1
Prvi sastanak kosovskog premijera Aljbina Kurtija i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića biće održan sledećeg meseca (juna) u francuskoj prestonici – Parizu. "Albanian post" je došao u posed dokumenta pod naslovom „non-pejper“ koji precizira ne samo vreme sastanka, već i teme razgovora i ciljeve ove nove runde razgovora, koja je zamišljena kao završna runda i očekuje se da će biti završena pre februara 2022.
Kako prenosi Kossev, Sve se, do konačnog sporazuma, mora realizovati u roku od godinu dana, dokument precizira.
Ovaj non pejper je nemačko-francuska inicijativa usmerena ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, pod pokroviteljstvom visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Žozepa Borelja i specijalnog predstavnika Evropske unije za Kosovo i Srbiju, Miroslava Lajčaka.
Dokument pokazuje da se to radi uz podršku država članica EU i Sjedinjenih Država.
Ovo pismo, neformalno, u jednoj od glavnih tačaka predviđa stvaranje autonomije sa proširenom samoupravom i sopstvenim institucijama.
„Obe strane se slažu oko uspostavljanja Atonomnog okruga severnog Kosova kao posebne administrativne jedinice regionalne samouprave na Kosovu koja ima pravo da usvaja zakonodavstvo u regionalnoj ekonomiji, finansijama, imovini, infrastrukturi, kulturi, obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, pravdi, uslugama, stanovanju, urbanom razvoju i evropskoj saradnji u skladu sa Ustavom Kosova i zakonodavstvom o lokalnoj samoupravi“, navodi se u jednoj od glavnih tačaka dokumenta koji je obezbedio „Albanian Post“.
„Autonomni okrug severnog Kosova obuhvatiće teritorije Zvečana i njegovih 35 sela, Leposavića i 72 sela, Severne Mitrovice i obližnjih katastarskih zona i Zubinog Potoka i 63 okolna sela“, navodi se dalje u planu.
Ovaj autonomni okrug predstavljen u pismu „imaće guvernera koji predstavlja Vladu Kosova, Skupštinu koja predstavlja narod i Izvršno veće koje će biti zajedničko telo Autonomnog okuga, Vlade Kosova, Vlade Srbije i Evropskog parlamenta“.
Druga tačka predviđena nemačko-francuskim dokumentom je status srpskih crkava.
„Srpska pravoslavna crkva biće priznata, njena imovina biće neprikosnovena i uživaće privilegovan status u više od 40 glavnih crkava“.
Takođe je precizirano da bi „Crkvu i njenu utrašnju organizaciju trebalo priznati kao samoupravnu stranku političkog i ustavnog sistema Kosova, da vlasništvo treba da bude neprikosnoveno i da uživa privilegovan status“.
„Zaštićena područja treba da uključuju više od 40 crkava i kulturnih znamenitosti. Pravoslavnu crkvu na Kosovu, kao suštinski deo Srpske pravoslavne crkve, u skladu sa ustavnim promenama, trebalo bi da vodi patrijarh Srpske pravoslavne crkve koja bi trebalo da ima sedište u Pećkoj Patrijaršiji“.
Ono što Kosovo dobija ovim sporazumom jeste da Srbija neće prigovarati kosovskim zahtevima za članstvo u međunarodnim institucijama.
Takođe, još jedna važna tačka ovog non pejpera je stvaranje ekonomske zone kao katalizatora i podsticaja za ekonomski razvoj u obe države.
Ovo je naznačeno „u konceptu evropskih regiona kako bi se osiguralo uspostavljanje slobodne ekonomske zone“ koja bi se protezala na region Mitrovice i Novog Pazara.
Obe zemlje nastavile bi sa idejom da „nijedna od njih ne može predstavljati drugu državu na međunarodnom planu ili delovati u ime druge države“, dodaje se u dokumentu.
Ispod je istaknuta činjenica da će ove dve države poštovati suverenitet jedna druge na svojim teritorijama.
Naravno, potpisivanje ovog dokumenta značilo bi izmene ustava obe zemlje, a zatim i međusobno priznavanje nakon ustavnih i teritorijalnih preuređenja.
Non pejper ukazuje i na neke druge tačke, o tome šta bi se primenjivalo nakon postizanja ovog sporazuma.
„Obe strane će razmeniti stalne misije. One će biti osnovane u odgovarajućem sedištu svojih vlada. Praktična pitanja vezana za uspostavljanje misije biće rešavana u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima“, navodi se u dokumentu.
„Obe strane će uspostaviti Savet za uzajamno prijateljstvo koji će svake godine sazivati vlade obe države kako bi se osigurala primena sporazuma koji je pravno obavezujući i promovisala bilateralna saradnja u svim oblastima od interesa. Zajednički će proširiti perspektivu za evropske integracije“.
Prvi sastanak između Kurtija i Vučića, na kom se očekuje da se razgovara o ovim tačkama biće održan sledećeg meseca u Parizu.
Ova faza pregovora, koja predlaže potpisivanje ovog sporazuma kulminirala bi u septembru 2022. godine, gde bi Borelj izveštavao Generalnu skupštinu pri Ujedinjenim nacijama na osnovu mandata predviđenog Rezolucijom A/64/L.65/Rev.1.
Autori non pejpera predviđaju da će, ne samo pregovore, već i svoje potpise dati dvojica aktuelnih lidera dve države – kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
