5
Koliko vredi jedan život? Koliko može da znači sekunda koju je vozač mogao da sačeka? Ne može se izmeriti. Sve više dece gine na putevima Srbije zbog bahatih vozača, nepoštovanja saobraćajnih propisa i brze vožnje. To su na svojoj koži osetile porodice dece stradale u saobraćaju koje se godinama bore za pravdu, ali i pooštravanje kazni za bahate vozače, kako više nijedna porodica ne bi na svojoj koži osetila ono što su oni.
Nema veće boli od gubitka deteta. Umesto igračaka — venci. Umesto školskog ranca — spomenik. Glas koji više neće izgovoriti „mama“.
PROČITAJTE JOŠ...
5
9
Jedan trenutak nepažnje, jedan prelazak na crveno svetlo, jedna pogrešna procena — i čitav jedan život nestane. Nakon toga ništa više nije isto.
To su na svojoj koži osetili roditelji dece stradale u saobraćaju.
Udruženje roditelja stradale dece u saobraćaju već skoro dve godine bavi se kampanjom za promenu zakona i pooštravanjem mera za vozače koji su učinili neka od najtežih dela u kojima su stradala deca. Uprkos njihovoj borbi, mnogi roditelji i dalje nisu dočekali pravdu i umesto da u miru žale za svojom decom, moraju da daju poslednje atome snage u borbi za poštovanje prava i zakona.
Vera Janković, majka devojčice Nikoline koja će zauvek imati 12 godina, osnovala je ovo udruženje nakon teške saobraćajne nesreće koja se dogodila 7. decembra 2022. godine dok je prelazila ulicu na pešačkom prelazu u Kragujevcu, kada je na nju naleteo velikom brzinom drogirani V. K. Od siline udarca ona je odletela 33 metra od mesta kontakta, lekari su se borili za njen život, ali je ona preminula 1. januara u ponoć 2023. godine, a vozač je osuđen na osam godina zatvora.
„Prošlo je više od 2 godine od Nikolinine smrti. Nema Nikoline, a svake godine nema još 10 dece i oko 150 mladih. Decu nam i dalje gaze po ulicama jer znaju da pravosuđe zatvara oči i daje jasnu poruku da im životi dece i čitavog naroda nisu bitni. Ne treba porodicama mrtve dece ni saosećanje ni empatija. Treba nam da institucije rade svoj posao“, rekla je Vera za portal Nova.rs.
Damjan Rašević (16), mlada nada lozničkog sporta, nastradao je kada je na njega naleteo pijani vozač Željko M. iz okoline Loznice. Damjan je uspeo da odgurne svog prijatelja i tako ga spase sigurne smrt, ali on nažalost nije imao tu sreću. Nakon udarca, mladi sportista je leteo više od 20 metara, a vozač je pobegao sa mesta nesreće, da bi se potom zaustavio na obližnjoj pumpi da kupi upaljač i cigarete.
„Naša agonija traje već pet i po godina. Nadam se da će uskoro ovome kraj. Završna reč je održana 25. aprila, a sada čekamo izricanje presude. Nadam se da će ubica mog sina dobiti kaznu koja mu sleduje. Damjan je imao samo 16 god kada ga je usmrtio Željko Marić. Damjan je bio bokser i trenirao je fudbal. Bio je sestrama uzor, a sada bi bio i ponosni ujak. Teško je, a svakog dan je sve teže bez Dače. Zamišljam kakav bi bio danas, kako bi bio ponosan na sestre i one na njega. Nažalost, ostalo je samo da zamišljam. Ostale su samo uspomene na malog plavog dečaka“, rekla je Sanja Rašević, majka nastradalog mladića iz Loznice.
Dušan Mićić (18) iz Sremske Mitrovice izgubio je svoj život kada je na njega kolima naleteo vršnjak, na samo 200 metara od kuće. U ovom slučaju kraj se ne nazire, jer ni posle pet godina nije podignuta optužnica. Dušana je mladić pokosio automobilom „BMW“ dok je izlazio iz sporedne ulice, a njegova majka Marta Mićić kaže da je njen sin grešku platio životom, a sada žele odgovornost druge strane.
„Šest godina čekam i borim se za pravdu za svoje dete. Neprestano. Svakog dana, svakog meseca, svake godine — bez predaha. Nije humano da roditelj prolazi kroz duplu agoniju: jednu zbog gubitka deteta, drugu zbog sistema koji ćuti. Nije humano da toliko dece gine, a da se tako malo pažnje poklanja adekvatnom kažnjavanju onih koji su za to odgovorni. Kazna nije osveta — kazna je opomena, način da se spreče nove tragedije, da se probudi svest. Ono što me najviše boli i ljuti jeste nedostatak empatije. Ne volim kad se sve svodi na pravne kvalifikacije. Kako god i gde god da su stradali — oni su mrtvi. Nema ih više. Neko za to mora da snosi odgovornost“, kaže Marta Mićić, majka mladića Dušana Mićića.
Dimitrije Glišić (12), dečak iz Loznice, nastradao je kada je na njega kolima naleteo vozač S. A. i pokosio ga dok je vozio bicikl. Najradosniji hrišćanski praznik, Vaskrs, postao je najtragičniji za njegovu porodicu. Od siline udarca, dečak je završio u koritu reke, dok bahati vozač nije proveo u pritvoru ni jedan dan. Posle duge agonije i brojnih nedostataka u istrazi u Loznici, tužilaštvo iz Šapca podiglo je optužnicu, a porodica u bolu čeka početak suđenja.
„Prvo ročište u krivičnom postupku protiv S.A. biće održano 28. maja 2025. godine pred Osnovnim sudom u Loznici. Suđenje je javno, a mi se iskreno nadamo pravičnom i nepristrasnom postupanju suda. S druge strane, parnični postupak pred istim sudom trenutno je u prekidu. Iako smo podneli zahtev za nastavak, sudija je taj predlog odbila. Na tu odluku smo uložili žalbu. Ne možemo da ne izrazimo zabrinutost — da li na tok ovog postupka utiče i višegodišnja saradnja suda sa porodičnom firmom okrivljenog? Ukoliko postoji interesovanje javnosti, možete uputiti zvaničan dopis sudu sa pitanjem o parničnom postupku. Smatramo da je korektno da se i Sud oglasi. Da li će to učiniti i šta će reći — ostaje na njima“, rekla je Suzana Glišić, majka tragično nastradalog dečaka.
Sve porodice saglasne su u jednoj stvari, a to je da na kraju njihovog puta nema pobednika, jer nema te odluke koja će im vratiti decu.
Ostaje im samo borba za pravdu, koja je u rukama tužilaštva i sudija, i kojoj se nadaju.