EU traži da se sporazum iz Ohrida hitno uvrsti u pregovarački okvir za Srbiju

"Savet traži od Komisije i visokog predstavnika da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije", stoji u nacrtu zaključaka u koji je RSE imao uvid.Ove zaključke će usvojiti ministri za evropska pitanje na sastanku Saveta Opštih poslova 12 decembra. Iste zaključke će potom potvrditi i Evropski savet na samitu evropskih lidera koji će biti održan 14. i 15. decembra.Poglavlje 35 u pristupnim pregovorima između Srbije i Evropske unije, obuhvata odnose sa Kosovom.EU redovno upozorava da brzina pristupnog procesa sa Srbijom zavisiti od napretka u dijalogu o normalizaciji odnosa.Srbija i Kosovo su 27. februara postigli sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa.U Ohridu je 18. marta usaglašen aneks primene ovog dogovora.Beograd i Priština nisu potpisale sporazum ni aneks primene, jer je to odbio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Izjavom visokog predsednika EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borela sporazum se smatra pravno obavezujućim za obe strane.EU je i ranije poručila da će i ovaj sporazuma da se uključi u pristupni proces Srbije, kako bi se potvrdio pravno obavezujući karakter tog dokumenta.U nacrtu zaključaka se pozdravlja Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije i njegov aneks za implementaciju. Međutim izražava se žaljenje zbog nedostatka primene kod obe strane, "kao i drugih nerešenih obaveza postignutih u dijalogu koji pomaže EU".Pozivaju se "Srbija i Kosovo da u potpunosti poštuju i sprovode sve obaveze, bez daljeg odlaganja i preduslova"."Ovo uključuje osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom. Savet pozdravlja spremnost Srbije i Kosova da prihvate nacrt statuta koji je stranama predstavila EU, uz razumevanje da je potrebno dalje raditi na ovoj osnovi", stoji u nacrtu.Takođe se u dokumentu izražava očekivanje da "i Srbija i Kosovo pronađu održivo rešenje za situaciju na severu Kosova koje garantuje bezbednost, sigurnost i participativnu demokratiju za sve građane"."Savet očekuje od Srbije da se uključi u Dijalog uz podršku EU u dobroj veri i duhu kompromisa kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum s Kosovom o normalizaciji odnosa u skladu s međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU bez daljeg odlaganja. Ovaj sporazum treba da se bavi svim ključnim otvorenim pitanjima i na taj način doprinese regionalnoj stabilnosti", navodi se u zaključcima.Dodaje se da su normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga suštinski uslovi na evropskom putu obe strane i da "obe strane rizikuju da izgube važne prilike u odsustvu napretka".

Srbija nije dovoljno uradila po pitanju mera oko nasilja na severu

U zaključcima koji se odnose na Srbiju, u odlomku koji se odnosi na nasilje na severu Kosova, poručuje se da nema opravdanja za ovo nasilje i oštro se osuđuju "nasilni akti demonstranata kosovskih Srba protiv građana, trupa KFOR-a, organa za sprovođenje zakona i medija koji su se desili 29. maja 2023".Takođe se u tom smislu spominje u napad na Kosovsku policiju u selu Banjska 24. septembra 2023, kada su ubijeni jedan kosovski policajac i potom trojica napadača sprske nacionalnosti."Savet očekuje od Srbije da u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere da se počinioci napada uhapse i brzo privedu pravdi. Savet izražava žaljenje što Srbija nije preduzela dovoljne mere u tom pogledu", poručuje se u nacrtu zaključaka koji čekaju na usvajanje Saveta opštih poslova EU.Izražava se zabrinutost zbog ponovljenog gomilanja vojnih snaga Srbije u blizini Kosova te konstatuje naknadno smanjenje trupa i opreme."Srbija i Kosovo moraju da nastave sa stalnim naporima za deeskalaciju, da se uzdrže od jednostranih i provokativnih akcija koje bi mogle da dovedu do tenzija i nasilja i da zaustave retoriku koja izaziva podele", poručuje Savet EU.Pozdravlja se činjenica da je Srbija preduzela "neke korake u pravom smeru", uključujući javno podsticanje kosovskih Srba da učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova. Od Srbije se traži da podstakne kosovske Srbe da se vrate u institucije koje su napustili.Ponavlja se upozorenje da će mogući neuspeh u deeskalaciji tenzija imati posledice i da je EU spremna da proceni "dalje mere i prema Srbiji i prema Kosovu, ako bude potrebno".

Srbija spremna za otvaranje klastera, ali mora da uskladi spoljnu politiku

Savet EU, u nacrtu zaključaka prihvata procenu Evropske Komisije da Srbija održava svoj nivo pripremljenosti za početna merila u klasteru 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) i obećava da će nastaviti s procenom toga.Poručuje se, međutim, da EU ima snažna očekivanja od Srbije da pojača svoje napore ka potpunom usklađivanju sa zajedničkim spoljnim i bezbednosnim pozicijama EU i restriktivnim merama, uključujući Rusiju i Belorusiju, "kao pitanje najvećeg prioriteta"."Savet takođe poziva srpske vlasti da se uzdrže od akcija i izjava protiv stavova EU o spoljnoj politici i drugim strateškim pitanjima", navodi se u nacrtu zaključaka.Savet EU takođe prima na znanje "humanitarnu i drugu pomoć" Srbije Ukrajini.Pozdravlja se takođe "poboljšana saradnja" Srbije s EU na sprečavanju zaobilaženja restriktivnih mera EU i ohrabruje Srbija da nastavi ove napore."Iako priznaje napredak u ovom pogledu, Savet nastavlja da naglašava potrebu da Srbija u potpunosti ispuni svoju obavezu da se uskladi sa viznom politikom EU", poručuje se u nacrtu zaključaka.

Vladavina prava i odnosi s Kosovom ključni za pristupni proces

Ministri za evropska pitanje zemalja članica EU, od Srbije će tražiti da nastavi da se fokusira na ispunjavanje privremenih merila iz poglavlja 23 i 24 koje se odnose na vladavinu prava.Pozdravlja se blagovremeno usvajanje pet zakona kojima se primenjuju ustavni amandmani iz 2022, ali se nacrtom zaključaka poručuje da je potreban dalji rad i politička posvećenost da bi se sprovele reforme u osnovnim oblastima, uključujući pravosuđe.Podvlači se potreba da Srbija pojača napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, te neophodnost opipljivih i ubedljivih rezultata o efikasnim istragama, krivičnim gonjenjima, pravosnažnim presudama, zamrzavanjem i konfiskacijom imovine stečene kriminalom."Savet podseća da će napredak Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom nastaviti da određuju ukupan tempo pristupnih pregovora", poručuje se putem ovih zaključaka koji će biti usvojeni 12 decembra.

Zabrinutost stanjem u medijima i odnosom prema ratnim zločinima

Savet EU će ovim zaključcima ponoviti svoju zabrinutost zbog ograničenog napretka u poboljšanju opšteg okruženja za slobodu izražavanja i nezavisnost medija u Srbiji. S tim u vezi poziva se Beograd da pojača napore na delotvornoj primeni akcionog plana medijske strategije.U dokumentu se podvlači važnost značajne regionalne saradnje u domaćem rešavanju pitanja ratnih zločina, rešavanju preostalih slučajeva nestalih osoba i pune saradnje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove."Ne bi trebalo da postoji podrška osuđenim ratnim zločincima niti veličanju ili negiranju njihovih zločina", poručuje se putem zaključaka.***BONUS VIDEO - Izborna debata na N1: O Kosovu, EU, litijumu, životnom standardu, javnim preduzećima