"Halo, Vučić je… Samo da ti se zahvalim što me nisi podržao": Svedočenja naprednjaka o tome kako ih šef postrojava pasivnom agresijom

Svaki put kad se lider naprednjaka oseti ugroženim zbog pisanja medija koji to stvarno jesu, kao po komandi počnu da se oglašavaju funkcioneri vladajuće stranke. Da iza utrkivanja ko će se brže, jače i bolje ulagivati šefu ima svoju pozadinu i da postoji “debeo razlog” zbog čega se ljudi iz SNS laktaju da njihova saopštenja i reakcije budu objavljene i istaknute, svedoče članovi ove partije.Oni objašnjavaju da su članovi stranke u strahu da bi, ukoliko ne reaguju, mogli da imaju problema i da ne napreduju u stranačkoj hijerarhiji. Istovremeno, mnogi od njih strahuju od eventualnih neprijatnosti koje bi usledile, a koje su doživeli pojedini funkcioneri koji se nisu sa “adekvatnim saopštenjem” oglasili i pružili podršku predsedniku.“Mnogo puta se dešavalo da funkcionere lično Vučić pozove kako bi im se ‘zahvalio’ na tome što mu nije pružena podrška u trenucima kad je on to očekivao. Ti razgovori su vrlo neprijatni. Kako bi izbegli takve situacije, članovi stranke se bukvalno utrkuju ko će brže objaviti saopštenje i čije će reči biti efektnije. Naravno, tu su i društvene mreže i posebno se ceni ako neko objavi na svom privatnom profilu poruku podrške”, navodi naš sagovornik.

Kako izgleda krizni PR Vučića

Najveći propagandisti sveta tvrdili su da su "novine kao veliki klavir na kojem vlada svira". I istina, ako uzmemo za primer današnju Srbiju, videćemo da su mediji klavir po kojem predsednik države svakodnevno svira melodiju propagande i manipulacije. Gotovo sve krizne situacije u zemlji su dirigovane i uvek imaju isti početak i isti kraj– najpre bi nam pretila katastrofa, a onda bi nas iz ponora, „svojom mudrošću i odlučnošću“, izvlačio Aleksandar Vučić.U ranijim razgovorima Nova.rs, članovi vladajuće partije su nam objasnili da su medijski nastupi funkcionera strogo kontrolisani, da iskakanja nema i da se ne tolerišu izjave koje su u suprotnosti sa onim što javno govori predsednik.

Za one koji se probijaju u stranačkoj hijerarhiji postoji posebna priprema, a tokom obučavanja njima se savetuje da što više, tokom gostovanja na televizijskim emisija, pominju predsednika i njegove rezultate.„Pojavljivanje u medijima uslovljeno je naklonošću predsednika Vučića. Ukoliko on smatra da neko pričinjava štetu ili ima neki drugi razlog zašto neki funkcioner ne bi trebalo da se pojavljuje – ta direktiva se šalje iz centrale stranke u medije koju su naklonjeni partiji i njima se sugeriše da ne pozivaju te ljude dok iz stranke ne stigne zeleno svetlo i ukine se ta zabrana“, objašnjava naš sagovornik.

“Istorijski rezultati” i “Vučićeva borba protiv zla”

Sagovornici Nove govorili su i o tome kako šef SNS manipuliše javnošću i podiže napetost kod građana, uz pomoć medija i poslušnih članova stranke.Iz razgovora sa njima uvideli smo da predsednik više razmišlja o tome kako će izgledati u javnosti od toga da li će zaista rešiti određeni problem. A scenario je uvek isti – kontrola štete se vrši kroz prorežimske medije i to pričom kako je Vučić ugrožen, pod pritiskom i izjednačavanjem predsednika sa državom.Tenzije se zatim dodatno podižu pričom da će svi „istorijski rezultati“, koje je Vučić postigao, biti obezvređeni i da će sve pasti u vodu ukoliko „oni koji žele zlo Srbiji“ sprovedu svoje namere i slome predsednika koji se bori „sam protiv svih“.Naši sagovornici ističu da odluke o tome koje će se poruke slati kroz medije donosi tim koji vode najbliži saradnici predsednika države i to uvek nakon konsultacija sa šefom.„Ključne reči se šalju medijima i funkcionerima stranke i od njih se traži da te reči upotrebljavaju. Mediji to koriste za svoje naslovne strane, a funkcioneri za društvene mreže. Na primer, problem na Kosovu je okarakterisan kao ‘Kurtijev zulum’ i ‘Kurtijev teror’. To je bila ključna poruka i cilj je da građani to tako shvate. Zato su naslovnice na taj način bile koncipirane, kao i sva druga saopštenja i objave na društvenim mrežama“, objašnjava naš sagovornik i napominje da se sve akcije uglavnom završavaju putem Vajber grupa i da se preko njih koordiniše rad novinara i objave funkcionera.„Kad se u septembru, na primer, završila sednica Skupštine na kojoj je predsednik pričao o situaciji na Kosovu, stigla je poruka da bi svi trebalo da koriste izraz ‘simultanka’. Bilo je važno objasniti građanima da je Vučić igrao simultanku sa opozicijom i da ih je sve pobedio. U roku od sat vremena to se pojavilo na društvenim mrežama stranačkih funkcionera, a onda su to preuzeli i mediji“, tvrdi sagovornik Nove.Iz razgovora zaključujemo da je sistem po kom se deluje tokom kriznih situacija i vrši kontrola štete odavno uspostavljen i da se tačno zna ko šta radi.„Menjaju se samo teme – Kosovo, kriza u Ukrajini, sankcije Rusiji, hapšenje Belivuka. Ujutru poziv stigne svima – na sednicu u Palatu Srbija dolaze predstavnici Vlade Srbije, direktori preduzeća, ceo vojni vrh. Ako je tema Kosovo, poziv se upućuje i predstavnicima Srba s Kosova. Sastanci se održavaju u najvećoj sali SIV-a. Vučić poslednji dođe. Tišina je smrtna, a on na početku priča veoma tiho i morate ozbiljne napore da uložite kako biste mogli da čujete to što on govori. Najpre nas informiše da je položaj ‘veoma težak’, jer mi hoćemo da sačuvamo naše ljude, borimo se dan i noć, ali nas pritiskaju sa svih strana. Onda slede citati predstavnika EU, pa nam kaže: ‘Evo, vidite šta oni nama rade. Vidite šta je rekla ova budala iz Brisela…’“, objašnjavaju nam iz SNS.Preslikana situacija, objašnjavaju nam oni, bila je i po izbijanju rata u Ukrajini, kad je Vučić, posle gotovo 48 sati, prelomio da se nešto mora učiniti.„Došli smo na sednicu Vlade. Na sastanku je govorio da nas svi pritiskaju da glasamo u Ujedinjenim nacijama i osudimo agresiju Rusije i da je on protiv tog predloga. Rekao je da on smatra da bi trebalo samo da se glasa za deo koji se odnosi na podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine“, objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da se na tom sastanku, kad se govorilo o ratu u Ukrajini, javilo troje ministara koji su, uprkos Vučićevom stavu da ne bi trebalo osuditi rusku agresiju, bili za to da se glasa i za taj predlog.To je, kako kaže, izbacilo predsednika iz takta.„Te sednice služe da se izglasaju odluke koje su unapred usvojene. Zbog toga se prilično iznervirao kad je video da neki ljudi misle da bi trebalo i osuditi rusku agresiju. Počeo je da viče i da govori kako svi moramo da zapamtimo one koji su protiv odluke koju je on sam već doneo. To je jednog ministra prilično uplašilo, pa je zbog toga spustio ruku i promenio stav. Na kraju je Vlada donela odluku da podrži teritorijalni integritet Ukrajine, ali ovaj drugi deo nije prošao. Međutim, Srbija je na kraju glasala u UN i za rezoluciju kojom se osuđuje agresija Rusije na Ukrajinu“, opisao je svojevremeno naš sagovornik.

