Dokaz da vlast ne odustaje: 3,5 miliona za gondolu u 2022.

Politika 10. jun. 202122:00 > 22:09
Podeli:
Foto:promo beoinfo

Iako je Upravni sud doneo odluku da poništi građevinsku dozvolu za pripremne radove na izgradnji godnole na Kalemegdanu, vlast SNS-a ne odustaje od tog projekta. Kako saznaje Nova.rs, u rebalansu beogradskog budžeta za 2021. navodi se da će u 2022. godini za beogradsku žičaru biti izdvojeno 420 miliona dinara ili oko 3,5 miliona evra.

Odluka Upravnog suda da zaustavi gradnju gondole na Kalemegdanu nije odvratila vlast od tog projekta. To se nije desilo čak ni uprkos u činjenici da je reč o gradnji na spomeniku kulture od izuzetnog značaja.

Vlast u tom naumu nije odvratilo čak ni protivljenje gotovo celokupne stručne javnost.

Naime, u Skupštini grada usvojen je rebalans budžeta za 2021. godinu, a u njemu se navodi da će u narednoj 2022. biti izdvojeno 420 miliona dinara za gondolu u Beogradu.

Ova stavka postojala je i u prvoj verziji budžeta Grada Beograda. To znači da odluka Suda da zaustavi gradnju gondole nije zaustavila i vlast u nameri da taj projekat istera do kraja.

Suma od 420 miliona dinara je tek petina iznosa potrebnog za izgradnju gondole. U Odluci o dodeli ugovora konzorcijumu koji čini pet kompanija – italijanski Lajtner i domaće firme Vipiten, КOTO, Elkoms i Del ing, piše da ugovorena cena iznosi oko 15 miliona evra bez PDV-a. Sa PDV-om to je 18,3 miliona evra.

“Neshvatljivo je da gradska vlast odvaja ogromnu sumu novca za projekat za koji je poništena građevinska dozvola i koji je izričito zabranjen važećim Planom generalne regulacije. Ovo je primer da budžet nije krojen prema potrebama građana, već mitomanskim ambicijama pojedinaca sa vlasti”, ocenjuje za Nova.rs Nikola Jovanović, osnivač Centra za lokalnu samoupravu.

Menjanje planova – ozakonjenje gondole?

Problematičnije od ogromnog iznosa koji se izdvaja za gondolu je njena gradnja na Beogradskoj tvrđavi, spomeniku kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Jedna od najvećih prepreka za taj projekat je važeći Plan generalne regulacije, koji izričito zabranjuje gradnju žičare na Beogradskoj tvrđavi.

Međutim, pokret Ne davimo Beograd upozorio je nedavno da će i Plan generalne regulacije i Generalni urbanistički plan uskoro pretrpeti izmene i pozvao gradski Urbanistički zavod da se u što skorijem roku oglasi i iznese informacije da li se najavljenim izmenama otvara mogućnost izgradnje gondole na Kalemegdanu.

„Na primeru gondole na Kalemegdanu možemo videti kako se, zarad interesa pojedinaca bliskih vlasti, pravi potpuni haos u urbanističkom planiranju našeg grada. Zbog velikog finansijskog interesa investitora, plan nižeg reda, plan detaljne regulacije (PDR) kojim je predviđena gradnja gondole, usvojen je uprkos tome što planovi višeg reda, i Plan generalne regulacije (PGR) i Generalni urbanistički plan (GUP) ne dozvoljavaju izgradnju žičare na tom području. Zbog ovoga se Ne davimo Beograd već obraćao Ustavnom sudu“, piše u saopštenju.

Da je reč o projektu kojem je naročito privržen predsednik Aleksandar Vučić, potvrdila je njegova savetnica Suzana Vasiljević. Ona je navela da se on raduje gradnji gondole i da ga niko u tome neće sprečiti.

„Niko ga neće sprečiti da i taj projekat završi. Znam čoveka“, navela je ranije Suzana Vasiljević.

Smene protivnika gondole

Predstavnici vlasti su pre presude Upravnog suda praktično otpočeli pripremu terena za nastavak projekta izgradnje gondole na Kalemegdanu.

Zato možda i nije bilo iznenađenje kada je na sednici Vlade Srbije, baš onoj kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, doneta odluka o smeni predsednika i jednog člana Upravnog odbora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Ova smena bi možda prošla i nezapaženo da nije reč o istom onom Upravnom odboru koji je izneo niz kritika oko postupanja nadležnih u slučaju gondole na Kalemegdanu.

Smenjeni predsednik i član UO o svom razrešenju nisu ni obavešteni. O tome su saznali od novinara Nova.rs.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar