Podeli:
Foto: THOMAS KIENZLE / AFP / Profimedia

Članovi delegacija Beograda i Prištine sastaće se 27. juna u Vašingtonu u Beloj kući, a kako je najavio specijalni izaslanik američkog predsednika za Kosovo Ričard Grenel, u ovoj fazi dijaloga "mora da se postigne normalizacija ekonomskih odnosa Beograda i Prištine". Kosovski analitičar Nedžmedin Spahiu navodi za portal Nova.rs da se u Belu kuću ne ide samo na pregovore, već "kada je nešto blizu", i dodaje da veruje da se iz Vašingtona niko neće vratiti praznih ruku.

Za javnost u Srbiji, koja je poslednjih mesec dana u znaku izbora, objava Ričarda Grenela o sastanku predstavnika Beograda i Prištine u Beloj kući bila je neočekivana. Sudeći po njegovom statusu na Tviteru, do susreta dve delegacije dolazi nakon obećanja Prištine da će privremeno zaustaviti zahteve za članstvo u međunarodnim organizacijama i Beograda da će prekinuti kampanju povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova.

Nakon što je kosovski predsednik Hašim Tači izjavio da je realno moguće da 27. juna u Vašingtonu dve strane postignu sporazum, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić da od tog susreta ne očekuje “ništa spektakularno”, Grenel je donekle precizirao o čemu će razgovarati dve strane. On je naveo da u prvoj fazi dijaloga “mora” da se postigne normalizacija ekonomskih odnosa, a da će drugu političku fazu, koja sledi nakon toga, voditi Evropljani.

Šta možemo da očekujemo od susreta u Beloj kući? Da li će u Vašingtonu predstavnici Beograda i Prištine nešto potpisati i šta konkretno?

Spahiu: Možda će predstavnici Beograda i Prištine nešto potpisati

Prištinski analitičar Nedžmedin Spahiu navodi da veruje Grenelu kada kaže da će se razgovarati o ekonomiji, te da Tačijeva izjava o potpisivanju sporazuma o normalizaciji odnosa služi za unutrašnju propagandu. On za portal Nova.rs kaže da kada je reč o ekonomiji ima dosta toga što bi između Srbije i Kosova trebalo regulisati.

“Postoje barijere koje se tiču izvoza kosovskih proizvoda u Srbiju. Oni se ne mogu izvesti na srpsko tržište ukoliko na njima piše da su proizvedeni u Republici Kosovo. To jeste barijera zbog koje su uvedene takse, a onda i mera reciprociteta. Kako ona može da se savlada, ne znam, ali verujem da u svim razgovorima Beograda i Prištine mora da postoji duh poverenja da bi se došlo do kompromisa”, ističe Spahiu.

Foto: Printscreen/N1

On navodi da bi bilo odlično ukoliko se postigne neko rešenje u Vašingtonu, naročito ako je reč o političkom dogovoru.

“Ne mislim da se ide u Belu kuću samo da se pregovara. Do takvih susreta dolazi kada je nešto blizu. Za neke stvari, ekonomske, verovatno je nešto spremno. Možda će predstavnici Beograda i Prištine nešto potpisati, a ako bude političkog dogovora to bi bio pun pogodak”, ističe Spahiu.

On dodaje da se pregovori o Kosovu zapravo vode između Vašingtona i Beograda, te da je tu Priština samo formalna strana.

“Jer, srpska vojska nije na Kosovu ne zato što su tamo kosovske snage bezbednosti, već zato što je tamo NATO. Jasno je da glavnu reč vodi SAD”, zaključuje Spahiu.

Maljoku: Sastanak koji se doživljavao kao nametnut

Da bi sastanak u Vašingtonu mogao da bude ozbiljan za Kosovo, ali samo ako postoji koordinacija između Trampove administracije i Kremlja, smatra Aljbinot Maljoku, analitičar iz Prištine.

Foto: Printscreen/YouTube/Al Jazeera Balkans

“U suprotnom, očekivanja možda nisu tako visoka. Očekujući najbolje za Republiku Kosovo, malo je prerano, posmatrajući situaciju sa svih strana, tj. izbore u Srbiji, izbore u SAD-u, vladu sporednih strana na Kosovu, EU zarobljenu u unutrašnje probleme, Rusiju u miru s trenutnim položajem”, smatra Maljoku.

On navodi da je sastanak u Beloj kući nastavak Grenelovih obaveza i interesovanja za svoj angažman, te da on predstavlja insistiranje Trampove administracije na rešenju problema između Srbije i Kosova.

“Od početka se doživljava kao nešto što će se nametnuti Kosovu. Ovaj sastanak ima podosta nejasnoća, pošto američka strana kaže da će se razgovarati na poboljšanju ekonomske saradnje, a na drugoj strani Grenel preti stranama da će se vratiti na nultu tačku, ukoliko izađu bez dogovora. Dogovorima o ekonomskoj saradnji ne treba pretiti, pošto obe strane imaju interesovanja o tome već odavno, a nikako se ne slažu oko političkih odnosa koji bi rešili sva ostala pitanja kada bi bilo dogovora”, ističe Maljoku.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar