Gosti "Utiska nedelje" saglasni: Građani veruju da je poraz režima moguć, tri kolone na parlamentarnim izborima su maksimum za pobedu

Gosti autorke i voditeljke Olje Bećković večeras su bili Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE, Dušan Milenković, politički konsultant i Dušan Pavlović, profesor Fakulteta političkih nauka.

Emisija je otpočela pitanjem kakva je situacija na terenu dve nedelje uoči lokalnih izbora koji treba da se održe u deset gradova i opština.

„Sve ono što smo videli tokom izbora u Kosjeriću, Zaječaru, Negotinu se dešava i sad. Svedočimo neverovatnoj kampanji države, kriminalizovanih delova institucija protiv naroda. Vidimo kako građani prijavljuju da lokalni kriminalci agituju, zastrašuju i prete da se glasa za vladajuće stranke. Vidimo kako su svi resursi u službi kampanje jedne liste, nema nikakve ravnopravnosti aktera, preti se čak i ratom. Jedna reč koja sve opisuje je - strah“, kazao je Raša Nedeljkov.

Milenković je dodao da postoje neka mesta, na kom može doći do tesnog takmičenja, to jest da režim izgubi izbore.

„Režim pokušava da pošalje poruku biračima da se uprkos promenama u društvu, zapravo, nije promenilo ništa, a lokalne izbore koriste kako bi tu poruku potvrdili. Najteža artiljerija je sad u tim opštinama, što ranije nije bio slučaj. Nije nemoguće da se režim pobedi pod njihovim izbornim uslovima, koje nikada neće promeniti. Slični režimi u istoriji, poput slovačkog, Miloševićevog, Đukanovićevog, Gruevskog...svi su izgubili izbore pod svojim uslovima, bez obzira na sve prednosti koje su od starta imali“, kazao je prof Pavlović.

„Verujem da je obaveza svih nas da uprkos svemu, odbranimo princip smenjivosti vlasti. Izborni uslovi neće biti unapređeni, niti bilo šta neće ići u korist režimu. Solidarnost sa građanima koji trpe pritiske i pretnje, posmatračke misije, organizovanje, su lekcije koje treba da se nauče iz svih prethodnih izbora“, dodao je Nedeljkov.

Na pitanje da li građane, koji su antirežiski nastrojeni, demorališu razmirice i sukobi u opozicionom bloku, prvenstveno između opozicionih političara i stranaka i studentske liste, Milenković je kazao da je to opšte mesto već godinama.

„Neophodno je voditi lokalnu kampanju i animirati što veći broj glasača, posebno onih koji nisu sigurni glasači SNS. Dok je Vučić u funkcionerskoj kampanji, njegovi saradnici su isključivo u lokalnim temama. Mislim da meta ne treba da budu oni koji nikad ne izlaze na izbore, koji su sami sebe izopštili iz političkog života, već oni koji se premišljaju i koji su neodlučni“, dodao je Milenković, ističući da Vučiću ide u prilog da ti građni ne izađu na izbore.

Sa druge strane, prof. Pavlović kaže da je siguran da će u svih deset opština SNS verovatno pobediti, najpre svog sve artiljerije koja je tamo usmerena, kao i da su u ovom trenutku male šanse da se tome doskoči.

O republičkim izborima

Prof. Pavlović se potom osvrnuo na svoju simulaciju parlamentarnih izbora, koja nije bazirana ni na kakvim aktuelnim istraživanjima, već na ranijim podacima.

„Pretpostavio sam da će SNS dobiti isti broj glasova kao u decembru 2023, što je 1,7 miliona glasova. Izlaznost je bila oko 59 odsto, pa se postavlja pitanje šta bi trebalo da se uradi da se animira dodatnih 400.000 ljudi, koji nisu glasali. Ako bismo uzeli u obzir da bi oni glasali protiv režima, rezultati bi bili egal. Sa druge strane, protesti su podigli nivo političke svesti, pojavio se novi akter, to jest studenti, koji vode proteste, hoće da učestvuju u izborima, ali ne i da budu na listi. To podiže nivo poverenja u te ljude, jer su u pitanju oni koji nisu bili na vlasti“, kazao je prof Pavlović.

„Malo je stvari na koje možemo pojedinačno da utičemo. Jedna od njih je da budemo u biračkim odborima, da posmatramo izbore i da znamo da prepoznamo kada se dešava nešto nezakonito, kao što je to bio slučaj u Mionici. Da biste svaku nepravilnost isterali do kraja, prvi preduslov je obučen pojedinac u biračkom odboru, onda tužilac i na kraju sudija koji bi doneo zakonsku odluku, kao što je svetli primer u Zaječaru“, dodao je Nedeljkov, ističući da je čak 17 hiljada građana sa strane opozicije potrebno za praćenje regularnosti izbora.

O referendumskoj atmosferi

Bećkovićeva je podsetila da nas prošlost, posebno u kontekstu 2000. godine, uči o važnosti referendumske atmosfere, koja pak sada izostaje. Dodala je i da se vlast lepo dosetila pojma fantomskih listi, kojima pokušava da doskoči činjenici da antirežimski front nije ujedinjen.

"Mislim da fantomske liste ne utiču mnogo u kontekstu da je njihov cilj da zbog sličnih imena sa nekim drugim listima, izazovu zbunjenost glasača", kazao je Milenković, dok je Nedeljkov podsetio da zapravo njihova uloga nije zbunjivanje i odvlačenje glasača, već učestvovanje u biračkim odborima.

"Mislim da je nemoguće da se na budućim parlamentarnim izborima opozicija i studentski pokret nađu na jednoj listi, šta više, verujem da će biti dve opozicione kolone, plus studentska lista. Prepucavanje između političkih partija i studentskog pokreta mora da se zaustavi odmah. Tri liste mogu da pobede režim", smatra prof Pavlović.

Na pitanje Bećkovićeve da li nenapadanje i prepucavanje treba da se obustavi s obe strane, ili se samo to opoziciji zamera, Nedeljkov je kazao da je dijalog neophodan, opšti interes je ono čemu sve treba biti podređeno.

"Mislim da to nedostaje mnogim političkim akterima. Studenti nisu hteli da se bave politikom, već su ugurani u izborni proces", dodao je Nedeljkov.

Da li to znači povlačenje opozicije, Nedeljkov je kazao da to ne misli, već da je zajednička pobeda ono čemu treba da se stremi.

"Tri liste, studentska i još dve, proevropska i nacionalna, su maksimum kojim treba ići u borbu s režimom, uz dogovor o nenapadanju, saradnji i jedinstvu u antirežimskom delovanju. Sve više od toga, bilo bio bacanje opozicionih glasova", dodao je Milenković.