„Kinezi nisu loši, ali…“: Istina o motorima o kojoj svi ćute na Balkanu

Odgovor na postavljeno pitanje, bez obzira da li ide u smeru odobrenja ili negacije, često je definisano sa veznikom ALI, koji se gramatički i suštinski definiše kao suprotni veznik koji se u 100% odgovora stavlja u sledeće definisane odgovore na tematiku iz naslova:

- e pa ovaj Beneli nije loš, ALI...

- ovi motori su puni opreme, ALI...

- ovaj Vog mnogo lepo izgleda, ALI...

-cena za sve ovo što dobijaš je super, ALI...

Definicija fraze kojoj prehodi reč ALI je možda ponajbolje definisao Ned Stark u popularnoj seriji Igre prestola, a koju nam je otkrio i doneo Džon Snow u prvoj epizodi sedme sezone i ona glasi (moj slobodni prevod): " sve izgovoreno pre reči ALI možemo smatrati konjskim izmetom".

Osnova za ovaj tekst su dve situacije koje su mene lično zadesile, tj kojima sam glavom i sedom bradom prisustvovao, a sve iz razloga jednogodišnje potrage za novim motociklom mog prijatelja koji je svoje sudbonosno DA na kraju dana izgovorio Suzuki vStromu 650 koji je pazario u Eurosumaru. Servis koji se radi na 6000 km smo zakazali lično, te zbog sad velikog broja poseta baš ovom salonu u periodu gledanja i biranja, poznanstvo sa osobljem se produbilo te na našu obzervaciju da ne vidimo više Morinije u prostoru, dobili smo informaciju da je saradnja sa fabrikom raskinuta zbog problema sa servisom, odnosno podrškom fabrike u oblasti garancije i servisnih delova.

Nekoliko meseci pre pomenutog događaja, kada smo bili u ranoj fazi istraživanja, bavili smo se intenzivnim posetama kineskim brendovima a motor koji nam je privukao pažnju je bio CF MT 450, za koji smo u jednom salonu dobili informaciju da ima problem sa semeringom te da je prednje ogibljenje podešeno na najjtvrđe te ako se ispostavi da je kupac sam vršio podešavanja gubi garanciju na kupovinu. Da li je to bio problem sa prvom serijom ili je baš taj model koji smo mi gledali imao problem ne smem da tvrdim, ono što je istina je da sam u razgovoru sa ljudima van Srbije saznao da baš niko ko je kupio baš ovaj model nije dobio niti kasnije imao opisani problem.

Ovaj tekst neće govoriti o snazi, udobnosti, opremi i ceni motocikala proizvedenih u Kini, već odvajamo deo vremena da govorimo o pouzdanosti motora ovog porekla. Motori koji nam dolaze sa istoka na Balkanu prolaze filtere koje ostatak sveta ne poseduje a za šta je ponajviše kriv Džej....Bi...Tito. Jer je umro. Objasni ti naciji koja i dan danas koristi Gorenje Frižider is 70-ih, Imt traktor iz 80-ih ili Unior gedoru iz 90-ih i jede Budimkin mesni narezak pakovan za JNA (drugarov ćale našao u podrumu konzervu koju je poneo iz kasarne 78me, evo treći dan od kako smo jeli i nikom ništa) da se na motociklu nešto pokvarilo posle 10, 20, 30.000 kilometara. Moj kum vozi Kawu KLE iz 1993 godine koja na satu ima 140.000 km, čovek je pre 7 godina stavio Helova pancir creva za kočnice i to je jedina stvar koju je u 100.000 kilometara uradio na motoru sem ulja i filtera i naravno guma. Kumakis je za ovih 7 godina propao ko ona stvar kroz pocepane gaće, ugojio se ko prase i dobio podbradak, dok KLE izgleda sve bolje i bolje, pa sad ti njemu pričaj kako je kul da ima grejoguz na novom Vogu 800.

Dakle, prvo ALI na koje kinezi moraju da odgovore je POUZDANOST i u tom segmentu se nisu baš najbolje pokazali osim nekoliko modela kao što je Benelijev TRK 502 model koji je godinama prisutan na tržištu i nema ama baš ni jednu jedninu manu.

Ono gde treba biti temaljan jeste analiza problema koje brendovi koji su zastupljeni kod "nas" imaju su vrlo slični. Gotovo ni jedan model nema problem sa agregatom, bilo da su kopije kupljenih licenci ili generički iz sopstvenih linija, i gotovo svi imaju problem sa elektronikom, senzorima i završnom obradom. Takođe spojevi mehaničkih komponenti zahtevaju jačanje u kvalitetu pa zauvrat imamo probleme sa dihtunzima, šrafovima, varovima.

Postoji jedno istraživanje na koje sam naišao a koje je sprovedeno na Alibabi, gde su ljudi u periodu od 2 godine (od 2022-2024) koje je obuhvatilo 1247 vlasnika NK 650 modela, gde je njih 18% je imalo problema sa motorom u prvih 30.000km. Najčešći problemi su bili: menjač na oko 8000km, trošenje prednje kočnice na 12.000km i blutut bagovi posle 15.000 km.

