0
Biografija novog ambasadora Evropske unije u Srbiji Andreasa fon Bekerata je bogata iskustvom u rešavanju sličnih društveno-političkih kriza poput ove koju trenutno imamo u Srbiji. On dolazi na mesto Emanuela Žiofrea, a kroz svoju karijeru imao je indirektnu ulogu u Evromajdanu, kao i u velikom proevropskom protestu u Poljskoj tokom 2023. godine. Njegov dolazak u Srbiju prema sagovornicima Nove može značiti prekretnicu u unutrašnjoj i spoljnoj politici Srbije, a posebno prema pitanju Rusije.
Fon Bekerat će naslediti Emanuela Žiofrea na mestu šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, saznaje nezvanično European Western Balkans. On je aktuelni ambasador Švedske u Poljskoj, a tokom gotovo trodecenijske karijere obavljao je više funkcija u Ministarstvu spoljnih poslova u Stokholmu, kao i u diplomatskim predstavništvima te zemlje u inostranstvu.
Važno je napomenuti da ovu poziciju predlaže niko drugi do Kaja Kalas, visoke predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, čije je nedavno gostovanje Beogradu prošlo na jedan netradicionalan način. Naime, ona je prva evropska zvaničnica koja nije želela da se pred novinarima nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem pojavi sa njim, već je konferenciju održala sama. Između ostalog, pružila je podršku studentima, a i kritikovala je odnos Srbije prema Rusiji.
„Čula sam njihov poziv i njihove težnje za pravičnošću i odgovornošću kako bi Srbija mogla da ostvari svoj puni potencijal. Njihova energija je neophodna kako bi se pronašao put napred“, objavila je Kalas na društvenoj mreži Iks posle sastanka.
U tom svetlu, još veću težinu nose neke od funkcija Fon Bekerata, poput pozicije ambasadora u Poljskoj, odmah nakon velikog proevropskog protesta, ali i njegova uloga u Evromajdanu, kao ambasadora zemlje članice EU u Ukrajini.
Biografija švedskog diplomate je šarena. Dok je krajem devedestih godina i početkom dvehiljaditih godina obavljao razne funkcije, u njegovoj biografiji upadljivija su druga i treća decenija 21. veka, kada su njegova imenovanja nosila veću težinu. U septembru 2013. imenovan je za ambasadora te države u Kijevu. Na poziciji ambasadora Švedske u Ukrajini ostao je do septembra 2016. Evromajdan je bio masovni građanski protest u Ukrajini od novembra 2013. do februara 2014, pokrenut nakon odluke tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča da obustavi potpisivanje Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom. Protesti su prerasli u širi pokret protiv korupcije i autoritarne vlasti, završivši se Janukovičevim begom iz zemlje i političkom tranzicijom ka proevropskoj orijentaciji. Tokom te narodne pobune na Majdanu upravo je Fon Bekerat bio jedan od evropskih diplomata koji su upozoravali na brutalnost policije.
“Nasilje prema mirnim demonstrantima je neprihvatljivo i u suprotnosti sa evropskom integracijom”, poručio je putem Tvitera početkom 2014.
Potom je, nakon različitih funkcija u Ministarstvu spoljnih poslova Švedske, preuzeo dužnost ambasadora te zemlje u Poljskoj. Tu je u svom razgovoru za jedan poljski list dosta govorio o saradnji dve zemlje povodom rata u Ukrajini, ali i o tome kako bi obe trebalo da budu spremne za eventualnu rusku agresiju.
Upravo ovakva biografija Fon Bekerata baca svetlo na pitanje budućnosti odnosa Evropske unije i Srbije. Sagovornici Nove se slažu da je švedskom diplomati jedan od prioritetnih pitanja upravo rat u Ukrajini, odnosno pitanje (ne)uvođenja sankcija Rusiji. Branka Latinović, nekadašnja ambasadorka i potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, za Novu kaže da je Bekerat deo istog “političkog miljea” kao Kaja Kalas, odnosno da je razumevanje i poznavanje odnosa sa Rusijom nešto što ih kvalifikuje za tu poziciju. Međutim, ona navodi da postoji i drugi aspekt.
“Tu je jedan aspekt rat na istoku Evrope, a drugi aspekt je hibridni rat koji se vodi. Za koji Rusija koristi razne instrumente i sad Srbija na Balkanu je ostala jedan prostor gde Rusija i dalje ima svoj snažan uticaj i alate sa kojima radi”, objašnjava Latinović.
Uz to idu i reči Kalas, koja je na upit tokom svoje posete Beogradu da prokomentariše prorusku propagandu rekla da je na javnom servisu RTS-u ona „sofisticirana, dok je na ostalim televizijama sa nacionalnom frekvencijom manje-više ogoljena“. Pored toga ona je poručila da neohodno boriti se „protiv propagande i neistinitih narativa“.
Proruski narativ u Srbiji, koji je očit, nije problem samo u očima Kaje Kalas i Fon Bekerata. Sofija Popović iz European Western Balkans navodi da bez obzira na ime koje će sedeti u ambasadi Evropske unije u Srbiji, politika koja će se voditi će biti identičnih vrednosti.
“Ne mislim da imenovanje Fon Bekerata nosi sa sobom „anti-rusku poruku“ niti da je na odluku da on postane novi ambasador uticao odnos Kaje Kalas prema Rusiji, iako je reč o čoveku koji se snažno zalaže za poštovanje i sprovođenje sankcija Rusiji. Stav EU prema tom pitanju je jasan i od Srbije se očekuje da uvede sankcije Rusiji kako bi napravila neki konkretniji pomak na evropskom putu. Ta poruka bi ostala ista ko god da je došao da obavlja funkciju ambasadora EU u Srbiji”, kaže Popović.
Ona smatra da su pitanja vladavine prava, nezavisnosti medija i borba protiv korupcija bile jedna od ključnih polja kojima se Bekerat bavio za vreme svog diplomatskog angažmana u Ukrajini. To su identične vrednoste onima za koje se građani u Srbiji već godinama unazad bore, a posebno prethodnih osam meseci. Samim time, sagovornica Nove kaže, da ga je iskustvo iz zemlje koja je bila u sličnom stanju kao Srbija danas i kvalifikovalo za ovu poziciju.
“Tokom demonstracija u Ukrajini tokom 2013. i 2014. godine Fon Bekerat je obavljao funkciju ambasadora Švedske u Kijev. Tokom policijske brutalnosti nad demonstrantima javno je osuđivao takve akcije. Kao ambasador Švedske u Ukrajini zalagao se za sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije. Iako će Fon Bekerat kao ambasador EU u Srbiji morati da zastupa politiku i stavove svih 27 država članica, ne bi bilo pogrešno očekivati da će kao neko ko dolazi i Švedske, sa svojim iskustvom iz bilaterale, više pažnje posvećivati ovim pitanjima i u Srbiji”, kaže Popović.
Latinović pak kaže da iako njegova biografija govori jedno, i dalje je prerano davati bilo kakve prognoze. Ona upozorava da bez obzira na lične i profesionalne vrednosti jednog ovakvog diplomate, on i dalje vrši funkciju “produžene ruke Brisela” u Srbiji.
“Mislim da tu treba biti uzdržan i ne bih suviše eksploatisala tu činjenicu što je bio ambasador u jednoj zemlji koja je imala te istorijske događaje, ali dosta zavisi i od njega samog. Da li će uopšte biti potrebe, nijedan ambasador ne deluje individualno već više deluje kao ‘produžena ruka Evropske unije’, odnosno po instrukcijama koje dobija iz Brisela. Imaće uticaj u smernicama, preporukama koje će slati Briselu, ali Brisel je taj koji donosi konačnu odluku”, zaključuje Latinović.
