Evropski parlament usvojio Rezoluciju o Srbiji, traži uvođenje sankcija Rusiji

Kako piše EWB za rezoluciju je glasalo 523 poslanika Evropskog parlamenta, dok je njih 78 bilo protiv.EP snažno žali zbog činjenice da Srbija još uvek nije uskladila sankcije EU nakon ruske invazije na Ukrajinu i naglašava da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koje se ne pridržavaju sankcija EU protiv Rusije.Nova Vlada se poziva da nedvosmisleno pokaže privrženost evropskim vrednostima, standardima i pravilima i da se hitno uskladi sa odlukama i pozicijama EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući i sankcije Rusiji i Belorusiji.Evropski parlament poziva Srbiju da ponovo proceni svoju ekonomsku saradnju sa Rusijom. Spomenuta je vojna saradnja sa Rusijom, koja je između 2015. i 2021. porasla za 70% zahvaljujući kupovini vojne opreme iz Beloruije, Rusije i Kine.„EP poziva Srbiju da preispita svoje odnose sa Rusijom u oblasti odbrambene politike i da prekine oblike vojne saradnje sa Rusijom, kao što je “regionalni humanitarni centar” u Nišu”, stoji u tekstu rezolucije EP o Srbiji, usvojene na današnjoj plenarnoj sednici u Strazburu.EWB dalje piše da se u Rezoluciji izražava i zabrinutost zbog navoda o prisluškivanju ruske opozicije u Beogradu od strane srpskih vlasti, kao i zbog uspostavljanja radne grupa za borbu protiv “obojenih revolucija”, od strane srpske i ruske vlade, čiji svrha i ciljevi ostaju nejasni.U tekstu usvojene rezolucije stoji da Evropski parlament izražava podršku budućem članstvu Srbije u EU i poziva vlast da pokaže političku volju za preduzimanje reformi, posebno onih koje su povezane sa vladavinom prava.Tekst podvlači da je proces pristupanja orijentisan na rezultate i reforme i da se zasniva na daljem usklađivanju sa vladavinom prava, dobrim upravljanjem, osnovnim pravila i poštovanjem evropskih prava i vrednosti.

Međutim, poslanici EP izražavaju zabrinutost zbog “veoma ograničene vidljivosti” procesa evropskih integracija u Srbiji i ponavljaju poziv kako vlastima u Srbiji, tako i Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS) i državama članicama EU da sprovode “aktivniju i delotvorniju strategiju komunikacije o prednostima proširenja EU i o podršci koja se daje kroz finansiranje EU”.U dokumentu se navodi po prvi put da je međusobno priznanje Srbije i Kosova rešenje za dijalgo Beograda i Prištine. Deo rečenice u rezoluciji u kojoj se nalazi poziv Srbiji i Kosovu da postignu sporazum o normalizaciji odnosa “zasnovan na međusobnom priznanju”, dodat je preko amandmana koji je podneo Lukas Mandl, poslanik Evropske narodne partije.

Krušik, Telekom, Savamala, Šarić, Belivuk

Poslanici EP ponavlja svoju zabrinutost zbog ograničenog napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i zbog nekoliko korupcijskih skandala visokog profila koji ukazuju na verovatne veze između državnih zvaničnika i organizovanog kriminala. Pozivaju Srbiju da intenzivira napore za efikasno rešavanje ovih pitanja i da se uzdrže od komentarisanja tekućih istraga i suđenja, vršeći pritisak na pravosuđe.

Srbija bi trebalo da pruži ubedljive rezultate u istragama u borbi protiv koucije, posebno u slučajevima sa visokim nivoom javnog interesa. Sa zabrinutošću primećuje da nema dostupnih informacija o formalnim istragama u slučajevima Krušik i Telekom Srbija. Napominje da se predmet Jovanjica vodi u dve odvojene optužnice i da su novi slučajevi korupcije na visokom nivou izašli na videlo u istražnim medijima, posebno u takozvanim Pandorinim papirima;“EP poziva vlasti da istraže i krivično gone sve navodne veze sa kriminalnom grupom Belivuk; izražava zabrinutost zbog nedavnih navoda da je Darko Šarić vodio međunarodnu kriminalnu organizaciju dok je bio u zatvoru u Srbiji”, stoji u tekstu rezolucije EP o Srbiji.