Dalje istraživanje, da bi izbegli subjektivna mišljenja o ovom brendovima, vode nas do NIQ (Nielsenil IQ), vodeće firme koja se bavi istraživanjem zadovoljstva kupaca u gotovo svim aspektima kupovine, gde detektujemo dve specifične teme: Inicijalno zadovoljstvo kupaca dvotočkaša posle 6 meseci imanja kupljenog produkta, i detekcije okidača pri kupovini bilo čega, pa na kraju i motocikla.

Inicijalno zadovoljstvo kupaca sa svojim dvotočkašima a sve posle 6 meseci je takvo da 28% ispitanika kaže da je imalo manje problema sa motorom od očekivanog. OČEKIVANOG. Ovaj broj ćemo razumeti isključivo ako analiziramo i drugo istraživanje koje govori o okidačima u kupovini, odnosno šta je nekome bilo bitno kada se odlučuje na kupovinu. Generacija X (do 1980) je vrednovala isključivo kvalitet pri kupovini dok Milenijalci (od 1981 do 1996) se nazivaju još i digitalni naivci koji se ne snalaze u svetu marketinga su počeli da vredniju lajfstajl pod naletom reklame koju ne razumeju do kraja. Generacija Z (1997 do 2012) je potpuno digitalizovana. Ostali nisu bitni jer još nemaju godine za dozvolu.

I onda dolazimo do razloga oprečnih mišljenja: Bajkeri koji imaju iskustvo i po pola miliona kilometara ispod kacige nikada neće olako prihvatiti koncept koji nije proveren, pokazan i dokazan, dok nove genaracije brinu o lajfstajlu, reklami i tik tok lajkovima te starudije koje se ne kvare nikad neće biti gas , ovaj kul. Da ne kažem in. Na kraju dana, zjap je nepremostiv a afinitet oprečan. 38% ispitanika iz 2025 godine je zapravo reklo da je očekivalo problem što apsolutno govori o novom narativu proizvodnje apsolutno svega, pa na kraju i motocikala.

Ono što zahteva poseban vid diskusije je marketing kompanija sa istoka a poruka koja se šalje u etar je za mene u domenu rešavanja Enigme.

Sa jedne strane imamo par youtub moto influensera, koji su puni hvale za modele koje obrade u nekoj recenziji ili test vožnji od par hiljada kilometara, a privatno voze Dukatije, Bembare i Honde. Nikad nikog od njih nisam video da ikad sede na brendu čije su "zaštitno lice" a neko sam ko godišnje zgazi i do 20k km i masu od toga provedem baš u prestonici i oko prestonice.

Druga marketinška finta baca krajnjeg korisnika u još veću dubiozu, jer u prvoj varijanti bar imamo ljude koji su već neko vreme u javnoj moto sceni pa tu i tamo ceo taj materijal koji se servira krajnjem potencijalnom kupcu ima neku težinu. U drugoj varijanti imamo dve ( možda ima i više al sam ja video dve) prelepe mlade devojke (19, 20 godina) aktivne na društvenim mrežama, koje u ovoj varijanti voze zapravo motore brenda koji reklamiraju, ali na tim motorima sede u poluprovokativnim zdanjima gde je poruka više - "gledaj mene" - a sve uz komentar koji ide uz fotografiju : Posle 1000 pređenih kilometara mogu da kažem da je taj i taj motor POUZDAN i da je NAJBOLJI KOJI SAM VOZILA DO SAD. I onda u porukama ispod kreće lavina komentara koji se odnose na tih 1000 kilometara i spoznaje kvaliteta a onda i analogija godina i iskustva sa motociklima te cela priča dobije čudan vajb u kome ja završim sa nekim osećajem transfera blama.

Nisam stručnjak za marketing no u oba slučaja mi cela stvar deluje nekako kineski, odnosno da za minimum novca neko želi da dobije maksimum advertajzinga i u razgovoru sa kolegama po kotrljaču cela stvar ima neki kontra efekat.

I onda, zaključak.

Autoput, most, voz, magnetna rezonanca, tunel, zgrada nove dečije klinike - bitne stvari za život ovog naroda i naše dece mogu biti kineske proizvodnje u ovoj zemlji i niko nigde ništa neće napisati loše niti će se buniti, dok motor mora biti japanski i tu uvredu može samo krv da opere.

Kineski motori nisu loši, oni samo nisu dokazani na prostoru koje i dalje diktiraju postulati generacije X koja svaki novitet provlači kroz filtere ili zemlje izlazećeg sunca ili starog kontinenta. Nije pamet reći da su "Samuraj" i "Adolf" kvalitetniji a "Žabar" lepši, samo treba biti svestan da mlađe generacije nemaju taj odnos prema dvotočkašu koji vuče na identitet i način života koji mi matoraći imamo. Tamo gde mi očekujemo put oko sveta, slobodu i sreću, oni gledaju da se lepo fotkaju i imaju koji lajk na Instagramu i Tik-Toku i tu se svaka diskusija završava.

Mi završavamo, oni kreću.

Na kraju dana to šta mi svi mislimo te vodimo ove debate je apsolutno nebitno jer područje bivše Juge čini 0.02% svetskog moto tržišta te od nas svih ovde zajedno daj bože da imaju za materijal za zatvarače ventila.