Problem niskog rasta ne sme da se zanemari: Zabluda je da će se dete „izvući“ u pubertetu

Sport je izuzetno važan za zdrav razvoj deteta i treba ga podsticati bez obzira na to da li je u pitanju košarka, fudbal, karate ili neka druga aktivnost. Međutim, ukoliko dete ima poremećaj rasta i nedostatak hormona rasta, sport sam po sebi neće dovesti do povećanja visine. Samo pravovremena dijagnostika i adekvatno lečenje mogu omogućiti detetu da ostvari svoj puni potencijal rasta.

Iako su oboje lekari, Aleksandar Milisavljević i njegova supruga nisu odmah posumnjali da njihova ćerka ima poremećaj rasta. Na rođenju je imala urednu telesnu masu i dužinu, a u prvim mesecima problem je bio pre svega u slabijem napredovanju telesne mase i pridruženim zdravstvenim poteškoćama, uključujući alergiju na proteine kravljeg mleka. Prve ozbiljnije sumnje javile su se tek oko šestog meseca života, nakon prelaska na adaptiranu ishranu i usled dodatnih ispitivanja. Kasnije su zbog drugih zdravstvenih tegoba i sumnje na genetske faktore usledile i kontrole kod genetičara, pa poremećaj rasta nije bio odmah u fokusu.

"Čak i kao lekari, dugo smo lutali do dijagnoze zbog drugih pridruženih stanja. Kada je krenula u vrtić, prvi put smo jasnije uočili razliku u odnosu na vršnjake. Konačna dijagnoza nedostatka hormona rasta postavljena je kada je imala pet godina i devet meseci, a terapija je započeta ubrzo nakon toga. Ona je već tada bila svesna da je niža od drugih i sama je pitala da li joj nedostaje hormon od kog se raste. Ona je to zapažala iz svog, dečjeg ugla, jer su već tada sve devojčice u vrtiću u igri uvek bile mame, a ona je uvek bila beba jer su njene patofne najmanje. U uzrastu od šest godina, ona je imala telesnu visinu deteta od tri godine. Početak terapije nije bio lak, jer se hormon rasta daje svakodnevnim potkožnim injekcijama. U početku smo joj mi davali terapiju, a prilagođavanje je trajalo nekoliko nedelja. Prvih mesec dana je uglavnom plakala i bilo je potrebno mnogo pripreme pred svako bockanje. U tom periodu koristili smo pen sa klasičnim iglicama, pa je strah bio još izraženiji", kaže Milisavljević.

Prekretnica je nastupila kada su uvedeni savremeniji sistemi primene hormona rasta, kod kojih se igla tokom aplikacije praktično ne vidi, kao i digitalna aplikacija koja omogućava praćenje terapije i napretka u rastu.

"To nam je značajno olakšalo svakodnevni život. Naša ćerka je prvi put mogla da ode sama kod bake, pa čak i na letovanje i rekreativnu nastavu, bez straha i komplikovane organizacije oko terapije. Kada se koriste savremena rešenja za primenu terapije, iglica se uopšte ne vidi, što joj je mnogo značilo i psihološki. Danas, nakon više od tri godine terapije, porasla je za 23 centimetra, dobila oko sedam kilograma i uvećala broj obuće za sedam brojeva. Najveća promena nije samo u visini, već u samopouzdanju. Terapija je postala deo rutine i više ne predstavlja stres", ističe Milisavljević.

Jedini način da se poremećaj rasta otkrije na vreme jeste da se deca redovno mere. Roditelji to vrlo lako mogu da rade i u kućnim uslovima, kao što su se deca ranije merila. Danas, u vremenu kada tehnologija zauzima značajno mesto u svakodnevnom životu, postoji i besplatna mobilna aplikacija “Karta rasta”. Roditelji u aplikaciju unose osnovne podatke o detetu, poput datuma rođenja, telesne mase i dužine na rođenju, nakon čega se kreira personalizovana karta rasta za svako dete. To je naročito korisno za porodice sa više dece različitog uzrasta, kojima sistematski pregledi često dolaze u različito vreme. Roditelji mogu jednom u šest meseci ili jednom godišnje da izmere dete, unesu datum merenja i visinu, a aplikacija prati rast tokom vremena.

