U intervju za dnevni list “Nova”, poslanica Evropskog parlamenta i posrednica u nedavno okončano međupartijskom dijalogu, Tanja Fajon, ističe da su evroposredinici uzeli u obzir sve primedbe opozicije tokom pregovora i da je laž da su Nacrt sporazuma o izbornim uslovima sklopili jednostrano sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem.
Fajon naglašava da su predstavnici EP u Beograd došli na poziv vlasti, s ciljem da utiču na unapređenje izbornog procesa, ali da su pojedini predlozi opozicije otišli predaleko da ih nije bilo moguće usvojiti.
“To važi i za neke od predloga predstavnika vlasti”, navodi ona.
U razgovoru za “Novu”, Fajon je govorila i odnosu EU prema Srbije, o tome da li bi učestvovala na izborima da je na mestu opozicije, kao i ko će biti odgovoran ukoliko opozicija ponovo proglasi bojkot izbora.
Nakon pregovora, opozicija nije bila zadovoljna rešenjima koja ste ponudili, navodeći da ste nacrt sporazuma napravili isključivo u dogovoru sa vlastima. Kako ocenjujete njihovu reakciju?
Sve optužbe za sklapanje jednostranog dogovora sa predsednikom Vučićem su apsolutno lažne. Radni dokument koji smo predstavili u drugoj rundi pregovora, prošle nedelje u Beogradu, izradio je Evropski parlament, a kasnije ga je zajedno potpisao kofasilitator u Srbiji, koji je predsednik Skupštine Srbije. U dokumentu smo uzeli u obzir prijedloge opozicije izvan parlamenta i vlade. Naš cilj je bio da radimo u duhu zajedničkih vrednosti EU i da dođemo do realnih predloga zasnovanih na kompromisima. Neki od opozicionih predloga otišli su predaleko i bili su neizvodljivi, kao i neki predlozi od strane predstavnika vlasti.
Imate osećaj da biste mogli više postići u ovim pregovorima?
Konačni sporazum sadrži 16 tačaka, uključujući oblast i nadzora medija i integritet izbornog procesa. Kao i kod svakog drugog kompromisa, jasno je da niko nije potpuno zadovoljan svime oko čega smo se dogovorili. Međutim, smatramo da je u interesu svih građana Srbije da sve političke snage koriste nove alate nadzora i učešća u izbornom procesu koje je doneo dijalog.
To ne znači da će izborni proces biti savršen nakon naših predloga, ali ovo je korak ka poboljšanju izbornih uslova.
Da li vi možete da utičete na poboljšanje izbornih uslova ili rezultat dijaloga zavisi isključivo od dobre volje predsednika Srbije, Aleksandra Vučića?
Srpske vlasti su nas pozvale da posredujemo u pregovorima između vladajuće koalicije i opozicije kako bismo im pomogli u uspostavljanju jednakih uslova uoči sledećih izbora, a mi smo sa entuzijazmom i velikom odgovornošću prihvatili ovu ponudu. Nismo došli sa gotovim rešenjima, već sa alatima i sugestijama kako poboljšati izborne uslove. Sada je uspeh poboljšanja izbornih uslova i ukupne političke klime u zemlji u rukama svih političkih aktera, donosilaca odluka i institucija u Srbiji.
Pročitajte još...
Hoćete li se osećati odgovornost ako opozicija ponovo proglasi bojkot i time obezvredi razgovore o izbornim uslovima?
Kao što je gore pomenuto, biti posrednik je veoma težak posao, s velikom odgovornošću. Međutim, mi smo dostavilii realan i čvrst dokument, sa 16 konkretnih mera, sa pratećom tabelom implementacije o tome kako osigurati demokratske, poštene i slobodne izbore. Bojkot opozicija sada ima priliku da delegira svoje članove u novo privremeno nadzorno telo i RIK, čime im je omogućen jasniji uvid u situaciju, praćenje medija i mogućnost da utiču na poboljšanje izbornog procesa. Lopta je sada u njihovim rukama.
Prilično ste upoznati sa situacijom u našoj zemlji. Da ste na mestu opozicije, da li biste uzeli učešće na izborima?
Osim što sam član EP i sama sam na čelu jedne opozicione stranke u Sloveniji. Situacija u mojoj zemlji se jako pogoršala, što za nas iz opozicije predstavlja dodatni motiv da se ujedinimo i borimo za normalizaciju i demokratiju. Stoga, mislim da je moj odgovor na vaše pitanje bio veoma jasan.
Predstavnici EU su i kako kako upoznati sa stanjem demokratije u Srbiji, nedostatkom vladavine prava, izbornim krađama, prikupljanjem kapilarnih glasova, pritiscima na birače, aferama i sl .. Čak je i Evropski parlament mnoge od tih stvari naveo u svojoj Rezoluciji o Srbiji. Ipak, konkretnije mere su izostale. Zašto je to tako?
Kao što kažete, svesni smo problema i pomno pratimo situaciju. Isto ćemo učiniti i sa sprovođenjem dogovorenih mera. U proteklih nekoliko meseci morali smo da obradimo mnogo različitih predloga i zahteva sa svih strana, i na kraju da nađemo kompromis. Predstavili smo realne predloge svim političkim akterima u Srbiji i dali im prostora i vremena da to dodatno razrade.
Da li je Evropska unija odustala od zagovaranja demokratskih vrednosti kad je u pitanju Srbija? Može li naša zemlja u ovakvom stanju da postane punopravna članica?
EU ostaje čvrsto posvećena procesu pristupanja Srbije i čitavog regiona Zapadnog Balkana. Uslovi da država postane država članica poznati su i zapisani u kopenhagenskim kriterijumima. Žao mi je što Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u poslednjih godinu i po dana i zato ovom prilkom želim da snažno ohrabrim vlasti u Srbiji da ubrzaju reformski proces i pokažu stvarnu političku volju.
Zašto EU toleriše autokratsku vlast u Srbiji?
Borba za politički pluralizam, demokratske, slobodne i poštene izbore, kao što je bila naša misija sa međustranačkim dijalogom, suprotna je podržavanju autokratije. Evropska unija je zajednica jakih vrednosti čiji su mir, demokratija i sloboda osnivači.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare