Aleksandar Vučić Foto:BETAPHOTO/MILOS MISKOV

Izvori RSE iz Evropske unije (EU) smatraju da je malo verovatno da će Srbiji biti ukinuti evropski fondovi zbog neusaglašavanja sa sankcijama protiv Rusije, jer će, kako navode, time biti pogođeni građani. Međutim, evropske diplomate najavljuju oštriju briselsku retoriku prema Beogradu.

„Godinama je predsednik Vučić uspešno igrao dvostruku igru, međutim 24. februar je promenio igru i on ne može više da manevriše“, rekao je jedan sagovornik RSE iz Brisela.

EU je nakon ruske agresije na Ukrajinu, koja je počela 24, februara, uvela više paketa sankcija Moskvi. Srbija je, pored Turske, jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja se nije pridružila tim sankcijama.

Sagovornik RSE je naveo da je poslednji „nepotrebni“ dogovor Selaković-Lavrov pogoršao situaciju.

„I mi ćemo od sada ojačati našu retoriku i tražiti od Srbije da pokaže koji je njen strateški izbor. Strateški izbor Srbije je bila EU, stoga sve što tražimo jeste da to dokažu i u praksi“, dodao je.

Plan konsultacija Srbije i Rusije koji su potpisali u Njujorku 23. septembra šefovi diplomatija Sergej Lavrov i Nikola Selaković za evropske zvaničnike predstavlja „poslednju kap“.

Neki sagovornici RSE iz Brisela, koji su želeli da ostanu anonimni, su ovaj potez ocenili „direktnim šamarom EU“.

Prva naznaka zaoštrenog rečnika, kako se najavljuje, biće predstojeći paket o proširenju, koji će Evropska komisija objaviti 12. oktobra.

U tom dokumentu će se, prema najavama, jasno staviti do znanja slika stanja odnosa zvaničnog Beograda prema zajedničkim evropskim vrednostima odnosno pitanje relacija Srbije sa Rusijom.

Foto: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Srbija bi u drugačijim okolnostma trebalo da, u decembru, otvori klaster u pristupnim pregovorima sa EU. Međutim više izvora u Briselu je potvrdilo da se to neće desiti.

Kako su naveli, većina država članica se protivi da Srbija napreduje u evropskim integracijama dokle god se ne usaglasi sa spoljnom politikom EU po pitanju sankcija Rusiji.

Ako Srbija u decembru ne otvori klaster i ako nema međuvladinu konferenciju, čak ni političku gde se ne otvaraju klasteri ali se raspravlja o otvorenim pitanjima, evropske diplomate upozoravaju da će se time smatrati da su pristupni pregovori „zamrznuti“.

Klaster podrazumeva više srodnih poglavlja koja se otvaraju zajedno u pregovorima sa EU.

Doduše, svi zvaničnici EU se slažu da niko neće javno izjaviti da su pregovori suspendovani, ali sama činjenica da neće biti nikakvog pomaka u tom pravcu će biti jasna indikacija.

Raspoloženje građana prema EU

Đorđe Đorđević, profesor engleskog jezika iz Beograda kaže za RSE da ga plaši mogućnost zastoja pregovora.

„Zato što će se odraziti na ekonomsku stabilnost zemlje. Mislim da će biti mnogo manje novca za zemlju, bojim se da ne uvedu vize ponovo“.

Foto: Shutterstock

Bezvizni režim sa Evropskom unijom, čime su ukinute vize za putovanja u države članice EU koje su deo šengenskog prostora, stupio je na snagu u decembru 2009.

Đorđe Đorđević smatra da Srbija treba da uskladi spoljnu politiku sa EU, ako već ide ka članstvu u EU.

Srbija je podržala teritorijalni integritet Ukrajine, ali do sada nije podržala sankcije Rusiji.

Filip iz Beograda kaže za RSE da nije fer ucenjivati Srbiju na taj način.

„Ja ne vidim šta mi posle naših iskustava u poslednjih 30 godina možemo još da očekujemo osim pritisaka. Verujem da će se to na pritiscima zaustaviti“.

On navodi da nije ljubitelj ruskog predsednika Vladimira Putina i da ne podržava rat.

Ali dodaje da partnerstvo Srbije sa Rusijom nije samo u oblasti energetike.

„Naša politička saradnja sa Rusijom je vrlo intenzivna. U vezi sa kulturom i pogleda na svet postoji više preklapanja sa Rusijom nego sa stanovištem EU“, kaže Filip.

Najvažniji trgovinski partner Srbije je EU

Evropska unija je najveći trgovinski partner Srbije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku tokom 2021. godine razmena je iznosila 30,28 milijardi evra, preneo je EU Info centar u julu.

Prema tim podacima vrednost srpskog izvoza u EU se skoro učetvorostručila sa 3,2 milijarde evra u 2009, na više od 11 milijardi evra u 2021. godini.

Najvažniji trgovinski partneri u oblasti robe su Nemačka, Italija, Mađarska i Rumunija.

Istovremeno, u Rusiju je otišlo 3,9 odsto srpskog izvoza, dok je iz te zemlje stiglo 5,3 odsto uvezene robe.

Srbija skoro u potpunosti zavisi od ruskog gasa. Ali preduzima korake ka diverzifikaciji izvora snabdevanja gasom, kako bi taj energent nabavljala i iz drugih izvora.

Šta kažu zvaničnici u Beogradu?

Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović navela je da su „kriterijumi za potencijalnu suspenziju pregovaračkog procesa vladavina prava i implementacija Briselskog sporazuma“.

Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Briselski sporazum potpisan je u okviru dijaloga Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa koji se vodi pod okriljem EU.

Ministarka je navela da je usklađivanje sa spoljnom politikom EU „glasno političko očekivanje“.

Ona je 29. septembra za Glas Amerike rekla da bi Srbija prema pregovaračkom okviru trebalo da bude potpuno usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU u momentu pristupanja EU.

„Naravno da se očekuje da se tokom procesa procenat pridruživanja povećava, a ne smanjuje“, navela je ministarka.

Ona je dodala da „u velikom delu političkog establišmenta u državama EU postoji visok stepen nerazumevanja za poziciju Srbije“.

Ocenila je da će ovakva situacija trajati još dugo i značiti pooštravanje očekivanja u vezi sa ovom temom.

U međuvremenu predsednik Srbije Aleksandar Vučić sreo se sa više zapadnih delegacija.

Tokom razgovora sa evropskim parlamentarcima 30. septembra rekao da je Srbija na evropskom putu, ali kao nezavisna zemlja koja sama donosi odluke koje se tiču njenih državnih i nacionalnih interesa.

Vučić se u Beogradu sastao sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom i članom Delegacije Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje Evropskoj uniji Matjažom Nemecom.

„Imao sam otvoren i iskren razgovor o svim važnim i teškim pitanjima, oko kojih nismo uvek saglasni, a poslanici Evropskog parlamenta su me obavestili o raspoloženju u Briselu kada je u pitanju politika naše zemlje“, napisao je Vučić na Instagramu.

I premijerka Ana Brnabić je u razgovoru sa predstavnicima Evropskog parlamenta 30. septembra poručila da će Srbija ostati opredeljena evropskom putu i vrednostima u skladu sa nacionalnim i interesima države i građana.

Iz Vlade je tada saopšteno da je premijerka navela da Srbija ispunjava reformske korake na svom evropskom putu, ali da izostaje „adekvatna valorizacija učinjenog“.

„Umesto toga, iz Brisela uglavnom čujemo kritike i stalno nove zahteve“, poručila je Brnabić.

Prethodno su evropski parlamentarci u nacrtu izveštaja o novoj strategiji EU u procesu proširenja naveli da pristupne pregovore sa Srbijom treba unaprediti samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije.

U nacrtu se navodi i da bi se dalja financijska podrška Srbiji uslovila beogradskim stavom prema Moskvi, ali i napretkom u demokratiji, vladavini prava i „prihvatanju vrednosti i prioriteta EU“.

O nacrtu izveštaja poslanici Evropskog parlamenta će raspravljati na spoljnopolitičkom odboru 13. oktobra, a konačna verzija nacrta će dobiti formu Rezolucije Evropskog parlamenta, na glasanju koje se očekuje u novembru.

Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno obavezujuće za zemlje članice niti ostale evropske institucije.

Šta kaže parlamentarna opozicija?

Nebojša Zelenović, poslanik u Skupštini Srbije i lider proevropske stranke Zajedno za evropsku Srbiju kaže za RSE da je pozicija Srbije o neuvođenju sankcija Rusiji neodrživa.

Nebojša Zelenović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

„Mi verujemo da svako odlaganje te odluke komplikuje dodatno život svakog građanina Srbije“, naveo je.

„Mnogo komplikovanije je što mi onda nemamo nikakvu mogućnost da idemo u EU“, dodao je Zelenović.

Na drugoj strani, u desno orijentisanom parlamentarnom pokretu Dveri kažu da Srbija posle 22 godine nije ušla u EU i da od EU nema nikakve naznake da će se to ikada dogoditi.

„Srbija je vojno neutralna zemlja, i tako treba i da ostane. A ukoliko EU nastavi sa ovakvim ucenama, treba da postane i politički neutralna“, navela je za RSE Tamara Milenković Kerković, narodna poslanica Dveri.

Ona kaže da Evropski parlament pokušava da učini nemoguće.

„Da Srbija pogazi svoj Ustav, svoje kulturno-civilizacijsko biće i svoj duhovni savez sa Rusijom“, navela je.

‘Najizgledniji scenario je zastoj pregovora’

Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedan klaster u pregovorima sa EU o pridruživanju.

U junu ove godine nije došlo do otvaranja novog klastera upravo zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji. To su potvrdili zvaničnici u Beogradu.

Igor Novaković, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa EU za poglavlje 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), kaže da postoje tri moguća scenarija.

Nacionalni konvent predstavlja platformu za konsultacije civilnog sektora i Vlade procesu pridruživanja.

Novaković kao tri moguća scenarija navodi zastoj u pregovorima, prekid pregovora i prekid celokupnog procesa pristupanja Srbije EU.

„Najizgledniji scenario je zastoj u pregovorima zato što će EU želeti da sačuva određeni instrument uticaja na Srbiju, a proces pregovora i pristupanja je veoma značajna alatka“, smatra Novaković.

Zastoj pregovora bi značio da se neće otvarati novi klasteri sve dok se Srbija ne usaglasi barem sa većinom mera koje je EU uvela Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Prema njegovim rečima, prekid pregovora bi verovatno značio da kompletan postojeći proces bude prekinut sa mogućnošću da se ponovo otvori u jednom momentu.

„Ali bi to verovatno značilo i kompletno ponavljanje procesa skrininga i ponovno otpočinjanje procesa iz početka“, objašnjava Novaković.

Skrining je početni korak u okviru pregovora o pristupanju i podrazumeva ocenu usklađenosti zakonodavstva države kandidata u svakom pojedinačnom poglavlju sa pravnim tekovinama EU.

Treći mogući scenario, navodi Novaković, bio bi poništavanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

„Ako bi došlo do toga verujem da bi gomila benefita koje Srbija ima bila narušena, uključujući i verovatno bezvizni režim“, naveo je Novaković.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) je potpisan 2008. godine.

On je predviđao stvaranje zone slobodne trgovine između Srbije i EU u prelaznom periodu od šest godina. Ovaj Sporazum predviđa i da Srbija u dogovorenim rokovima uskladi domaće zakonodavstvo sa propisima EU.

Evropska unija do sada nije imala praksu da prekida pregovore o pridruživanju sa državama kandidatima. Ali da ti pregovori mogu da budu praktično blokirani pokazuje primer Turske.

Turska je pregovore o pristupanju EU počela još 2005. godine, ali već šest godina nije otvorila nijedno poglavlje.

BONUS VIDEO: Unija i Srbija, pritisci i varijante

Komentari

Svi komentari (0)