Tramp između rata i mira: Da li se SAD i Iran približavaju dogovoru ili novoj katastrofi?

Posle višenedeljnog američko-izraelskog rata protiv Irana, koji je uzdrmao globalno tržište energenata, izazvao ozbiljne političke podele u Vašingtonu i dodatno destabilizovao region, potencijalni dogovor između Vašingtona i Teherana mogao bi da predstavlja prekretnicu. Međutim, detalji sporazuma i dalje su obavijeni velom tajne, dok kritičari upozoravaju da bi Tramp mogao da prihvati mir koji će Iran ostaviti snažnijim nego pre sukoba.

Američki predsednik poslednjih dana više puta je izjavio da je dogovor „veoma blizu“, ali njegove ranije optimistične prognoze o brzom završetku sukoba pokazale su se kao preuranjene. Upravo zato njegove najnovije izjave izazivaju veliku skepsu i među republikancima i među demokratama.

Šta bi mogao da donese sporazum?

Prema informacijama koje su objavili američki mediji, okvirni memorandum o razumevanju mogao bi da uključi produženje primirja na najmanje 60 dana, ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i postepeno ublažavanje američke blokade iranskih luka i brodova.

Ormuski moreuz, kroz koji prolazi veliki deo svetskog izvoza nafte, postao je jedno od ključnih žarišta sukoba. Njegovo zatvaranje izazvalo je ozbiljne poremećaje na globalnom tržištu energenata, dok su desetine tankera nedeljama ostale blokirane u Persijskom zalivu.

Prema navodima Axiosa, Iran bi se sporazumom obavezao da ukloni mine postavljene u moreuzu i da neće uvoditi takse za prolazak brodova, dok bi SAD zauzvrat ukinule pomorsku blokadu koja je na snazi od aprila.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da bi eventualni dogovor omogućio „potpuno otvoren“ Ormuski moreuz bez dodatnih nameta za međunarodni pomorski saobraćaj.

Pored toga, Teheran bi mogao da dobije pravo na nesmetan izvoz nafte, kao i delimično odmrzavanje finansijske imovine koja se nalazi u stranim bankama.

Nezvanične informacije govore i da bi sporazum mogao da obuhvati obustavu neprijateljstava na svim frontovima, uključujući sukobe Izraela i Hezbolaha u Libanu, kao i smanjenje tenzija u Jemenu i Persijskom zalivu.

Nuklearni program ostaje najveći problem

Ipak, najvažnije pitanje, iranski nuklearni program, i dalje je daleko od rešenja.

Visoki iranski zvaničnici poručili su da Teheran nije pristao da preda zalihe visoko obogaćenog uranijuma, iako su pojedini američki izvori tvrdili da postoji spremnost na određene ustupke.

Upravo je uklanjanje iranskih zaliha obogaćenog uranijuma bilo jedan od glavnih ciljeva američko-izraelske vojne kampanje. Međutim, nakon više nedelja rata postalo je jasno da bi pokušaj da se taj cilj ostvari silom mogao da izazove ogromne ljudske žrtve i još širu regionalnu katastrofu.

Zbog toga Vašington sada pokušava da kroz pregovore postigne ono što nije uspeo vojnim putem.

Problem je, međutim, što za sada nema jasnog plana kako bi eventualna predaja nuklearnog materijala bila sprovedena u praksi, niti ko bi kontrolisao čitav proces.

Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da se u dosadašnjim nacrtima sporazuma gotovo uopšte ne pominju ograničenja iranskog programa balističkih raketa, kao ni podrška saveznicima Teherana u regionu, poput Hezbolaha u Libanu ili Huta u Jemenu.

Mnogi američki analitičari zbog toga upozoravaju da bi Iran mogao da izađe iz rata oslabljen ekonomski, ali i dalje dovoljno vojno snažan da nastavi da širi svoj uticaj na Bliskom istoku.

Tramp pod udarom i republikanaca i demokrata

Mogući dogovor sa Iranom postao je jedno od najspornijih političkih pitanja u Vašingtonu.

