Avram Izrael 24 godine kasnije: Nismo izvukli neke pouke iz bombardovanja 1999.

„Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd. Beograđani pođite odmah put svojih skloništa i zaklona. Otvorite prozore, spustite roletne, isključite električnu energiju, zatvorite plin i sa sobom ponesite pripremljene stvari. Ako ste u vozilu parkirajte ga sa strane i pođite u najbliže sklonište. Vazdušna opasnost za Beograd, molimo da sledite instrukcije i uputstva koja ćemo davati iz gradskog Centra za obaveštavanje. Gotovo“, reči su koje su se svakom građaninu Beograda urezale u pamćenje od marta do juna 1999. godine.„Evo i danas, imam duboku nevericu u sebi da se neko drznuo i rešio da na kraju 20. veka takva sila atakuje na malu izmučenu Srbiju, sankcijama, ratovima koji su vođeni na ovim prostorima. Sedamdeset osam dana sa hiljadu i nešto aviona protiv nas. Ne može da mi se otrgne osećaj da je razum zakazao, da je nestao, i da su rešili da urade to što su uradili, to je osećaj koji četvrt veka ne mogu da izbacim iz sebe i zaboravim“, priča Avram Izrael za portal N1.Uz poruku da nismo izvukli pouke iz rata 1999. godine, Izrael kaže da je najvažnije da danas sačuvamo mir i svoju decu.„U Srbiji su vazda neki sudbonosni dani, neke prekretnice, sad smo imali Ohrid, pritisak da se usvoji francusko-nemački plan. Pošto sam bio učesnik 1999. godine, pa na neki način i devedesetih, nadam se da će istorija i nauk neki iz istorije preovladati ovog puta u Srbiji i da se nećemo latiti nekog sudbonosnog „ne“, i da nećemo biti „nebeski narod“, da ćemo pokušati da sačuvamo dostojanstvo koliko možemo i provučemo se kroz iglene uši. Da sačuvamo mir, decu, ekonomski napredak koji je delimično krenuo, da mogu mirno da idem na pijacu, da nisam pod sankcijama i deca da idu u školu. Nismo izvukli neke pouke iz rata 1999, promena vlasti koja se desila je htela da zaboravi da je bio rat na prostorima Jugoslavije, pa je bilo čak i zabranjeno da se priča o tome i onda smo modifikovali službe osmatranja i obaveštavanja i civilne zaštite, pretvorili ih u Sektor za vanredne situacije, koji ni blizu nije, nedovoljnim pripremama uoči 1999. godine za zaštitu ljudskih života, od skloništa pa do toga da nema sistema za uzbunjivanje u Beogradu“, napominje.Nekadašnji gradski Centar za obaveštavanje i uzbunjivanje je izmešten i trenutno ne funkcioniše. Avram Izrael je učestvovao u osnivanju tog centra 1978. godine.„Prvog februara gradski Centar za obaveštavanje je ukinut. On je bio operativni centar uprave za vanredne situacije, ali evo posle 45 godina, a ja sam ga formirao i osnovao 1978, centar je ukinut, navodno se priča o sistemu 112, gde su objedinjene službe, to je prepisano sa Zapada, ali mi smo daleko od toga. Ako okrenete danas 112 dobićete 92. Centar koji 45 godina brine o Beogradu, ne samo u ratu, nego i kad su elementarne nepogode, ukinut je i mi smo velemajstori od nečega što je dobro radilo da to ukinemo, jer istorija počinje od nove vlasti, ko god dođe na vlast on je najpametniji“, poručuje.„Najtaže mi je bilo kada je poginula mala Milica“Pošto je NATO uglavnom dejstvovao noću, Izrael priča koji su mu trenuci bili najteži.„Radili smo ono što su bili namenski zadaci. Preko dana smo otklanjali brojne nedostatke koje aktuelni režim u periodu od Rambujea, od oktobra 1998. do marta 1999. propustio da uradi. Te sisteme za uzbunjivanje, sisteme veza, opremu, obuku ljudstva, mobilizaciju, sve je to trebalo da bude u redu na dan kad je počela agresija. Međutim, ništa nije bilo u redu i onda smo se mi tokom dana trudili da otklonimo sve nedostatke, kako bi tokom noći dobro funkcionisalo. I to je bilo prvih petnaestak, dvadesetak dana, dok nismo to doveli u neki sklad, a onda smo pravili nadogradnje, kad smo videli da je đavo odneo šalu, kad smo videli da će biti ekoloških katastrofa, petrohemijskih, onda smo u tom pravcu ciljanje usmerili kako bi obezbedili valjanu identifikaciju i postupanje u slučaju hemijskih akcidenata“, rekao je Avran Izrael.Dejstvovanje po petrohemijskim kompleksima, pogođeno skladište raketnog goriva u Lipovačkoj šumi, Prva iskra u Bariču, trafo stanice na Bežaniji… Sve su to bili teški trenuci za Avrama Izraela. Ipak je najteži, u 78 dana bombardovanja SR Jugoslavije, bio kada je nastradala trogodišnja devojčica Milica Rakić.„Meni je lično najteže palo kad je mala Milica poginula u Batajnici i to je nešto što mi se duboko urezalo u sećanje. Danas bi to bilo svršeni student, devojka koja bi bila za život. Bila je teška i jedna noć kada su pogođeni centri u Prištini i u Novom Sadu, onda sam naredio da se isprazni cela zgrada Starog dvora, a ja sam ostao sam u centru i proveo sat vremena u očekivanju i oskluškivanju zvukova, kao da sam mogao da očekujem raketni napad. A sam sam bio, to je ostavilo upečatljiv utisak“, rekao je za portal N1.BONUS VIDEO Vesna Mališić: Đinđić je imao hrabrost posle bombardovanja da kaže - naš put je EU

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vesnamaliiinijeimaohrabrostposlebombardovanjadakaenaputjeeu720p-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5542590"]