u skladu sa zakonom i aktima komandovanja".

U Skupštini Srbije očekuje se i usvajanje predloga autentičnog tumačenja odredbe leks specijalisa o rušenju Generalštaba.

Podsetiumo, kako bi Generalštab mogli da predaju zetu američkog predsednika Donalda Trampa da tu gradi luksuzni kompleks, poslanici Skupštine Srbije usvojili su 7. novmebra leks specijalis za ovaj projekat.

Međutim, nakon desetak dana ispostaviće se da autori leks specijalisa očigledno nisu znali da kompleks Generalštaba ima tri zaštite i da je Generalštab, i pored svih njihovih napora da ga sruše i raščiste prostor za Kušnerovo naselje, i dalje kulturno dobro.

Nisu znali da prostor između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske na koji se odnosi leks specijalis ima: zaštitu prostorno kulturno-istorijske celine oko ulice Kneza Miloša, zaštitu dva pojedinačna kulturna dobra iz 19. veka koja se nalaze na istoj parceli (Kasarnu sedmog puka i Stari Generalštab, i zaštitu zgrada Generalštaba A i B iz 1960-ih godina.

Upravo zato, poslanik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov podnosi Skupštini zahtev za hitno „autentično tumačenje“ odredbe člana 9. leks specijalisa koja se odnosi na status Generalštaba.

Javnost nakon toga opravdano strahuje da bi područje obuhvaćen leks specijalisom za Generalštab moglo da se proširi do Slavije i da se status kulturnog dobra ukine sa još 15 objekata, među kojima su Amam kneza Miloša, Vaznesenjska crkva, Jugoslovensko dramsko pozorište, Studentski kulturni centar, pa i zgrada Vlade Srbije. To bi SNS vlasti omogućilo da te objekte prodaje ili ruši.