Tramp se nalazi pod ogromnim pritiskom jer je rat pokrenut bez šire podrške Kongresa i bez jasne podrške američke javnosti. Ankete pokazuju da većina Amerikanaca nije podržavala sukob sa Iranom, posebno nakon rasta cena goriva i straha od dugotrajnog rata na Bliskom istoku.

Međutim, predsednik sada rizikuje da bude optužen i za popuštanje Iranu.

Republikanski senator Tom Tilis otvoreno je kritikovao mogućnost da Teheran zadrži deo nuklearnog materijala.

„Rečeno nam je da su iranske odbrambene sposobnosti uništene i da je pitanje vremena kada ćemo preuzeti nuklearni materijal. A sada govorimo o tome da bi Iran mogao da ga zadrži? Kako to ima smisla?“, rekao je Tilis za CNN.

Slične kritike stigle su i od senatora Rodžera Vikera, predsednika Odbora za oružane snage Senata, koji smatra da bi sklapanje sporazuma sada moglo da ostavi „utisak slabosti“.

Trampov blizak saveznik Lindzi Grejem upozorio je da bi dopuštanje Iranu da zadrži kontrolu nad Ormuskim moreuzom moglo ozbiljno da promeni odnos snaga u regionu.

Sa druge strane, demokrate tvrde da je predsednik SAD uopšte nije smeo da uđe u rat bez jasne strategije.

Senator Kori Buker ocenio je da Tramp nije uspeo da ispuni osnovni cilj zbog kojeg je pokrenuo sukob.

„Predsednik je rekao da ulazi u rat kako bi rešio iranski nuklearni program. Ovo to ne rešava“, izjavio je Buker.

On je dodao da je Tramp „uvukao Ameriku u rat bez plana izlaska“.

Senator Kris Van Holen upozorio je da bi sporazum mogao da vrati situaciju na stanje pre rata ili čak da dodatno ojača Iran.

Rat koji niko nije uspeo da dobije

Iako je američko-izraelska vojna kampanja nanela ozbiljnu štetu iranskoj infrastrukturi, obaveštajni podaci pokazuju da je Teheran već počeo obnovu dela vojnih kapaciteta.

Američki mediji preneli su da je Iran ponovo pokrenuo proizvodnju dronova i rekonstrukciju određenih sistema uništenih tokom bombardovanja.

To znači da bi nastavak rata mogao da dovede do još opasnije eskalacije, novih napada na američke baze, energetska postrojenja u Persijskom zalivu i dodatnog rasta cena nafte.

Analitičari upozoravaju da bi pokušaj vojnog otvaranja Ormuskog moreuza mogao da traje nedeljama i da izazove ozbiljne posledice po svetsku ekonomiju.

JPMorgan procenjuje da bi cena nafte mogla da ostane blizu 100 dolara po barelu do kraja godine, čak i ako primirje opstane.

Da li je Amerika sada u boljoj poziciji?

Kako detalji potencijalnog sporazuma postaju poznati, sve više se postavlja pitanje da li je Trampov rat protiv Irana zaista doneo bilo kakvu stratešku prednost Sjedinjenim Državama.

Mnogi podsećaju da je Tramp još tokom prvog mandata poništio nuklearni sporazum koji je administracija Baraka Obame postigla sa Iranom 2015. godine, tvrdeći da je taj dogovor previše blag prema Teheranu.

Danas, međutim, deo američke javnosti i političke scene postavlja pitanje da li je novi rat, koji je odneo živote američkih vojnika, destabilizovao Bliski istok i izazvao globalnu energetsku krizu, doveo SAD u bolju poziciju nego što su bile pre sukoba. Upravo u tome leži Trampov najveći problem. Nastavak rata mogao bi da izazove katastrofalne političke i ekonomske posledice, ali bi i mir postignut pod uslovima koji deluju kao ustupci Iranu mogao da bude dočekan kao veliki politički poraz predsednika SAD.