INTERVJU Bojan Pajtić: Ana Brnabić da nauči srpski jezik i da “razume, kako da razume” parlament, opozicija u jednu kolonu

Govori i o tome kakav bi trebalo da bude kandidat opozicije za gradonačelnika, šta očekuje od međunarodne istrage izbora u Srbiji, ali i šta misli o predlogu da Ana Brnabić bude nova predsednica Skupštine.

Aleksandar Vučić je predložio da bivša premijerka Ana Brnabić bude nova predsednica Skupštine. Kako to komentarišete?

Vučić već 12 godina obesmišljava sve institucije u ovoj zemlji i ne dozvoljava da iko iz njegove stranke stekne bilo kakav autoritet ili se “odomaći” na nekoj funkciji, držeći ih stalno u neizvesnosti, a samim tim i u bespogovornoj poslušnosti. Predlog da Ana Brnabić bude predsednica parlamenta je bizaran, jer reč “parlament” potiče od reči “govoriti”, a evidentno je da gospođa Brnabić ima ozbiljne poteškoće da formuliše i prostoproširenu rečenicu. U tom smislu, ovo je samo korak dalje u obesmišljavanju svih institucija u ovoj zemlji.

Rekla je da mora odmah da počne da uči, pa šta bi po vašem mišljenju prvo trebalo da nauči da bi “dostojno” zamenila bivšeg predsednika parlamenta Vladimira Orlića?

Za početak ne bi bilo loše da Ana Brnabić nauči srpski jezik i da “razume, kako da razume” parlamentarne procedure. Govorimo o osobi koja je vrlo krnjeg obrazovanja, kognitivnih sposobnosti i generalno socijalnih veština. Zbog toga ne očekujem da će se na poziciji spikera pokazati bolje nego što se pokazala na poziciji predsednice Vlade. Tamo je bila praktično ništa drugo do marioneta jedinog čoveka koji odlučuje o svemu u ovoj zemlji. Ona je bila tu iz tri razloga. Prvi je to što Vučića nije mogla ni na koji način ugroziti, i zbog svog načina života, ni u stranci, ni u biračkom telu. Drugo, zato što je apsolutno bespogovorno poslušna i treće zbog toga što je na početku, izborom Ane Brnabić, Vučić davao signal Zapadu kako se on tobože promenio i od rigidnog radikala izabrao liberalnu kandidatkinju za predsednicu Vlade. Pokazalo se vremenom da ona nije ništa manji radikal od samog Vučića. Ona je svojim habitusom, načinom izražavanja, bahatošću, kriminogenošću, primitivizmom pokazala da su sve eventualne nade da će ona doneti neki kvalitet u rad Vlade bile potpuno jalove. To će se sigurno dogoditi i u parlamentu.

Uprkos brojnim aferama koje su isplivale u javnost tokom njegovog kratkog mandata na čelu Beograda, Aleksandar Šapić je ponovo kandidat SNS za gradonačelnika. Kako to vidite?

Činjenica da je neko izložen aferama, Aleksandru Vučiću ne znači gotovo ništa. Naprotiv. On sam je, zapravo, potpuno očigledno, vinovnik i inspirator većine afera koje su povezane s ovom vlašću. U tom smislu, činjenicom da ljude koji su izrazito kompromitovani zadržava na visokim pozicijama, želi da pošalje poruku svima ostalima da ih se neće odreći. Dokle god budu lojalni njemu. Vuči ne bira slučajno ljude koji su naišli na osudu javnosti, koji su učestvovali u aferama, koji su bahati. Upravo njihovim zadržavanjem, šalje poruku da je dovoljno biti mu odan, sve ostalo će rešiti, kontrolom medija i kroz svoj zaštitnički zagrljaj.

Kao datum za nove beogradske izbore spominje se 28. april. Opozicija smatra da se do tad ne može primeniti ništa od preporuka ODIHR, da će izborni uslovi ostati isti. Pored toga, to bi bilo uoči praznika, kad bi veliki broj Beograđana bio van grada. Zato se spominje mogućnost bojkota. Mislite li da bi to bila ispravna odluka?

Definitivno je ideja da se izbori zakažu 28. aprila, podsmevanje. Evropskom parlamentu, ODIHR-u, Evropskoj komisiji, opoziciji i građanima Beograda, koji su na izbore izašli u decembru. Potpuno je očigledno da je nemoguće promeniti išta od uslova do tog datuma. Jasno je da Vučić najavljuje taj datum da bi ispipao puls javnog mnjenja i videti da li će otpor biti veliki. A verujem da će otpor biti veliki, ne samo kod domaćih aktera, nego i kod međunarodnih. Zato što bi zakazivanjem zbora za 28. april Vučić praktično poručio “baš me briga za vaše preporuke”. Izgledalo bi da on zakazuje izbore zato što nema parlamentarnu većinu, a ne zato što postoji politička kriza u ovoj zemlji. Tako bi jasno stavio do znanja da ništa od preporuka zaista ne želi da implementira. Mislim da ukoliko opozicija bude dovoljno čvrsta u tome da izbori ne mogu biti održani tog datuma, on će biti primoran da datum promeni. Sumnjam da će ići i protiv opozicije i protiv međunarodne zajednice, u trenutku kad je nemoguće išta od izbornih uslova promeniti.

Ukoliko ne bude promene izbornih uslova, mislite li da je bojkot dobro rešenje?

Ne želim da dociram opozicji šta da čini. Kad se razgovaralo o tome da li treba da uđu u republički parlament, ja sam sugerisao da to ne učine. Oni su to učinili i na njima je odgovornost, na posletku, oni su ti koji učestvuju u političkoj utakmici. Ne bi bilo korektno da im ja sugerišem rešenje, koje bi im medijski malo odmoglo i otežalo položaj. Generalno gledano, mislim da bez promene izbornih uslova, principijelno ne bi trebalo izaći na izbore. S druge strane, čak i pod ovim izbornim uslovima, da je desnica išla u jednoj koloni, verovatno bi opozicija mogla do većine, Nestorović ne bi prešao cenzus i sve bi izgledalo značajno drugačije. Dakle, moguće je pobediti i pod ovim uslovima. Međutim, pitanje je principa i ne treba prihvatiti da i dalja krađa, kupovina glasova i pritisci na birače budu nešto što je prihvatljivo u ovoj zemlji. Zaista, postali smo ponovo parija ne samo Evrope, nego i šire. Ponovo je asocijacija na Srbiju da se radi o državi u kojoj se ne poštuju elementarna prava građana, u kojoj se ne poštuje sloboda medija, u kojoj nema vladavine prava, fer izbora, u kojoj vlada mafija.

S druge strane, ako doće do promene minimuma izbornih uslova i opozicija izađe na nove izbore u Beogradu, mislite li da treba da nastupi u jednoj ili dve kolone?

Prvo moram da kažem da je koalicija “Srbija protiv nasilja” učinila jedan izuzetno važan i odgovoran korak ujedinjenjem pred prošle izbore. I to ujedinjenjem u kojem nisu emitovali negativne signale oko mandata. Ostavili su jako dobar utisak i odgovorno su postupili, za razliku od desne opozicije koja to nije učinilo. Ukoliko bi se išlo u dve kolone, mislim da bi ona oko Novog DSS morala da bude šira, da uključi i Narodnu stranku, DJB, Dveri, da bi bilo što manjeg rasipanja glasova. S druge strane, čak i jedna kolona, u kojoj bi bili “Srbija protiv nasilja”, koalicija NADA i još neki od desnih političkih aktera, ako istraživanja pokažu da to donosi sinergiju, jeste nešto u šta treba ući. Ne zaboravimo da je Vučićev Pokret za narod i državu, ideološki gledano jedna levo-desna koalicija. Imate socijaliste koji pretenduju da su nekakvi naslednici Saveza komunista, imate naprednjake koji su nastali od SRS, koja je nastala iz četničkog pokreta. Dakle, kad pogledate da oni koji imaju kontrolu nad 80 odsto medija ujediniti i izaći u potpuno ideološki besmislenoj listi, ne treba ni opozicija n alokalnim izborima da razmišlja o ideološkim razlika. Na lokalnim izborima se odlučuje da li će da se nastavi uništavanje grada Beograda, da li će se nastaviti urbicid, da li će se rušiti stari delovi grada da bi se gradile zgradurine bez ikakve estetske vrednosti, da li će se nastaviti pljačka i “kockanje” po trgovima, a onda na svakih šest meseci da se te kocke menjaju.

Kakav bi po vašem mišljenju trebalo da bude kandidat za gradonačelnika jedne takve, udružene, opozicije?

Ko god da bude, režim će ga satanizovati. Tu nema nikakve dileme. Važno je da bude neko ko ima što manje slabih tačaka. Jasno je da će režim izmisliti slabe tačke i onom ko ih nema, ali je važno da to bude kandidat za kojeg je što teže to uraditi. Bilo bi dobro da je to poznata i popularna ličnost, a to isključuje političare, jer je nažalost u protekloj deceniji na sceni blaćenje i satanizacija svakog ko se usudi da prozbori reč protiv režima. A ta američka taktika bacanja blata na zid, nažalost, uvek urodi plodom. Po meni bi zato najbolji kandidat bila nestranačka ličnost, koja je prepoznata i dobro pozicionirana u javnosti i kojoj režim kolokvijalno rečeno može da “pljune pod prozor”.

Rezolucija Evropskog parlamenta, zahtev za pokretanje međunarodne istrage o izbirima u Srbiji, Izveštaj ODIHR… Šta će biti epilog svega toga?

U Evropskoj komisiji ima dosta onih kojima je najvažnije da Vučić nastavi da deliveruje, odnosno isporučuje ono što je obećao oko Kosova. I on zapravo nastavlja da čini ustupke oko KiM da bi imao imao zeleno svetlo da u Srbiji šta god želi. Ono što je, međutim, sada problem i evropskim političarima jeste da je Srbija došla na tako zao glas zbog decembarskih izbora, da je vrlo teško ne preduzeti ništa. Vrlo će teško biti i članovima Evropske komisije da se ogluši o preporuke Evropskog parlamenta, pogotovu zato što je njihova Rezolucija usvojena od svih relevatnih političkih stranaka. Nakon evropskih izbora, ogromna većina poslanika će i dalje stajati iza te Rezolucije. Zato EK nema mnogo manevarskog prostora, ukoliko ne želi da i sama dođe na zao glas u predvečerje evropskih izbora.

BONUS VIDEO: Brnabić o novoj funkciji