Alarmantno upozorenje penzionisanog generala građanima Srbije: U autorskom tekstu opisao zašto je vlast opasnost po bezbednost

Autorski tekst Petra Radojčić, general-potpukovnika u penziji

Vreme je da se zapitamo – u čijim je rukama sudbina države u kojoj vladavina prava, demokratija i parlamentarizam ne postoje više ni u tragovima, u kojoj očuvanje prirodnih resursa, zaštita životne sredine,… i smanjenje rizika po nacionalnu i javnu bezbednost nisu među prioritetima? Vlast, u nastojanju da sačuva “svoju” Srbiju od dela njenih građana, odlučila je da spreči proteste i zada udarac “antirežimskim” demonstantima i “stranim plaćenicima” koji imaju nameru da destabilizuju zemlju i zaustave njen napredak. Na ulicama, ispred i u “ugroženim” institucijama raspoređene su policijske snage, naoružane i pod punom opremom, spremne da je primene. I batinaši su u gotovosti za angažovanje. Nasilje izmiče kontroli, što je zabrinjavajuće, a vlast ne da nije u stanju da smanji agresiju u društvu, već funkcioniše na generisanju iste.

Sve je manje razloga za optimizam, jer je institucionalni kapacitet popustio pod teretom korupcije i organizovanog kriminala. Skrivene namere i neodgovornost nadležnih, deficit sposobnih ljudi, nedostatak svesti o značaju usklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa EU,… ali i izostanak, ili nedovoljna primena, bezbednosnih standarda i procedura, državu i društvo su učinili ranjivijim.

Povećanju nespokoja doprinosi spoznaja da je, prema izveštaju australijskog Instituta za ekonomiju i mir, u odnosu na 2022.godinu, globalni indeks mira za 2023. u opadanju, što je trinaesti pad u poslednjih petnaest godina. Ove godine pokazatelji opasnosti biće (znatno) veći, usled eskalacije ruske invazije na Ukrajinu i oružanih dejstava na Bliskom istoku. Mogućnost sukoba NATO saveza sa Rusijom i njeno ‘spuštanje praga’ za upotrebu nuklearnog oružja, zatim nedavno potpisan sporazum o međusobnoj odbrani Rusije i  Severne Koreje  (čiji su vojnici već angažovani u borbi protiv ukrajinskih snaga), kao i izgledi da rat na Bliskom istoku preraste u sveopšti oružani sukob, atmosferu na planeti čine sve napetijom.

Dovoljno je razloga da, gotovo sve, evropske zemlje započnu ili inteziviraju pripreme za moguće krizne situacije, uključujući oružani sukob koji bi ih zahvatio. Nemačka je sačinila operativni plan koji, pored angažovanja oružanih snaga, razrađuje postupanje ključnih infrastrukturnih sektora. Poljska, da bi ojačala svoju i odbranu istočnog krila NATO od, potencijalne ruske agresije, duž svoje duge granice sa Rusijom i Belorusijom, postavlja protivtenkovske prepreke, gradi bunkere i podzemna skloništa i instalira sisteme za nadzor. Sa ciljem ojačanja južnog dela istočnog krila Alijanse, stacioniraju se dodatne snage u Rumuniji (gde ‘niče’ najveća vojna baza NATO u Evropi). Skandinavske zemlje građanima, pored preporuka da pripreme neophodne zalihe hrane i lekova za nekoliko dana, uručuju uputstva za postupanje u kriznim i ekstremnno nebezbednim okolnostima. I Hrvatska priprema brošuru sa savetima za preživljavanje prva 72 sata krizne situacije…

Očito je da geopolitička situacija u svetu, prvenstveno u Evropi i na Bliskom istoku, uzrokuje destabilizaciju i neizvesnost, u pogledu ishoda aktuelnih sukoba i bezbednosti mnogih država, pa i vojno i politički ‘neutralne’ Srbije. To je, svakako bio razlog da predsednik države Aleksandar Vučić, u svojstvu “vrhovnog komandanta” sagleda situaciju i rizike po zemlju na čijem je čelu. Zaključak ‘procene’ je da smo, svakoga dana, sve bliže svetskom sukobu – najvećem u istoriji, koji će odneti više života nego Drugi svetski rat, a malo je verovatno da će nas zaobići. Upozorivši na veliku opasnost od upotrebe nuklearnog oružja, konstatovao je da smo potpuno nespremni(!?), jer nemamo dovoljno skloništa. Po njemu, na korak smo od katastrofe. Svaka sličnost sa ‘prognozom’ ishoda borbe sa ‘nevidljivim neprijateljem’ (COVID-19) – “Biće malo groblja da primi sve nas” (mart 2020.g.) je slučajna.

