Valjevskoj grupi sude 11 godina, a delo zastarelo

Hronika 12. mar. 202119:53
Podeli:
Foto: EPA/KOČA SULEJMANOVIĆ/Printscreen/RTS/MUP

Suđenje "valjevskoj grupi" traje već punih 11 godina pred Specijalnim sudom u Beogradu, a poslednje ročište, juče je, nakon više uzastopnih odlaganja, održano. Devetoro optuženih terete se za ubistvo, iznude i udruživanje radi vršenja krivičnog dela, a advokati odbrane mesecima unazad traže izuzeće sudije Svetlane Aleksić zbog, kako navode, očigledne pristrasnosti i učestalog kažnjavanja koje dosad iznosi više od četiri miliona dinara. Suđenje sve vreme prate brojne kontroverze, kršenje zakona i drugi proceduralni propusti, zbog čega se s pravom sumnja u zakonitost buduće presude, a koja za 11 godina još nijednom nije izrečena.

Suđenje „valjevskoj grupi“ počelo je aprila 2010. godine, a od tada, u proseku je svako drugo suđenje odloženo, a da nije doneta nijedna prvostepena presuda kojom su obuhvaćeni svi optuženi.

Tokom postupka, advokati odbrane su više puta ponovili da se optuženima krše ustavom zagarantovana prava, zbog čega se i pitaju da li će Specijalni sud, na čelu sa predsedavajućom sudijom Svetlanom Aleksić ikada doneti zakonsku presudu.

O direktnoj zloupotrebi i kršenju zakona od strane sudije Aleksić, advokati su više puta izveštavali javnost na konferencijama za medije, a kako kažu, sada opravdano sumnjaju i u nepristrasnost zamenika tužioca Jovice Jovanovića, koji uporno goni osumnjičene za krivično delo – koje je nakon 11 godina suđenja zastarelo.

Naime, prema Krivičnom zakoniku, ko organizuje grupu koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna, ako zakonom za takvo organizovanje nije predviđena teža kazna, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Imajući u vidu, da je „valjevska grupa“ „pala“ u velikoj policijskoj akciji 2009. godine, a da je za zastaru potrebno da prođe dva puta više vremena od maksimalne kazne koja se može izreći, od trenutka počinjenog dela, što je u ovom slučaju 10 godina, pitanje koje „visi u vazduhu“ jeste zašto Tužilaštvo za organizovani kriminal, odnosno njegov postupajući zamenik to još uvek nije uradio.

Milan Lazarević Foto: MUP

Takođe, prema našim informacijama, predsednik sudskog veća, sudija Svetlana Aleksić, zabranila je okrivljenima da angažuju svoje branioce, nakon što im je prethodno dodelila advokata po službenoj dužnosti. Prema informacijama našeg portala, Aleksić je odbila i da razreši advokate po službenoj dužnosti, iako su oni angažovali izabrane branioce.

Jedan od optuženih, Milan Miljanović podneo je krivičnu prijavu protiv advokata Dragiše Slijepčevića, koji je branilac po službenoj dužnosti, i sudije Svetlane Aleksić, zbog sumnje da postoji koruptivna veza između njih. Ono što je takođe zanimljivo jeste i da je TOK, nakon te krivične prijave, izdala policiji nalog za prikupljanje potrebnih obaveštenja, a TOK je pokrenuo i pretkrivični postupak, i počeo sa prikupljanjem informacija.

TOK nije odgovorio na naša pitanja

U četvrtak, 4. marta, Tužilaštvo za organizovani kriminal pitali smo da li je tačna informacija da je TOK nakon krivične prijave protiv sudije i advokata, izdala policiji nalog za prikupljanje potrebnih obaveštenja, da li je tačno da je TOK pokrenuo pretkrivični postupak i počeo sa prikupljanjem informacija u vezi sa navodnim počinjenim krivičnim delom sudije. Takođe, pitali smo i da li je tačno da krivično delo „udruživanje radi vršenja krivičnih dela“ zastareva nakon 10 godina, i ako jeste, zašto TOK nije precizirao optužnicu u postupku protiv „valjevske grupe“, kao i zašto postupajući zamenik to nije uradio, međutim, do objavljivanja ovog teksta, odgovore nismo dobili.

Takođe, jedan od optuženih navodno ima dvojicu advokata po službenoj dužnosti, što zakon ne propisuje. Naime, prema Zakonu o krivičnom postupku navodi se da „okrivljeni mora imati branioca ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka;“, ali odredba stoji u jednini.

„Imajući u vidu da se radi o troškovima postupka i da njega plaćaju poreski obaveznici, imati više od jednog advokata po službenoj dužnosti, nije ni ekonomično, jer se dupliraju troškovi. Ako advokat po službenoj dužnosti ne može da dođe, dužan je da obezbedi zameničko punomoćje“, kazao je za Nova.rs dobro obavešten izvor.

Ovo suđenje takođe je obeležilo i više promena predsedavajućih sudija, pa je tako prvobitni predsednik bila sudija Nada Zec, potom sudija Siniša Petrović, zatim sudija Aleksandar Trešnjev, da bi naposletku došla Svetlana Aleksić.

Nakon što je sudija Nada Zec otišla u Apelacioni sud, predsedavanje je preuzeo Siniša Petrović, a kada se stiglo do završnih reči, i na pomolu bila presuda, sudija je zatražio od predsednika suda da ga rastereti sa tog predmeta.

„Sudija Petrović vodio je u tom trenutku dva verovatno najobimnija postupka pred Specijlanim sudom, a to su ona u slučajevima Šarić, zbog čega je tražio od predsednika suda da ga izuzme iz predmeta „valjevska grupa“, što je takođe bio ozbiljan i kompleksan predmet. Zato je slučaj ubrzo dospeo u veće kojim je predsedavao sudija Aleksandar Trešnjev, zbog čega je predmet formalno morao da krene ispočetka, iako je i Trešnjev bio član Petrovićevog veća, dovoljno upućen u sam tok predmeta“, kazao je naš sagovornik.

Viši sud takođe ne odgovara na naša pitanja

Viši sud u Beogradu pitali smo da li je tačno da je sudija zabranila okrivljenima da angažuju svoje branioce, nakon što im je prethodno dodelila advokate po službenoj dužnosti, kao i da li je tačno da neki od optuženih imaju dvojicu advokata po službenoj dužnosti, kao i da nam objasne da li je to zakonski moguće. Takođe, interesovalo nas je i da li je tačno da je predsednica veća Svetlana Aleksić odbila da razreši advokate po službenoj dužnosti, iako su oni angažovali izabrane branioce, kao i da li je tačno da sudija Siniša Petrović, koji je i dalje u sudskom veću, postao sudija za prethodni postupak, ali do objavljivanja ovog teksta, nismo dobili odgovor.

U očima okrivljenih, to je izgledalo kao da su sudije samo promenili stolice u sudnici.

Na volšeban način, posle izvesnog vremena i sudija Trešnjev je morao da napusti ovo veće jer je odlukom predsednika suda Aleksandra Stepanovića vraćen korak unazad, tačnije u krivično odeljenje Višeg suda, dok je na njegovo mesto došla sudija Aleksić.

Suđenje je i tom trenutku, ponovo moralo da krene ispočetka, a sve vreme, kako tvrde advokati, prate ga promene članova sudskog veća.

Zoran Jeličić Foto: Printskrin Rts

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar