0
Bivšeg radnika Petnice, Branislava Savića (65), poznatog po nadimku Savan, pet nekadašnjih polaznica ove Istraživačke stanice označilo je kao osobu koja ih je seksualno zlostavljala, a veruje se da ih ima više od 20. Kako Nova.rs saznaje od izvora bliskog istrazi, nadležni organi u Valjevu, na samom početku istrage, naišli su na problem koji otežava istragu protiv Savića - veliki broj žrtava Savića radi i živi u inostranstvu.
„Većina žrtava živi i radi u inostranstvu i biće veoma teško doći do njih. Oko 20 njih se javilo i ispričalo istu priču o Branisavu Saviću, ali više od polovine nije više u Srbiji. To dodatno otežava posao tužilaštvu, s obzirom da je teško doći do njih-„, kaže za naš portal izvor blizak istrazi.
Naš izvor ističe i da je upitno u kojim sve slučajevima će biti moguće pokrenuti istragu, s obzirom da je u nekim došlo do zastare krivičnog gonjena, zbog velikog protoka vremena.
Inače, Branislav Savić (65) saslušan je juče u policiji u svojstvu građanina, s obzirom da se protiv njega vodi predistraga.
Podsetimo, o seksualnom zlostavljanju u Petnici javnost je saznala pošto su polaznice u razgovoru za nedeljnik „Vreme“ detaljno ispričale kroz šta su prošle. Napasnik, koga žrtve oslovljavaju sa S., terao je devojčice da se skidaju i fotografisao ih gole.
Kako je nedeljnik „Vreme“ objavio, sa nasilnikom S. je sporazumno raskinut radni odnos 2017. godine. Ipak, iako zvanično, od 2017. nema nikakve veze sa Istraživačkom stanicom Petnica, mejl prepiske u koje je „Vreme“ imalo uvid pokazuju da je aktivno učestvovao u izradi „Petničkih svezaka“.
Pet žrtava seksualnog nasilja, ekskluzivno su za nedeljnik Vreme, ispričale svoja traumatična iskustva, odnosno šta su doživele tokom boravka u Istraživačkoj stanici Petnica. Reč je o periodu od 2003. do 2014. godine.
Ceo klupko slučaja počeo je da se odmotava nakon što je u javnosti glumica Milena Radulović ispričala da je svojevremeno pretrpela stravično seksualno zlostavljanje od strane profesora glume Miroslava Aleksića.
„U januaru ove godine, kada su se pojavile optužbe za silovanje protiv učitelja glume Miroslava Aleksića, jedna grupa žena okupila se i pokušala da nađe odgovor na pitanje: „A šta ćemo mi?“ Neke od njih poznavale su se od ranije, a neke ne. Ono što ih je sve povezivalo jeste seksualno nasilje koje su, kao maloletne ili tek punoletne preživele u istraživačkoj stanici Petnica. Pripadaju različitim generacijama polaznica Petnice, ali sve kao svog zlostavljača navode istog čoveka“, piše nedeljnik Vreme.
Veliki deo žrtava, u vreme seksualnog napastvovanja, bio je maloletan.
„Bile su maloletne, ili tek punoletne, kada ih je čovek identifikovan kao S. primoravao da se skidaju, fotografišu gole, a u nekoliko slučajeva dogodilo se i celonoćno maltretiranje i fizičko nasilje. S. je polaznicima programa u Petnici, u kojoj je bio „možda i od osnivanja“, predstavljan kao autoritet i omiljena osoba, i bio je zadužen za pregledanje radova koje su pisali a koji su kasnije objavljivani u „Petničkim sveskama“ i predstavljani na godišnjoj konferenciji „Korak u nauku“.
Upravo najveće dostignuće bilo je proći sve seminare u Petnici, kao i da se naučni rad na kraju objavi u „Petničkim sveskama“.
Ipak, prema pisanju nedeljnika Vreme, ono što deca nisu znala je da S. nema autoritet da odluči da li će rad izaći u toj publikaciji – što je bila stvar prestiža i uspeha za polaznike, garancija poziva za narednu godinu. Ali, S. ih je ucenjivao govoreći im da im radovi neće izaći ako ga ne budu slušali.
Žrtve su ispričale i da su svi im advokati koje su kontaktirale rekli da su slučajevi zastareli. Ipak, potom ih je Autonomni ženski centar uputio u celu proceduru.
Sagovornici „Vremena“, do detalja, opisuju S. kao čudnog, mračnog, grubog ili ciničnog, ali i harizmatičnog. Ispričale su da je često pravio sedeljke za „kul ekipu“, poznatije kao „bleja sa S.“, uvek uz mnogo alkohola, kojim je dodatno onesposobljavao devojčice. Na tim sedeljkama je bilo „uobičajeno“ da se te fotografije razgledaju, i u Petnici se znalo, odnosno bila je javna tajna, da S. fotografiše devojčice.
Sem toga, žrtve su istakle i da „uprava Petnice“ više štiti nasilnike nego njih“.
„U Petnici vlada uverenje da treba da ti bude čast ako ti ponudi da se slikaš. Dok pregleda rad, ti si zatvorena s njim u tom ćumezu u kom živi, naizmenično te hvali i priča ti da si glupa. Onda u pauzi uzme fotoaparat. Ako kažeš da nećeš, preti da ti neće objaviti rad“, govori jedna od polaznica i dodaje da je njoj bilo „predstavljeno kao da je normalno“ da S. fotografiše decu.
Sastanci s njim počinjali su kasno uveče i mogli da potraju po šest sati, uz verbalno zlostavljanje, ako devojčica ne bi pristala na fotografisanje.
Ona je imala 16 godina kada joj je, tokom pregledanja rada, S. tražio da ostane u majici ali skine brushalter. Ubeđivanje je trajalo satima, nakon čega je tinejdžerka skinula brushalter, jer više nije imala snage za ubeđivanje.
„Fotografisao me je. Počinjem da se osvešćujem da je to pogrešno. On neprekidno škljoca, slika me iz raznih uglova, ali sve vreme ubrzano diše i dahće, počinjem da se bojim da ga ta situacija seksualno uzbuđuje“, ispričala je devojka.
Kako se dalje navodi, S. joj je pokazao druge slike golih devojčica da bi je „ubedio da su umetničke“. Dala mu je izgovor da će sutradan doći, i tada sa sobom povela dečaka, što su devojčice u Petnici često radile. Ali S. bi „pratnju“ ignorisao ili jednostavno – izbacio napolje.
Leta 2014, jedna od polaznica odlazi kod S. i on je tera da pije alkohol, preti joj da skine brushalter, pokušava nasilno da joj smakne bretelu majice. Postoje fotografije na kojima ova devojka sklupčana plače na stolici. Konačno je pobegla i zavrištala, što je alarmiralo okolinu i dovelo do prvih pokušaja da se deca zaštite.
Tomica Mišljenović, tadašnji rukovodilac seminara biologije, je reagovao nakon toga je obavestio upravu. Tada dolazi informacija da je sa S. razgovarano i da se „neprihvatljiva situacija više neće ponoviti“. Mišljenović kaže da je tada svojim polaznicima uveo praksu da se kod S. odlazi samo u grupi. To su uradili još neki rukovodioci programa, ali ne svi.
Deca su se poveravala jedna drugima, i na sve načine se dovijala kako ne bi išla kod S. sama. Jedna sagovornica navodi da mu je kazala da ona voli da fotografiše, nakon čega ju je brutalno vređao i terao je da mu pere sudove, a onda da iz jedne od prljavih čaša pije. Druga devojka navodi da je morala kod njega i da je tražila drugarima da posle sat i po vremena zakucaju na vrata, da kažu da je stigao lek koji mora da popije odmah jer se prethodnog dana povredila.
Jednu od polaznica S. je pozvao na vino, otišla je s dečkom. Kada je dečko otišao da spava, S. je izvređao, da je zanima samo seks, sve vreme je terajući da pije.
„Govorio je da mora da me kazni. Naterao me da se skinem, govorio mi koje poze da zauzimam. Sve vreme me prisiljavao da pijem, prolila sam vino po sebi u jednom trenutku. Naterao me da odem da se tuširam, i gledao me dok sam se tuširala. Onda me je opet polio vinom i oterao na tuširanje. Tek kada je moj dečko počeo da se budi, prestao je“, ispričala je ona.
Naredne godine, ova devojka dolazi u Petnicu u nameri da se raspravi sa S., od kojeg dobija „tužnu priču o ženi, ratištu, deci“.
„Videla sam sve fotografije. One za koje sam znala kada su nastale, i fotografije sebe bez svesti. Potpuno gole. Stavljao je na mene jabuke, tkanine, premeštao moje telo u razne poze“, priča ona i dodaje da su te slike nastale kada je došla kod njega da razgovaraju.
Samo nagađa kako je ostala bez svesti, da li zbog alkohola ili jakog anksioznog napada.
Ističe i da je išla u upravu, gde je prijavila osnivaču i bivšem direktoru, Vigoru Majiću, i direktoru Nikoli Božiću šta se dogodilo, ipak dobila ja krajnje neshvatljiv odgovor – da je sa S. razgovarano, da je on težak čovek, pa i suicidalan. Kažu joj da je hard disk sa fotografijama „sklonjen“.
Žrtve su ispričale i da su sastanci sa S. počinjali uglavnom kasno uveče, između 22 i 23 sata. Uz to je važilo pravilo da je „spavanje za slabiće“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
