SAZNAJEMO Brnabić neuspešno lobirala da Švedska povuče odluku o ukidanju pomoći Vladi, nisu joj poverovali u priču o vladavini prava

Istog dana, kada su zaposleni u medijima, na poziv i uz podršku relevantnih novinarskih udruženja, održali skup ispred Skupštine Srbije zbog napada na ekipu N1, koja je bila meta kriminalaca koji obezbeđuju nehigijensko naselje organizovano od strane vladajuće stranke, Ana Brnabić je govorila o vladavini prava.

Ona je prisustvovala prijemu u parlamentu Kraljevine Švedske, u Riksdagu, kod predsednika parlamenta Andreasa Norlena, a učestvovala je i na Četvrtom parlamentarnom samitu Međunarodne Krimske platforme.

Tokom boravka u glavnom gradu Švedske razgovarala je i sa predsednikom parlamentarne skupštine OEBS-a Perom Žoanom Ponsom Sampjetrom, navodeći da su posebnu pažnju posvetili reformama u oblasti vladavine prava.

Kako saznaje „Nova“ iz diplomatskih izvora, Brnabić je održala i sastanake sa predstavnicima Švedske, pokušavajući da ih ubedi da je "vlast u Beogradu posvećena reformama u oblasti vladavine prava“ i da je to dovoljan razlog za povlačenje odluke o ukidanju finansijske pomoći Vladi Srbije.

Naši sagovornici ističu da je predsednica Skupštine tokom razgovora tvrdila da su opozicija, mediji i civilni sektor pogrešno informisali međunarodnu javnost o situaciji u zemlji, te da "stvari nisu toliko loše kao što se predstavljaju“.

Prema rečima naših izvora, uprkos njenim uveravanjima, sagovornici su ostali pri stavu da su potrebni konkretni rezultati, a ne obećanja, te da je situacija na terenu daleko od idealne.

Takođe, tokom razgovora je poručeno da su pitanja vladavine prava i slobode medija ključna kada je reč o napretku Srbije na putu ka EU.

Podsetimo, Evropska komisija objavila je izveštaje o proširenju za sve države kandidate, a izveštaj o Srbiji najnepovoljniji je od početka pregovora o članstvu. Kako je navedeno u izveštaju, najveće primedbe odnose se na nazadovanje u oblasti demokratije, vladavine prava i slobode medija.

Srbija je otvorila 22 od 35 poglavlja, a dva su privremeno zatvorena. Poslednji otvoreni klaster bio je Zelena agenda i održiva povezanost (klaster 4) još u decembru 2021, što znači da nema napretka u otvaranju novih poglavlja, konstatovala je Komisija, te istakla da je ritam reformi znatno usporen, posebno u osnovnim oblastima – vladavini prava, nezavisnosti pravosuđa, slobodi medija i korupciji.

Opšta politička situacija u Srbiji, prema izveštaju, ostaje potpuno pod dominacijom Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića, koji zadržava kontrolu nad svim granama vlasti.

Odluka Švedske kao posledica produbljene krize

Vlada Švedske je početkom meseca odlučila da obustavi deo finansijske pomoći državnim institucijama Srbije i da sredstva preusmeri na jačanje civilnog društva, zbog, kako je navedeno u obrazloženju, pogoršanja stanja vladavine prava, korupcije i slobode medija.

U saopštenju švedskog Ministarstva spoljnih poslova navodi se da je "razvoj u Srbiji išao u pogrešnom pravcu – od rastuće korupcije do nepoštovanja principa vladavine prava“.

"Zemlje ne mogu očekivati švedsku podršku ako ne sprovode reforme i napredak koje od njih očekujemo. Zato sada uvodimo ove promene“, izjavio je ministar za razvojnu saradnju i spoljnu trgovinu Benjamin Dousa.

U prethodnih godinu dana, predstavnici vlasti u Srbiji, predvođeni predsednikom Aleksandrom Vučićem, reagujući na pobunu građana i studenata koja traje duže od godinu dana, povukli su niz poteza koji su dodatno urušili poverenje u ionako slabe institucije u zemlji.

Zato je moguće da policija obezbeđuje kriminalce u nehigijenskom naselju nadomak Predsedništva i da ne reaguje kada isti ti kriminalci napadnu novinarske ekipe. Međunarodnoj javnosti nisu promakle ni uvrede koje je predsednik Vučić uputio predstavnicima Evropskog parlamenta i Evropkse unije, kao ni niz spornih odredaba i zakona kojima se dodatno podriva nezavisnost vojske, policije i tužilaštava, te suspenduju zakoni u korist jednog čoveka i njegove lične vlasti.