Četiri problema zbog kojih Zapad pritska Vučića i Kurtija da potpišu sporazum: Ovo su žarišta iz kojih se mogu nastati novi sukobi

Pišu: Andrija Lazarević i Jelena Jelovac Učestale posete predstavnika EU i SAD Beogradu i Prištini, poziv svim evropskim državama da što pre podrže nemačko-francuski, odnosno novi evropski plan, kao i sednice srpskog i kosovskog parlamenta posvećene ovom pitanju pokazuju da je pritisak međunarodne zajednice da se konačno dođe do nekog dogovora nikad veći.Razlog?Pored očiglednog, a to je da se dijalog Beograda i Prištine pokrene sa nule, tu je i strah od novih eskalacija. Povoda može biti mnogo, a četiri su najveća.

Potencijalne “bombe”

Ono što trenutno građanima sa severa KiM pravi najveće probleme jeste eksproprijacija zemljišta i prisustvo specijalnih jedinica Kosovske policije.Više od 138 hekatara iznosi ukupna površina imovine na Severu Kosova koja se ekspropriše. Kosovska vlada je odluku o eksproprijaciji donela prošle godine, dok su još dve donete početkom 2023. Zbog novih odluka došlo je do protesta građana u Leposaviću, podnošenja tužbi, ali i poziva Evropske unije da se poštuju imovinska prava i procedure o eksproprijaciji. Nakon toga je kosovska vlada odlučila da za 15. i 21. februar zakaže dve javne rasprave u Leposaviću, odnosno Zubinom Potoku.

Drugi gorući problem jeste u stavri onaj stari, nerešeni - pitanje registarskih oznaka na severu. Iako je u jednom trenutku izgledalo da je kriza završena dogovorom Beograda i Prištine u Briselu, vrlo brzo se ispostavilo da nije tako. Dve strane dogovor prosto različito tumače. Srpski predsednik Aleksandar Vučić rekao je da dogovor podrazumeva da se neće izdavati nove tablice sa oznakama srspkih gradova, ali da će za one već izdate moći bez problema da se produži registracija. Priština tvrdi da kad istekne registracija, nema više mogućnosti da se produži, pa smo opet imali scene sa zaustavljanjem vozila sa srpskim oznakama na administrativnim linijama…Specijalni izvestilac EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak nedavno je govorio o ovom problemu i rekao da je previše vremena utrošeno na ovo pitanje, a da još nije rešeno, te da je odgovor upravo evropski predlog, odnosno nemačko-francuski plan.Osvrnuo se i na napuštanje kosovskih institucija, te izrazio nadu da će Priština stvoriti uslove da se Srbi vrate.A to se dodiruje sa trećom potencijalnom “bombom” - problemom izbora u četiri opštine sa srpskom većinom na severu, koji se očekuju u aprilu.Oni će se održati upravo zbog toga što su Srbi izašli iz kosovskih institucija, pa su i ove četiri opštine ostale bez rukovodstva. Održavanje izbora bez učešća Srpske liste i nekih opozicionih srpskih stranaka na KiM, visi se kao visokorizičan događaj, kada se mogu očekivati neredi.Na posletku, ostaje energetika, a to je bukvalno neraspletivi čvor. Poslednji pokušaj da se odredi šta je čije, bilo je usvajanje Mape puta za implementaciju energetskih sporazuma u okviru Briselskog dijaloga, što se desilo u junu prošle godine. Tada je dogovoreno da “Elektrosever”, kompanija u vlasništvu Srbije osnovana na Kosovu i prema kosovskom zakonu, počne da snabdeva strujom potrošače u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu. Ništa se, u međuvremenu, po tom pitanju nije desilo.

Beograd i Priština nemaju svest o mogućim nemirima

Bivši ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović kaže da Srbi na severu Kosova žele da što pre dođe do sastanka u Briselu.

"Žele da se reše te goruće teme. Za Srbe je najbitnije da se specijalne jedinice povuku jer nam svakog dana ovde ugrožavaju slobodu kretanja, prete nam i matretiraju nas", kaže Bogdanović.Dodaje da su na severu Kosova ljudi sa dugim cevima koji pretresaju automobile."Nimalo nije prijatna situacija. Sama ta slika kad neko uperi pušku na vas je jako loša. Ovde sve visi u vazduhu. Počev od tih specijalnih jedinica, problema sa energetikom, eksproprijacijom zemljišta… To može da eskalira u sukobe i nove nemire. Očigledno je da ni u Beogradu, ni u Prištini ne postoji ta svest", kaže sagovornik “Nove”.Dodaje i da "Beograd sa ovakvim ovlašćenjima nije ni potreban Srbima, a da Priština želi na nasilan način ostvari svoje ciljeve i bude nezavisna na celoj teritoriji.

Srbi sa severa nisu Kurtijevi “građani”

Direktor Radija KIM iz Čaglavice Isak Vorgučić u izjavi za novine “Nova” kaže da je saglasan da su pomenuta četiri problema trenutna goruća na Kosovu.

"Pritisci se vrše kako bi se predupredile te krize koje mogu da nastanu, ali i da bi se rešile one koje već postoje, kao što su izlazak policije i sudstva iz institucija. Dakle, neophodno je da se sve to vrati, kako bi se stanje na severu donekle dovelo u normalu", kaže Vorgučić.Sagovornik Nove dodaje i da je premijer Kosova Aljbin Kurti vrlo brzo po dolasku na vlast krenuo da se hvali time kako je krenuo ka tome da većinski srpski sever integriše."Aktivnosti koje se sprovode u vezi sa eksproprijacijom idu upravo u tom pravcu. On nije imao nameru da Srbima na severu, a koje naziva 'svojim građanima' upravo tako i pristupi, već silom i slanjem specijalnih jedinica, izgradnjom baza u Zubinom Potoku i Leposaviću", smatra Vorgučić.

Mogu da usvoje plan, ali ga neće sprovesti

Imajući u vidu pritske kojima su poslednjih nedelja izloženi Beograd i Priština, direktor radija KIM očekuje načelno prihvatanje francusko-nemačkog predloga dogovora."Strane će dogovor prihvatiti, ali očekujem da neće apsolutno ništa uraditi na njegovom sprovođenju, jer ne vidim potencijal da te dve strane normalno razgovaraju", zaključuje Vorgučić.BONUS VIDEO: Vučić o francusko-nemačkom planu: Ne traži se direktno priznanje, već dozvola Srbije da Kosovo uđe u UN

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vuiofrancuskonemakomplanunetraisedirektnopriznanjevedozvolasrbijedakosovoueuun-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5125474"]