"Za nas, lekare, podaci sa karte rasta imaju veliki značaj. Roditelji najčešće dolaze na prvi pregled kod endokrinologa po preporuci pedijatra iz doma zdravlja, a najveći broj dece koje upućujemo na dodatnu procenu su upravo budući prvaci, uzrasta šest do sedam godina, kada se tokom sistematskog pregleda uoče odstupanja u rastu. Kada dete dođe na pregled, mi izmerimo njegovu telesnu visinu, ali to predstavlja samo jedan podatak u određenom trenutku. Pošto dete vidimo prvi put, mnogo nam više znače podaci iz prethodnog perioda. Karta rasta pokazuje da li dete raste i prati svoj očekivani kanal rasta, da li je u skladu sa ciljnom visinom ili postoji zastoj u linearnom rastu. Međutim, nedostatak hormona rasta ne utiče samo na visinu. On može da ima i značajne zdravstvene posledice. Hormon rasta važan je za metabolizam, pre svega za metabolizam glukoze, ali i za brojne druge metaboličke procese u organizmu. Takođe utiče na mineralizaciju kostiju i zdravlje kardiovaskularnog sistema. Zbog toga pravovremeno prepoznavanje i lečenje ovog poremećaja ima značaj za celokupno zdravlje deteta", objašnjava dr Sanja Panić Zarić, iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta.

Iako se poremećaji rasta podjednako javljaju kod dečaka i devojčica, roditelji dečaka se češće javljaju na pregled. To nije karakteristično samo za Srbiju, već predstavlja globalni trend. Verovatno je delom povezano sa društvenim očekivanjima da muškarci budu viši, zbog čega roditelji češće obraćaju pažnju na rast dečaka.

"Kada se postavi dijagnoza nedostatka hormona rasta, u Srbiji su dostupne različite terapijske opcije. Postoji više preparata hormona rasta, a pojedini od njih imaju specifične uređaje za primenu kod kojih se igla tokom aplikacije praktično ne vidi. To je važno jer je terapija dugotrajna i primenjuje se svakodnevno. Hormon rasta se daje potkožno, svako veče pred spavanje, često tokom više godina. Što se poremećaj ranije otkrije i terapija ranije započne, veće su šanse za uspešan odgovor na lečenje i bolji rast deteta. Terapija se sprovodi sve dok dete raste. Devojčice rastu sve dok koštana zrelost ne dostigne 14 godina a kod dečaka je to do 16 godina. Zato tokom praćenja redovno kontrolišemo koštanu zrelost, najčešće snimanjem šake, jer ona ne mora uvek da odgovara hronološkom uzrastu deteta. Kada se rast uspori i kada dete raste manje od dva centimetra godišnje, radi se retestiranje kako bi se utvrdilo da li postoji trajni, odnosno doživotni nedostatak hormona rasta, kada je potrebno nastaviti lečenje i u odraslom dobu, ili je poremećaj bio prolazan", precizira dr Panić Zarić.

Olga Davidović, predsednica Udruženja osoba sa nedostatkom hormona rasta i niskim rastom „Horast“ kaže da iz iskustva zna da roditleji često ne prepoznaju odmah kod dece da postoji problem sa rastom, jer se veruje da će dete porasti u pubertetu.

"Kod poremećaja rasta, vreme je ključni faktor. Što se ranije javi sumnja i uradi procena, to su veće šanse da dete dostigne svoj genetski potencijal rasta. Naša uloga kao udruženja pacijenata je da podignemo svest, da roditeljima damo tačne informacije i da ih ohrabrimo da ne čekaju, već da reaguju na prve znake odstupanja u rastu. Redovno merenje i praćenje deteta je najjednostavniji, ali i najvažniji korak. Zato smo i pokrenuli kampanju 'Kad porastem', koja prenosi glas svakog deteta i njegovo pravo da mašta, da raste i da razvija svoj puni potencijal", rekla je Davidović.