Funkcioneri se plaše da govore na sednicama kad je tu Vučiću

Izvori našeg portala objašnjavaju da se na ovakvim sednicama retko ko javlja za reč baš zbog straha kako bi predsednik mogao da reaguje.

„Nekoliko puta smo bili u situaciji da prisustvujemo sastancima u Palati Srbije gde bi šef izgledao veoma nervozno. Praktično ništa nam ne bi ni rekao, niti bi se bilo ko usudio da se javi za reč. Svi sede, gledaju ispred sebe, spuštenih glava. Na tim sednicama njega niko ne sme ništa da pita. Sve bi se svelo na njegovu priču o teškoj situaciji u zemlji i pritscima koje on lično trpi“, opisuje naš sagovornik i dodaje da najbliži saradnici predsednika države često, po završetku sastanaka, komentarišu ono što su doživeli.

„Mnogi od njih, u međusobnoj komunikaciju, izražavaju otvoreno nezadovoljstvo, ali niko to ne sme da kaže otvoreno“.

Šta se desilo kad je zakasnio saradnik Ane Brnabić

Na pomenutim „hitnim sednicama“ na kojima se raspravlja o sudbini zemlje, neretko se, svedoče naši sagovornici, dešavaju neprijatne situacije. Ono što predsednika veoma nervira, kažu oni, jeste kad se neko usudi dođe posle njega u salu za sastanke.

„Uvek on poslednji ulazi i svi čekaju njega. Nikada ne prećuti ako neko zakasni. To ga veoma nervira. Poslednje čega se sećam jeste da je jednom prilikom zakasnio jedan zaposleni iz kabineta Ane Brnabić. Mislim da je bilo bolje da se uopšte nije pojavljivao, jer ono što je usledilo bilo veoma neprijatno. Reći ću vam samo da se predsednik pred svima zapitao kako neko može u ovako važnom trenutku za državu da kasni na sastanak“.

Ni u stranci nije ništa drugačije – naprotiv

I na sednicama koje se organizuju unutar SNS uglavnom se sluša monolog lidera naprednjaka. Sagovornici nam objašnjavaju da Vučić tokom obraćanja često kritikuje ljude iz stranke zbog toga što ga, kako navode, ne brane dovoljno u javnosti i što uopšte malo pominju njegovo ime. Kritikuje predsednik i nedisciplinu i uvek je prvi komentar na sednicama posvećen tome koliko je ljudi došlo.„Očekuju nešto od stranke, a ne mogu da se upristoje i da dođu na sednicu“, umeo je predsednik da prekori svoje kolege, ukoliko bi bio nezadovoljan brojem delegata na sednicama, tvrde njegove stranačke kolege.S druge strane, članovi partije se ne usuđuju da mu bilo šta kažu.„Tu nema nikakvih rasprava. Ljudi su naučili da slušaju i ćute. Svi čekaju da prođe njegov govor, jer ga većina odlično poznaje. Znaju dobro ljudi, naročito oni iz vrha stranke, da on teško donosi odluke i zbog toga ga puštaju da se izviče na sastancima. Mi na sednicama uglavnom raspravljamo o odlukama koje je šef stranke već doneo“, rekao je jedan od funkcionera SNS.Bonus video: Aleksandar Vučić i Steva Šuša

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tnjgvucicistevasusagp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5076887"]