Čelnici Radio-televizije Srbije “velikodušno” su ponudili predstavnicima opozicije novi politički blok u “Jutarnjem programu” i “Dnevniku u 12”, dok onaj drugi večernji dnevnik u udarnom terminu ostaje “neosvojiva tvrđava”. Razlog za to je prema rečima izvršnog direktora Biroa za društvena istraživanja Zorana Gavrilovića, a na osnovu rezultata njihovog monitoringa, to što je Dnevnik 2 ubedljivo najgledanija informativna emisija u Srbiji, te na osnovu informacija koje se u njemu plasiraju većina građana Srbije donosi odluku za koga će da glasa. Drugi, ništa manje važan razlog je i to da veliki procenat publike drugog dnevnika RTS jesu apstinenti, a nije potrebno posebno naglasiti da se njihovo motivisanje da učestvuju u izbornom ciklusu često navodi kao tas na vagi koji može da bude odlučujući.
Kad je reč o Dnevniku 2 RTS važno je istaći dve stvari. U periodu od decembra prošle do aprila ove godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je zastupljen pet sati i 10 minuta. Sa druge strane, cela opozicija, tačnije devet najvećih opozicionih stranaka dobile su ukupno osam minuta i 53 sekunde.
Spolja gladac, a iznutra jadac
Nakon zahteva opozicije da se sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, a pre svega RTS, otvore za njihovo učešće, javni servis je odgovorio predlogom za uvođenje novog političkog bloka u “Jutarnjem programu” i “Dnevniku u 12 sati”. O Dnevniku 2 ni reči.
Da li je ključ u gledanosti?
Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja BIRODI Zoran Gavrilović kaže za list Nova da to ostaje misterija, jer su njegovi zahtevi da mu RTS da podatke o gledanosti dnevnika ostali bez odgovora.
Neke druge stvari, ipak, nisu tajna.
Prema istraživanju BIRODI 38,4 odsto ispitanih građana gleda Dnevnik Radio televizije Srbije, 12,8 odsto prati Dnevnik televizije Pink, a 10,8 odsto glavnu informativnu emisiju N1 televizije.
Brojke govore…
“Dominantan izvor informisanja je Dnevnik RTS. Prema rezultatima našeg monitoringa čak svaki četvrti građanin od ispitanih 10 informacije dobija upravo ovako. S tim što je važno istaći, da kad se odbije broj onih koji uopšte ne gledaju dnevnik, onda to zapravo znači da se više od polovine građana Srbije informiše preko Dnevnika RTS. To su mahom stariji ljudi i biračko telo koje najviše liči onom koje glasa za SNS. Samim tim, puštanje opozicije u Dnevnik 2 otvorilo bi mogućnost da ti ljudi čuju i drugu stranu koju sada ne vide i ne čuju. To, naravno, ne mora da znači da bi prestali da glasaju za SNS, ali bi mogli da odu u apstinenciju ili da postanu birači neke opozicione stranke ideološki srodne SNS”, kaže Gavrilović za Novu.
RTS kao partijsko glasilo
“RTS se kreiranjem svog predloga da opoziciji da prostor u jutarnjem programu, u kojem najveći broj gledalaca čine penzioneri i nezaposleni, umesto u Dnevniku 2 poneo kao partijsko glasilo SNS, a ne kao javni servis. Ovakvo izveštavanje medija, a pre svega javnog servisa , stvara apolitičo društvo gde je jedini politički akter Aleksandar Vučić. I njegova lična vlast. To je glavni problem naše demokratije, što je ovde politički život uništen. Kao sociolog kažem da je ovde bilo kakvo merenje javnog mnjenja u ovakvom ambijentu apolitizacije upitno, jer imate stavobe apolitičnih građana u istraživanjima, koji se opredeljuju na osnovu onoga što vide u medijima, a u medijima malo toga može da se vidi”, smatra Zoran Gavrilović.
Tu se dolazi i do druge vrlo bitne stavke, a to je da Dnevnik RTS gleda i veliki broj građana koji sebe smatraju apolitičnim ili su apstinenti.
“Kad je u pitanju politička kultura Dnevnik RTS gledaju u najvećoj meri apolitično orjentisani građani. Prema našem monitoringu njih je oko 33,9 odsto. Ti ljudi iako se smatraju apolitičnim, mahom na kraju ipak glasaju i to za Aleksandra Vučića i SNS. Kada bi imali uvida u aktivnosti stranaka koje nisu u vlasti, možda bi ta situacija imala drugačiji epilog. Dnevnik RTS gleda i veliki broj apstinenata, oko 15 odsto”, napominje Gavrilović, imajući u vidu činjenicu da se upravo pokretanje apstinenata često navodi kao jedan od ključnih momenata u dobijanju izborne trke.
Šta kažu u RTS
U pokušaju da saznamo zašto Dnevnik 2 ostaje samo san za opoziciju, dok im se sa druge strane oberučke nudi jutranji program, list Nova pitanja je poslao i direktoru RTS Draganu Bujoševiću i glavnom uredniku informativnog programa Nenadu Lj. Stefanoviću, međutim, odgovor nije stigao.
Svoje viđenje ovakve ponude predstavnika javnog servisa, pokušao je da da član Upravnog odbora RTS Branko Radun. Na pitanje zašto jutarnji program, a ne Dnevnik 2 i koja je od ove dve emisije gledanija, Radun kaže.
“Za gledanost stvarno ne znam. To bi svakako trebalo pitati ljude iz informative, moje mišljenje je da je jutranji program postao prajm tajm, da ima mnogo više uticaja nego Dnevnik. Jutarnji program gledaju i oni koji nisu konzumenti političkih sadržaja, dok dnevnik gledaju oni koje zanimaju politika, vesti, informacije… “, kaže Radun.
Dakle, sudeći prema ovome, opoziciju će u jutarnjem programu gledati oni koji i nisu preterano zainteresovani za politiku.
Naopaka zemlja Srbija
U objašnjenju kako se desilo to da samo u Srbiji prajm tajm postaje jutranji program, dok je u celom svetu on rezervisan za večernje sate, Radun kaže:
“U Americi je, recimo, jutranji program vrlo gledan, mada i dalje dominira večernji termin. Kod nas nema dovoljno političkog sadržaja uveče. Imate samo nekoliko uticajnih TV formata i nemaju težinu koju su nekada imali, da pokrenu neku društvenu temu i polemiku. To je sada postao jutranji program, koji definitivno postaje prajm tajm. Dnevnik 2 se i pakuje drugačije. To je stvar uređivačke politike RTS , u to se ne meša Upravni odbor. Sada u Dnevniku 2 nema stranačke hronike. To će RTS u Dnevniku 2 verovatno uvrstiti pred izbore. To je obaveza RTS. Da prati aktivnosti svih stranaka u predizbornoj kampanji”, zaključuje Radun.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare