Kako je Vučić pustio da Srbiju udavi "čelični zagrljaj" Kine: Uzimamo njihove pare, poklanjamo im zemlju i sve dublje tonemo u dužničko ropstvo

Londonski Tajms nedavno je posvetio članak produbljivanju odnosa između Srbije i Kine, koji su se reflektovali i na trgovinske veze dve zemlje. Poznati britanski medij objavio je da Peking ulaže koliko i cela EU u Srbiju, te da je to loša vest za zapadne partnere.„Pored spomenika žrtvama napada na ambasadu, koji kineski turisti redovno krase cvećem, trebalo bi da se otvori novi kineski kulturni centar, a hotel za kineske poslovne putnike je već zauzet, dok Peking podržava diplomatske napore za masivno ulaganje.

Projekti se kreću od mosta preko Dunava do nove železničke pruge između Beograda i Budimpešte i ugovora vrednog 3,2 milijarde evra za unapređenje kanalizacionih sistema u 60 lokalnih zajednica“, navodi se između ostalog u tekstu objavljenom u prestižnom Tajmsu.Da je Srbija probubila ekonomsku i političku saradnju sa Kinom, a na svoju štetu, potvrđuje i negativan podatak objavljen početkom ovog meseca. Za samo 10 godina, Srbija je povećala dug prema Kini 12 puta, odnsosno za 305 miliona dinara, na 3,7 milijardi evra.Najveći deo tih kredita uziman je za infrastrukturne projekte, koji su zbog manjka transparentnosti od samog početka, pa i danas pod lupom Evropske unije (EU).Kako su ocenjivali ekonomisti, Srbija mora da bude obazriva sa kineskim kreditima, budući da je kod njih glavni problem što neretko postoje skrivene klauzule koje mogu imati visoku cenu. Ukratko, kineski krediti mogu poverenike da odvedu u začarani krug zaduženosti, a ralje zaduživanja kod Kineze osetila je i Crna Gora pre nekoliko godina.Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), kineski krediti čine 8,4 odsto ukupnog spoljnog duga Srbije, što znači da država na svakih 100 evra duga stranim kreditorima, osam evra duguje Kini."Srbija prepoznata kao bastion kineskog uticaja"Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) kaže za Novu da je Srbija od strane međunarodnih partnera prepoznata kao „bastion kineskog uticaja““U narativima zapadnih partnera, kako od strane zvaničnika tako i od strane nezavisnih organizacija, Srbija je prepoznata kao bastion kineskog uticaja u centralnoj i istočnoj Evropi. Često se u tim izveštajima ukazuje na negativne, odnosno korozivne uticaje kineskog delovanja, a jedan od takvih je objavljen od strane Međunarodnog republikanskog instituta. U tom izveštaju ukazuje se da srpski zvaničnici promovišu kinesko prisustvo kao sredstvo za prikupljenje domaćih političkih poena, ali i da sami ugovori koji se potpisuju sa Kinom imaju određene negativne elemente. Tu se misli da se sporovi između Srbije i kineskih kompanija. koje deluje na teritoriji naše zemlje, moraju se rešavati pred kineskim sudovima. Tu se najčešće misli na infrastrukturne projekte finansirane kroz zajmove od strane Kine“, objašnjava za Novu Stefan Vladisavljev.

Prirodno, kako su rasle ekonomske pretenzije Kine na Srbiju, tako su rasli i politički apetiti Pekinga u ovom delom Evrope. Budući da je ostatak Starog kontinenta rezervisan prema kineskim ulaganjima, uticaju sa Istoka i nizu drugih faktora, Kina je prepoznala Srbiju kao partnera gde može najlakše da ostvari svoje političke interese u Evropi.Tako su u jeku pandemije koronavirusa kineski avioni puni medicinske opreme, zajedno sa medicinskim stručnjacima stigli na beogradski aerodrom, kako bi pomogli građanima Srbije u borbi sa virusom.

„Evropska solidarnost ne postoji. To je bila bajka“, rekao je Vučić i dodao da je uputio posebno pismo jedinoj zemlji koja nam može pomoći – Kini.Od Kineza je tražio opremu i savet kako da se zemlja izbori sa pandemijom. Nije prošlo mnogo i avion iz Kine sleteo je u Beograd.

Nakon toga stigle su i kineske vakcine, koje je Beograd delio po regionu jer ih je imao dovoljno, a predsednik Kine Si Đinping dobio je pored bilborda u Beogradu i oreol zaštitnika građana Srbije u borbi protiv virusa. Kina je tako kroz „korona diplomatiju“, kako je Gardijan nazvao ovakvu spoljnu politiku Kine, ali i EU, produbila svoju poziciju u zvaničnom Beogradu.Kina, koja je odavno jedna od stubova spoljne politike Srbije tako je dobila dodatno na popularnosti, dok su kineski turisti kasnije preplavili ulice Beograda.Vučić molio za RTB Bor, Linlong se ponaša kao da je u KiniJoš tokom 2016. godine, tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić zamolio je svog kineskog kolegu Li Kećianga da pomogne Srbiji da se reši slučaj RTB Bor, kao što su pomogli oko Železare.

"Oni su poslali svoju najmoćniju kompaniju da se bavi time i to je za Srbiju jedna od ključnih stvari", rekao je Vučić koji je istakao da je pozvao Kećianga da ponovo poseti Srbiju.Nakon toga istok Srbije, barem u rudarskom smislu, preuzela je kineska firma Ziđin koja je za sebe vezivala brojne afere. Iako su podignute plate rudarima, utvrđeno je da je povećan broj obolelih u Boru od kancera (čak 25 odsto), kineski radnici su miniranjem planine Starice uništili ovaj dar prirode do neprepoznatljivosti, prebijani su aktivisti koji su se borili protiv uništavanja životne sredine, dok je Vučić iznova ponavljao da je ceo istok Srbije živ zahvaljujući Ziđinu i rudniku.

Osim toga, javnost je negativno reagovala na podatak da kineski radnici imaju čitav obred pred počinjanje smene, gde se simbolički uz podizanje pesnice kreće u novi radni dan.Posledice druge kineske fabrike, Linglong u Zrenjaninu tek će se reflektovati na životnu sredinu i građane ovog mesta u Banatu. Meštani ovog grada u Vojvodini više puta su govorili da su hektari zemlje poklonjeni kineskim partnerima, te da će tek biti problema za životnog sredinom. Fotografije i prizori neljudskih uslova u kojima su radili kineski radnici otvorili i problem zaštite ljudskih i radnih prava.

Stefan Vladisaljev podseća da se na kineske radnike u Srbiji praktično odnose kineski zakoni, što umanjuje suverenitet u zakonodavstvu Srbije.„Kineske investicije su jedna u nizu investicija koje Srbija pokušava da privuče i neupitno da povećanjem ulaganja došlo do povećanja interesa javnosti za rad ovih kompanija. Pored pozitivnih stvari koje ulaganja donose sa sobom, ove investicije donose i nekoliko negativnih stvari poput zagađivanja životne sredine ili probleme u zaštiti radnih prava“, kaže Vladisavljev i dodaje:„Za sada nije postojalo direktno uslovljavanje Kine da Srbija uradi bilo šta po tom pitanju ali da su očigledno određene posledice koje se odnose pre svega na podržavanje pitanja teritorijalnog integriteta Kine u odnosu sa Tajvanom. Takođe, Srbia se nije usaglasila sa određenim politikom, odnsno spoljnopolitičkim deklaracijama EU zbog toga što su se odnosila na Kinu. To znatno može da oteža evropski put Srbije, koji se naročito odnosi na spoljnu politiku, objašnjava Vladisavljev.

Da je Srbija „okovana“ kineskim kreditima, potvrđuje i poređenje gde se na sajtu Uprave za javne nabavke vidi da je dug Srbije prema Evropskoj investicionoj banci (EIB) na dan 31. maja 2023. iznosi 1,8 milijardi evra, dva puta manje u odnosu na dug prema Kini.Prema istim podacima, dug prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj iznosio je 435 miliona evra, a prema Nemačkoj razvojnoj banci (KfW) 174 miliona, nedavno je objavio RSE. Srbija, kako se vidi iz budžeta, trenutno isplaćuje kredit za most Zemun-Borča u Beogradu, obilaznicu oko Beograda, autoput kojim će se povezati Beograd i Čačak u centralnoj Srbiji, novi blok termoelektrane Kostolac B i brzu saobraćajnicu Novi Sad - Ruma, poznat kao "Fruškogorski koridor".

Kako se vidi iz budžeta, najduže će, do 2039. godine, otplaćivati deonicu autoputa Preljina - Požega i deonicu pruge Novi Sad - Subotica u okviru međunarodne pruge Beograd - Budimpešta.Da će se spirala zaduživanja nastaviti, što se samim tim reflektuje i na političko uplitanje Kine, potvrđuje i posao dogovoren u avgustu 2021. godine. Projekat „Čista Srbija“ podrazumeva izgradnju kanalizacione mreže na 77 lokacija u Srbiji, a vlast je procenila da će projekat biti vredan 3,2 milijarde evra.Politička dimenzija odnosa Srbije sa Kinom je slična kao sa Rusijom. Kina je takođe stalna članica Saveta bezbednosti UN i do danas nije priznala nezavisnost Kosova.Zauzvrat, zvaničnici u Srbiji ističu da Srbija podržava "politiku jedne Kine". Tajvan i Kina razdvojili su se usred građanskog rata 1949, a Kina insistira da je jedini pravni zastupnik ostrva uprkos tome što nikada nije njime upravljala.Srbija s vremena na vreme odbija da se uskladi sa spoljnom politikom EU kada je u pitanju određivanje politike prema Pekingu, što se može tumačiti u kontekstu odlične ekonomske saradnje.