Za masakr u Leskovcu odgovoran i Centar za socijalni rad

Hronika 13. maj. 202008:46 > 09:0815 komentara
Podeli:
Foto: privatna arhiva facebook

Dok nadležni iz Centra za socijalni rad u Leskovcu još uvek izbegavaju da saopošte javnosti kako je moguće da je njihov štićenik Miloš Ilić (20) uspeo da počini masakr i ubije četvoro članova svoje porodice koja je trebalo da bude pod njihovim konstantnim nadzorom, klinički psiholog dr Radomir Čolaković kazao je za Nova.rs da smatra da je odgovornost te ustanove i njenih zaposlenih očigledna.

Podsetimo, Ilić je u noći u noći između 9. i 10. maja u podstanarskoj kući u Leskovcu, sekirom ubio četvoro članova svoje porodice – oca Predraga, maćehu Danijelu, sestru Anu u poodmakloj trudnoći i polusestru Saru.

„Ovde je, najverovatnije reč o „pravom“ duševnom poremećaju koji je karakterističan po tome da osoba gubi kontakt sa realnošću i svet „vidi“ sa aspekta svojih bolesnih i poremećenih psihičkih funkacija. Kod takvih osoba u prvom redu dolazi do izmena svesti u smislu sužene svesti, poremećene orijentacije u vremenu, prostoru, prema sebi, drugim ljudima. Takođe dolazi do poremećaja mišljenja u smislu prisilnih, sumanutih ideja, pada kritičnosti i uviđavnosti. Često se dešava kada je takva osoba, prepuštena sebi da dolazi do gubitka kontrole nad samim sobom i situacijom. Dolazi do ekspanzije destruktuvnog ponašanja najčešće do agresivnih ispada koji mogu da dovedu do tragičnih ishoda. Kada se slučaj forenzički analizira može se u okolinski faktorima doći do inicijalne kapisle koja je u porodici, radnoj sredini isl. U konkretnom slučaju je važan podatak da postoje ozbiljne indicije da je ova osoba bila izložena maltretiranju kako psihičkom tako i fizičkom u svojoj porodici. Navodno, kako mediji izveštavaju da ga je maćeha maltretirala“, kaže profesor doktor Radomir Čolaković, redovni profesor iz oblasti Kliničke psihologije.

Radomir Čolaković, Foto: Privatna arhiva

Čolaković ističe da je ovaj zločin odgovornost Centra za socijalni rad.

„U ovom slučaju je velika odgovornost na Centru za socijalni rad čiji je tim očito zakazao u radu tj. u stručnoj opservaciji tj. prevenciji porodice koja je očito loše funkcionisala i moglo se pretpostaviti na osnovu dostupnih anamnestičkih podataka da je bilo samo pitanje dana kada će sve izaći na neko zlo. Inače kada bih se lično pitao, uzimajući u obzir niz propusta Centara za socijalni rad, o kojima mediji često izveštavaju, mnogi bi zaposleni bi bili u bukagijama. Nedopustivo je ovakve osobe i porodice ostaviti bez stručnog nadzora psihologa, psihijatara, socijalnih radnika, policije i sličnog. To su hodajuće tempirane bombe. Prevencija u većini centara za socijalni
rad se svodi na :“Neće valjda da se nama desi tragedija“. To se dešava tamo negde“!? Cela porodica je trebalo da ima nadzor Centra za socijalni rad non-stop. Njima, tek kada se nešto dogodi, oni reaguju, prihvate se posla… Taj dečko je bio prepušten sam sebi, svojoj bolesti, poremećaju“, kaže Čolaković.

Ubica Miloš I. Foto: privatna arhiva facebook

Inače, porodica je živela u Bojniku u kojem su bili korisnici socijalne pomoći i štićenici Centra za socijalni rad. Pre četiri godine su se odselili iz tog mesta i od tada ne postoji nikakva evidencija o njima, pa sve do pre tri dana kada je počinjen masakr u Leskovcu.

„Stanje u našem društvu je prešlo preko svih granica tolerancije. Da četiri godine o njima ne postoji nikakva evidencija je strašno. Centri za socijalni rad kod nas rade po vatrogasnom tipu. Kada izbije požar oni dolaze da gase.
Nažalost ova tragedija je po ko zna koji put pokazala da je to beskorisno i da bi bilo korisnije staviti katance na te ustanove. Pre nekoliko godina smo moja malenkost i prof.dr Jasana Veljković bili formirali plan mentalne prevencije na nivou opština, međutim sve se to izgubilo, jer nismo imali politički vetar u leđa…“, rekao nam je Radomir Čolaković.

Ovim povodom, kontaktirali smo Centre za socijalni rad u Bojniku i Leskovcu. Ni od jedne ni druge ustanove u čijoj nadležnosti je bila ova porodica nismo dobili odgovor na pitanje, „kako je moguće da im se dogodio ovakav propust?

“Oni su se iz Bojnika odjavili pre 4 godine, tačnije, 6. 12.2016 godine, od tada mi nemamo nikakvu evidenciju o njima. Niti kuda su se kretali, gde su živeli… Od momenta kada su se doselili u Leskovac, oni su u njihovoj nadležnosti, odnosno u nadležnosti Centra za socijalni rad u Leskovcu. To je sve što ćemo vam reći“, rekli su nam u Centru za socijalni rad u Bojniku.

U međuvremenu, oglasili su se nadležni iz Leskovca koji navode da se porodica nalazi na evidenciji Centra za socijalni rad Leskovac od kraja 2016. godine kao korisnik novčane socijalne pomoći. Na naše pitanje, „zašto nisu vodili računa o njima, odnosno, zašto nije rađen redovan nadzor“, kratko su nam rekli:

“Pustite da policija uradi svoj posao, pa će onda biti zvaničnih izjava za medije… Molimo za razumevanje… Neka sve ide svojim tokom”, rekao nam je Boban Ilić, zamenika direktora Centra za socijalni rad u Leskovcu.

Policijska uprava u Leskovcu je saopštila da se osumnjičenom mladiću na teret stavlja teško ubistvo za koje je zaprećena kazna od 40 godina zatvora. Međutim, ukoliko psihijatrijsko veštačenje potvrdi da je zločin izvršio u neuračunljivom stanju, Milošu se neće suditi, već će mu se izreći mera obaveznog čuvanja i lečenja u psihijatrijskoj ustanovi, koja može trajati doživotno.

Komentari

Vaš komentar