Da li će Vučić reterirati pod pritiskom Evrope i proglasiti propast Mrdićevih zakona: Ako je odgovor "da", ovo mora da uradi

Manje od nedelju dana pošto je predsednik SrbijeAleksandar Vučić potpisao tzv. Mrdićeve zakone, za koje je Evropska unija vrlo jasno rekla da su ozbiljan korak unazad na evropskom putu Srbije, u Briselu se tajno obreo ministar pravde Nenad Vujić. Da ovaj ministrov izlet ne protekne daleko od očiju javnosti pobrinuo se N1, čiji je dopisnik preneo vest o sastanku čija su tema kontroverzni Mrdićevi zakoni.

Vujić u Brisel, Vujić iz Brisela

Mada je najpre saopšteno da posle sastanka neće biti izjava, prvo se oglasio ministar Vujić saopštenjem iz koga biste stekli utisak ne postoje nikakvi problemi, da bi se zatim oglasila i Evropska komisija, koja opet bez uvijanja ukazuje šta je problem.

Nenad Vujić je, kako je prenelo Ministarstvo pravde, na sastanku sa evropskim komesarom za pravosuđe Majklom Mekgratom istakao da izmene seta pravosudnih zakona predstavljaju značajan doprinos efikasnijem radu pravosuđa, boljoj zaštiti prava građana i unapređenju vladavine prava. Obavestio je komesara da je u toku postupak traženja hitnog mišljenja Venecijanske komisije o izmenama pravosudnih zakona.

Koji sat kasnije, verovatno isprovocirani Vujićevom izjavom, iz Evropske komisije, bez uobičajenih diplomatskih floskula, što bi se reklo “direktno u glavu”, ponovo pozivaju Srbiju na obustavu usvojenih izmena pravosudnih zakona i njihovu hitnu reviziju.

EK žali što je predsednik Srbije potpisao te zakone

"Komesar je jasno istakao našu ozbiljnu zabrinutost i očekivanja u vezi sa narednim koracima: pozivamo nadležne organe da pronađu pravne načine da obustave primenu izmena i da hitno pristupe reviziji usvojenih izmena kako bi se odgovorilo na naše primedbe. Revizije moraju poštovati transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim akterima, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju", rekao je za N1 portparol Evropske Komisije Gijom Mersije.

On je dodao da će Evropska komisija preneti tu poruku i na drugim nivoima vlasti. Mersije je naveo i da Evropska komisija žali što je izmene ključnih pravosudnih zakona potpisao predsednik Srbije.

Da li i sam predsednik, koji je po sopstvenom priznanju agenciji Rojters posvećen evropskom putu, žali sada što je stavio svoj paraf na Mrdićeve zakone, građani Srbije, ali i administracija u Briselu trebalo bi da saznaju narednih dana.

Dva izbora pred Vučićem

Pred Vučićem su dva puta: ili da se ogluši o zahteve iz Brisela ili da pokaže svoju posvećenost evropskoj budućnosti zemlje povlačenjem zakona.

Ukoliko predsednik Srbije odluči da posluša Brisel i stavi van snage najnovije zakonske promene, to je kako za Nova.rs objašnjava poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić, moguće ili kroz parlament ili kroz Ustavni sud.

“Za Vučića to nikada nije bio problem, jer u parlamentu i u Ustavnom sudu ima ljude koji izvršavaju njegove naloge bez postavljanja pitanja. Naravno, ako bi to bilo preko Ustavnog suda, onda bi značilo i priznanje da su zakoni neustavni. Zbog toga, ako i postoji namera da se poslušaju poruke iz Evropske unije, deluje verovatnije da bi to moglo da bude preko poslanika SNS-a u Narodnoj skupštini”, ocenjuje Jelena Jerinić, inače profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

Narodna skupština, prema njenim rečima, može da stavi van snage bilo koji ranije usvojen zakon i to usvajanjem predloga, koji može da podnese bilo koji ovlašćeni predlagač zakona, odnosno narodni poslanik ili Vlada.

“SNS u poslednje vreme svoja loša zakonska rešenja podnosi preko poslanika (tako su i lex specialis za Generalštab, tako i ove šatorske zakone). Mada, možda kažu i ministru pravde koji je onoliko branio te predloge u Skupštini da sad objasni da ih treba ukinuti”, ističe poslanica ZLF.

Prema njenim rečima, u konkretnom slučaju bilo bi potrebno pet novih zakona, za svaki od usvojenih. Naravno, ukoliko se vlast odluči da stavi van snage svih pet zakona.

“Moguće je da npr. samo stave van snage ono što je izmenjeno u zakonima u vezi sa tužilaštvom. Postoji više hipotetičkih kombinacija, a to se sve radi kroz zakonodavnu proceduru. Narodna skupština može da stavi van snage svaki zakon koji je usvojila i to važi i za ovih pet”, zaključuje Jelena Jerinić.

Tih pet zakona, sada već čuveni kao Mrdićevi, samo su finale višemesečnog sukoba predsednika države sa pravosuđem, prvenstveno tužilaštvom.

Vučićev rat sa pravosuđem

Vučić se ni ranije nije libio da optuži pojedine ljude iz pravosudnog sistema za koje je bilo jasno da ne izvršavaju političke naloge vlasti, ali se odnos između prvog čoveka države i pravosuđa, posebno Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK), dodatno zakomplikovao tokom prethodne godine, kada su otvorene istrage koje vode do ljudi bliskih Vučiću.

To se prvenstveno odnosi na istrage u slučaju pada nadstrešnice renovirane Železničke stanice u Novom Sadu, koja je u novembru 2024. ubila 16 ljudi i u aferi “Generalštab”, gde je vlast uprkos protivljenju struke i javnosti, bila spremna na kršenje zakona i Ustava da se zetu američkog predsednika Donalda Trampa omogući da gradi na mestu kulturnog dobra.

U obe istrage stiglo se do Vučićevih ministara, Tomislava Momirovića i Gorana Vesića u prvom slučaju i Nikole Selakovića u drugom slučaju.

Tužioci i NIS

Odnos predsednika države prema tužilaštvu se toliko zaoštrio u drugoj polovini prošle godine da je on maltene u svakom svom nastupu optuživao pojedince iz tužilaštva. To je učinio i krajem novembra u obraćanju o dešavanjima u vezi sa Naftnom industrijom Srbije, bez obzira što nikome nije bilo jasno kakve veze tužioci imaju sa pomenutom temom.

“Ja sam odgovoran za to što nismo prihvatili da ih nacionalizujemo (NIS, prim. autora) ni pre mesec dana, ni danas, ni sutra, nego što dajemo razumne rokove. Spreman sam da snosim svaku vrste političke i svake druge krivice. Pošto imamo organizovanu kriminalnu grupu koja upravlja pojedinim tužilaštvima, pa ih pozivam da okrive onoga ko je stvarni krivac za sve ovo", rekao je Vučić tada.

Bilo je više nego jasno da Vučić sprema plan da pokori tužiaštvo, a Uglješa Mrdić, predsednik Odbora za pravosuđe u Skupštini Srbije, izabran je za glavnog izvođača radova.

Čuveni Mrdićevi zakoni

Tako je parlamentarna 2026. godina počela izmenom seta pravosudnih zakona, za koju je vlast tvrdila da će pravosuđe učiniti efikasnijih i vratiti ga pod okrilje države, jer se, prema oceni naprednjačkog režima, pravosuđe, posebno tužilaštvo, “odmetnulo”.

Stručna javnost i opozicija su, sa druge strane, upozoravali da je u pitanju potčinjavanje tužilaca, posebno Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, naprednjačkom režimu.

Isticali su da je samim izmenama zakona, ali i načinom kako se one sprovode više puta prekršen ustav, dok je iz Evropske unije stigla konkretna opomena da planirane izmene nisu u skladu sa evropskim standardima.

Čak je i predsednik Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov, inače profesor Pravnog fakulteta i sudija koji u svojim nastupima na krije naklonost ka Aleksandru Vučiću i naprednjačkom režimu, primetio da je Uglješa Mrdić pogrešiošto nije tražio od Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST) mišljenje o izmenama i dopunama pravosudnih zakona.

Međutim, ni sam Mrdić ni koalicija čiji je predstavnik nisu se osvrtali. Zakoni su ekspresno usvojeni u Skupštini Srbije krajem januara.

“Zašto Beograd povlači poteze koji ga udaljavaju od članstva”

Iz Brisela je bez diplomatskog uvijanja stiglo vrlo jasno upozorenje da su zakoni korak unazad na evropskom putu Srbije. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos pozvala je Srbiju da revidira izmene pravosudnih zakona i poručila da "ne razume zašto Beograd povlači poteze koji ga udaljavaju od članstva u EU”.

Mada se posle ovog upozorenja u delu javnosti očekivalo da će predsednik Srbije opet u ulozi velikog državnika rešiti stvar tako što neće potpisati pomenute zakone, to se nije desilo.

Mrdićevi zakoni su dobili zvanično i paraf Aleksandra Vučića, a predsednik Srbije je svom odanom glasačkom telu pokazao da njemu neće niko spolja da naređuje šta i kako da radi.

Međutim, samo nekoliko dana pošto je potpisao sada već čuvene Mrdićeve zakone, Aleksandar Vučić je “otvorio dušu” Rojtersu da je predan ideji članstva Srbije u Evropskoj uniji.

“Nema sumnje, dok sam ja predsednik, Srbija će biti na evropskom putu”, poručio je Vučić u intervju za ovu čuvenu svetsku agenciju.

Komentarišući kritike da su nedavne izmene pravosudnih zakona smanjiti nezavisnost pravosuđa i tako otežati pristupanje Srbije Uniji, on je naveo da su vlasti spremne da pažljivo ispitaju set pravosudnih zakona, zajedno sa evropskim telima.