Ovog puta je izostalo, ranije više puta ponavljano: “Vojska Srbije spremna je da izvrši svaki zadatak”! “Za nas je važno da smo jedna od najbezbednijih zemalja na svetu”!... Umesto navoda razloga nespremnosti, tokom obraćanja javnosti Srbije (19. novembra), čuli smo izvinjenje predsednika što nadležni nisu na vreme taj posao počeli da rade i obećanje da će se na tome raditi vredno i marljivo. Dan posle, nakon održane sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, predsedvajući (A. Vučić) je, na svom Instangram nalogu, objavio da će nadležni, dati sve od sebe da bi se sačuvala sigurnost naših građana i naše Srbije. Ostadosmo neobavešteni – ZAŠTO, do sada, nisu dali sve od sebe? KO ili ŠTA ih je sprečavalo da se bave poslovima za koje su plaćeni? Ne, predsedniče – ne više tako! Nisu građanima, koji bi krvlju platili cenu Vaše i nespremnosti Vaših izabranika, potrebna izvinjenja i obećanja! Potrebno im je obrazloženje kako su i zašto država i društvo dospeli u poziciju nesposobnosti za sopstvenu zaštitu ukoliko ih zahvati ratni vihor. Kako će se, s kime i čime sačuvati nacionalna i bezbednost građana koji se nalaze na devetom, od deset stepenika do katastrofe? Kakva je pozicija ‘neutralne’ Srbije u Evropi koja je sada preokupirana sobom, u okolnostima nepoštovanja međunarodnog prava od strane velikih sila i smanjenja uticaja UN? Da li je najava teških nadolazećih okolnosti rezultat izostanka ili neadekvatne procene rizika od potencijalne opasnosti i posledica koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna i kulturna dobra? Ko snosi odgovornost za stanje u kom smo?

Nisu problematična samo skloništa. Problematično je štošta – od neprilagođenosti postojećih strateško-doktrinarnih dokumenta aktuelnim geopolitičkim okolnostima i potencijalnim oblicima ugrožavanja bezbednosti; neosposobljenosti građana za angažovanje u vanrednom i ratnom stanju; nepostojanja instrukcija o postupanju istih u tim okolnostima; neadekvatne kvantitativne i kvalitativne popune aktivnog i rezervnog sastava Vojske Srbije, jedinica Civilne zaštite i drugih snaga odbrane; nepouzdanosti sistema zaštite i spasavanja;..., do toga da, ni nakon pet godina od opredeljenja da Srbija svoju odbranu zasniva na konceptu totalne odbrane, nisu stvoreni uslovi za integralno angažovanje svih snaga i subjekata odbrane za vreme vanrednog i ratnog stanja.

Zašto je zapostavljen sistem odbrane? Je li i za to kriva prethodna vlast? Proteklih, gotovo, 13 godina vladavine nije bilo dovoljno da se nadoknadi propušteno, ispravi pogrešno i učini više na delu nego na rečima, uprkos saznanjima da globalni indeks mira opada iz godine u godinu i da je Srbija, od zemalja u regionu, najslabije rangirana?

Sa ove vremenske distance, može se zaključiti – težište angažovanja ove i ovakve vlasti dovelo je državu i društvo u stanje zavisnosti od tuđih odluka, tuđe volje. Višegodišnji
‘nadčovečanski napori’ predsednika da odbrani Srbiju od “unutrašnjih neprijatelja” rezultirali su nesposobnošću i nespremnošću subjekata i snaga odbrane za (samostalnu)
zaštitu nacionalnih interesa od spoljnih neprijatelja. Za razliku od jasno određenih ‘domaćih izdajnika’, spoljne neprijatelje ne imenuje, čak i kada potpomažu “cepanje” Raške oblasti i podržavaju integraciju tzv. Republike Kosovo u međunarodne organizacije i institucije.

Izvesno je da nam preostaje samo nada da će lideri velikih sila iznaći rešenje koje usmerava svet ka multipolarnosti, a ne katastrofi. Ne čekajući željeni ishod, građani moraju da se uzdaju u sopstvenu sposobnost da prežive i pripreme da funkcionišu bez države duže od pet, deset, …dana. Kada prestane opasnost od širenja oružanih sukoba, treba razmisliti kako i sa kime graditi prosperitetnu budućnost.