Izbori: Parlament pluralističan, uslovi nejednaki

U delu koji se odnosi na izborni proces u Srbiji, u tekstu rezolucije poslanici EP pozdravljaju izlaznost birača na izborima 3. aprila i povratak pluralistikom Parlamentu. Žali se zbog veoma polarizovanog političkog okruženja tokom kampanje, koje je bilo okarakterisano „odsustvom jednakih uslova, ograničenim medijskim pluralizmom i rasprostranjenim pritiskom na birače“.„EP žali što je zloupotreba javnih funkcija od strane članova vladajuće stranke ostala trajni problem tokom cele kampanje. Osuđuju se napadi na pripadnike opozicije, novinare, članove OCD i različitih misija za praćenje izbora, kao i druge incidentne koji su narušili integritet izbornog procesa“, stoji u tekstu rezolucije i navodi posebno primer napada na lidera Pokreta slobodnih građana (PSG), Pavla Grbovića.

U rezoluciji se izražava zabrinutost zbog odsustva proaktivnije uloge Republičke izborne komisije (RIK) i Gradske izborne komisije (GIK) kada je u pitanju utvrđivanje i saopštavanje izbornih rezultata, kao i zbog toga što su preliminarni rezultati izbora za Grad Beograd objavljeni tek više od dve nedelje nakon održanih izbora. Napominje se da bi to moglo da prouzrokuje pogoršanje poverenja građana u nezavisnost izborne administracije.

Ograničavanje slobode medija i okupljanja

Evropski parlament osuđuje ograničavanje slboode i nezavisnosti i zloupotrebu medija od strane vladajuće većine, za sticanje nepoštene političke prednosti i napada na političke protivnike, kao i za širenje dezinformacija.Dodaje se da bi vlasti u Srbiji trebalo da preduzmu dodatne korake u cilju daljeg povećavanja slobode medija. Zato se vlasti u Srbiji pozivaju da “hitno preduzmu mere za garantovanje slobode izražavanja, nezavisnosti medija i medijskog pluralizma”.Primećena je zloupotreba javnog novca za sticanje vlasništva nad medijima, što poslanici EP smatraju jednim od glavnih mehanizama za zarobljavanje medija u Srbiji. Žali se zbog kontinuiranih fizičkih napada, zastrašivanja, govora mržnje i političkih uvreda na novinare i civilno društvo.“EP poziva vlasti da istraže sve slučajeve takvih napada i da adekvatno kazne počinioce i da poboljšaju bezbednost novinara i branitelja ljudskih prava”, navodi se u rezoluciji i Srbiji, i izražva zabrinutost i zbog diskreditacije branitelja ljudskih prava, istraživačke novinare, medijske kuće i organizacije civilnog društva koje su kritični prema politici vlade.Poslanici EP osudili su sve veće prisustvo osuđenih ratnih zločinaca u medijskom prostoru koji se koristi za širenje mržnje i netrpeljivosti prema nacionalnim manjinama u Srbiji, spominjući primere ratnih zločinaca poput Veselina Šljivančanina, Dragoljuba Ojdanića i Nikole Šainovića.Pozivaju se vlasti i državni službenici na poštovanje osnovnog prava na mirno okupljanje i uzdržavanje od upotrebe prekomerne sile.„Osuđuje se nasilje grupa ekstremista i huligana tokom mirnih protesta, kao što su bili oni tokom novembra 2021. protiv murala Ratka Mladića u Beogradu kao i ekološki protesti u decembru 2021. u Šapcu i Beogradu“, stoji u tekstu amandmana i „žali“ što se jedan broj građana suočio sa prekršajnim postupcima i poziva da se vlast uzdrži od tih „nesrazmernih ograničenja prava na mirno okupljanje“.Bonus video: Napad na Pavla Grbovića na dan izbora

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=napadnapavla-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3300483"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram