Državni udar zakonodavne na sudsku vlast koji je Uglješa Mrdić javno priznao

Set pravosudnih zakona koji su nedavno usvojeni u Skupštini Srbije, a na koje je predsednik Aleksandar Vučić stavio potpis, u javnosti se tumači kao način na koji će biti ućutkano Tužilaštvo za organizovani kriminal koje vodi istragu o aferama "generalštab" i "nadstrešnica"  u koje su umešani ministri iz redova SNS.

Predsednik Vučić i funkcioneri vlasti negiraju da donešenje zakona ima veze sa pokušajima da se njihovi saradnici spasu zakona, a dok to čine, TOK pokušavaju da predstave kao tužilaštvo koje radi protiv države.

Međutim, svaku sumnju u vezi sa tim koji su pravi razlozi donošenja seta zakona, oktlonio je njihov predlagač, poslanik Uglješa Mrdić koji je praktično potvrdio da je novi set zakona donet da bi se sprečilo hapšenje ministra SNS, ali i, kako je rekao, predsednika države.

"Zato što su krenuli s hapšenjem ministara iz SNS-a. Zato što su hteli na kraju da uhapse predsednika Vučića, da budemo otvoreni. Zato što bi krenuli da hapse ljude. Hteli su da sprovedu obojnu revoluciju do kraja, da sruše državu", rekao je Mrdić.

Kao što je stručna javnost već upozorila, zakoni koje je Mrdić predložio, a Vučić potpisao - potpuno menjaju nadležnosti i strukturu tužilaštva u Srbiji, njihova ovlašćenja, ali i parališu rad Javnog tužlaštva za organizovani kriminal (JTOK).

Upravo Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi najosetljivije slučajeve u kojima se procesi vode protiv vioskih funkcionera Srpske napredne stranke. U sučaju "Generalštab" sudi se ministru kulture Nikoli Selakoviću, a u aferu je upleten i ministar finansija Siniša Mali. Kada je reč o slučaju "Nadstrešnica", tu se postupak zbog sumnje na finansijske malverzacije vodi protiv nekadašnjih ministara Gorana Vesića i Tomislava Momirovića.

Kako je Mrdić priznao krivično delo  

Komentarišući izjavu Uglješe Mrdića, advokat Božo Prelević kaže za Novu da je to priznanje krivičnog dela.

"To je opstrukcija istraga tužilaštva sa mesta poslanika. Da on faktički kaže da je državni udar izvršio na pravosuđe da bi zaštitio šefa svoje stranke. Meni nikako nije jasno i to ne umem da objasnim - zašto tužilac nije pokrenuo postupak protiv Uglješe Mrdića", kaže Prelević.

Precizira da je po sredi opstrukcija rada TOK-a i da još uvek nije čuo da je neko predložio zakon da bi zaštitio šefa stranke i stranačke kolege.

"Ovo je presedan u oblasti prava. Predlaganje zakona je očigledno Mrdić uradio po nalogu šefa države. Ako on određuje i kako će narodni poslanici da glasaju, pa oni se onda ne ponašaju kao poslanici, već kao kriminalna grupa. Koliko god ljudi bliski pravosuđu vide razmere ovog državnog udara u okviru parlamenta, verovatno još ne mogu da shvate da je neko ovo ovako jednostavno priznao", kaže Prelević pitajući se šta bi Srbija sada uopšte radila u bilo kojoj raspravi o evropskom putu.

Prelević još jednom navodi da je Uglješa Mrdić priznao krivično delo.

Tražim pomilovanje

U protekloj godini, imena najviših državnih fukcionera Srpske napredne stranke našala su su središtu afera "Generalštab" i "Nadstrešnica".

U slučaju "Generalštab", ministru kulture Nikoli Selakoviću uz još troje državnih službenika, sudi se zbog sumnje da su nizom nezakonitih radnji sačinili dokument lažnog sadržaja, koji je poslužio vlastima da zgradi Generalštaba, oštećenoj u NATO bombardovanju, skinu zaštitu kao kulturnom dobru i donesu leks specialis.

Na suđenju pred Specijalnim sudom, održanom u sredu, svi osumnjičeni su kratko negirali krivicu i odbacili sve navode optužnice.

"Navodi iz optužnog akta su mi poznati, iz izveštaja Televizija Nova i N1, jezički sam razumeo šta mi se stavlja na teret, ali smisao ne", naveo je ministar kulture Nikola Selaković.

Na pitanje sudije da li će se pozvati na imunitet, on je kazao da ne želi.

Premda se protiv njega ne vodi sudski proces, u aferu "Generalštab" upleten je i ministar finansija Siniša Mali. Upravo on je vršio pritisak na direktorku Republičkog zavoda za zaštitu spomenika da se sa Generalštaba skine zaštita, privatnom karticom navodno je platio overu ugovora o Generalštabu, a prema svedočenju bivše ministarke zdravlja Danice Grujičić, Mali je Trampovom saradniku Ričardu Grenelu faktički predložio lokaciju ove zgrade u centru grada.

Treba podsetiti da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da će istog dana kada Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) podigne optužnicu protiv njega u aferi "Generalštab" dati pomilovanje sada optužeom ministru kulture Nikoli Selakoviću i ostalima protiv kojih je TOK pokrenulo postupak.

On je rekao da će se "tek videti do koje faze će doći suđenje", odnosno da li i kada će uslediti to pomilovanje, a da se nada da će on tako biti jedini koji će izaći izaći pred tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića i "ološ oko njega okupljen" i potom se izvinio što je predstavnike tužilaštva nazvao "ološem".

"To ću da isteram do kraja, bez mogućnosti da budem bilo kada pomilovan. To bi mi predstavljalo najveću radost i vrhunac rušenja obojene revolucije. Videćete kako će Selaković da ih rastura, da narodu bude jasno odakle je sve to došlo", rekao je Vučić.

Drugi slučaj koji vodi JTOK, a u koji su umešani funkcineri SNS su finansijske malverzacije u slučaju "Nadstrešnica".

Među osumnjičenima da su korupcijom na modernizaciji železnice oštetili budžet Srbije za više od 115 miliona američkih dolara, nalaze se i nekadašnji ministri iz redova SNS, Tomislav Momirović i Goran Vesić. Kućni prtivor ukinut im je pre nekoliko dana, a optužnica koja bi ih teretila nije podginuta.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) saopštilo je u petak da vodi istragu protiv bivših ministara građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislava Momirovića i Gorana Vesića i drugih osumnjičenih, navodeći da je istraga opstruisana. Istraga se odnosi na novčane tokove u vezi sa realizacijom projekta modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Srbije, na deonici Novi Sad-Subotica-Kelebija.

Ukazuje se da je istražni postupak od početka ozbiljno usporen i gotovo onemogućen zbog nepostupanja drugih državnih organa. Nakon povlačenja članova udarne grupe iz policije, Poreske policije i Uprave za sprečavanje pranja novca, kao i zbog, kako se navodi, upornog ignorisanja i sistematskog nepostupanja po zahtevima Tužilaštva za dostavljanje dokumentacije, pribavljanje relevantnih dokaza postalo je praktično nemoguće.

U saopštenju se navodi da policija, uprkos više ponovljenih zahteva, nije dostavila svu preostalu dokumentaciju, iako je imala zakonsku obavezu da bto uradi, što je direktno uticalo na nemogućnost da se u zakonom propisanom roku trajanja pritvora donese javnotužilačka odluka o podizanju optužnice ili obustavi istrage.

Zakoni idu na Venecijansku komisiju, a tamo Petrov

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas da je novi set pravosudnih zakona potpuno u skladu sa ustavnim principima iz 2022. godine, ali će se ipak zatražiti analiza Venecijanske komisije Saveta Evrope i pristupiti izmenama, ukoliko postoji potreba, a istakao je da će zakoni, bez obzira na to, stupiti na snagu.

Inače, član Venecijanske komisije je redovni profesor Pravnog fakulteta i nedavno imenovani predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov.

Ovaj podatak nije iznenađenje, kad se uzmu u obzir nastupi i izjave sudija Petrova u poslednjih nekoliko meseci. Pre svega, njegova otvorena podrška pokretu koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zatim činjenica da je učestvovao u pisanju Deklaracije o Vojvodini, a na posletku i niz vrlo problematičnih izjava, zbog kojih je Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) pisao upravo Venecijanskoj komisiji, navodeći da bi trebalo sprečiti njegovo dalje neetičko postupanje.