"Pozvan sam u kancelariju direktora, već sam znao šta mi se sprema": Vučić kaže da nikoga ne prisiljavaju da ide na skupove SNS. Očigledno nije čuo ova svedočenja

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je da nije tačno da postoje pritisci u javnim preduzećima da zaposleni dođu na miting vlasti 21. marta u Beogradu, rekavši da treba da dođu samo oni koji to žele.

Vučić je u Predsedništvu Srbije posle potpisivanja ugovora sa kompanijom Azvirt, na pitanja N1 da li se nad zaposlenima u javnim preduzećima vrši pritisak da dođu na miting SNS, odgovorio kontrapitanjem gde i kada. Kada je novinarka N1 rekla „u Beogradu“, a on se zahvalio na pristojnosti.

"Pozivam ih da nijedan ne dođe na koga se vrši pritisak. Od svih laži koje ste pričali o meni došli ste do najbesmislenije priče koju slušam već 30 godina da nekog možete da naterate da dođe na miting. Pozivam da ne dođe niko ko ne želi, i hvala vam za ovu reklamu jer će sada doći više njih", rekao je Vučić.

Ove koje podržavate, nastavio je Vučić aludirajući na opoziciju, nikada nikad nisu držali skup povodom godišnjice 24. marta i početka bombardovanja, mi 24. marta imamo zato državni skup u Vranju, niko iz sedam okruga neće doći na miting u prethodno u Beogradu, oslobodili smo ih, jer imamo odgovornost da dođu na taj državni skup, napomenuo je Vučić.

Govoreći o skupu 21. marta u Beogradu, za koji mediji navode da će biti održan u Areni, dodao je da će to biti neka vrsta njegovog kratkog obraćanja pred lokalne zbore.

"Ko god želi da dođe dobrodošao je, ko god ne želi nemoj da dođe ko Boga vas molim, mene nikada niko nije mogao da natera da dođem za blokaderske stranke, rekao je Vučić. Nemojte niko da vas tera, jer će oni (blokaderi) da vas teraju, jer oni su ti koji traže da bude kako oni hoće, jer ćete onda da budete lustrirani, da plivate", rekao je Vučić.

Svedočenja građana

Međutim, ono što godinama beleže mediji i brojne organizacije govori potpuno suprotno. Reč pritisak postala je sastavni deo svih predizbornih aktivnosti SNS, kao i onih uoči velikih skupova.

Pokret Kreni-promeni objavio je da im je više zaposlenih u kompaniji „Dunav osiguranje“ prijavilo da su izloženi pritiscima da prisustvuju mitingu vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) 21. marta u Beogradu.

U prijavama koje je pokret primio u okviru kampanje „Prijavi ucenu“, kako su preneli u saopštenju, zaposlenima su se prethodnih dana obraćali rukovodioci organizacionih delova sa „zahtevom da se potpišu na spisak zaposlenih koji će ići na miting, uz upozorenja da bi odbijanje moglo imati posledice po njihov radni status“.

„Zaposlenima su direktori organizacionih delova tražili da se potpišemo na spisak ko ide na miting, a ko odbija. Uz to su izrečene pretnje premeštanjem na niža radna mesta i poruke da ne mogu da garantuju za našu budućnost u firmi“, navodi se u jednoj od prijava, prenosi Kreni-promeni.

U prijavama se tvrdi i da je kompaniji prosleđen plan prema kojem se očekuje da oko 1.000 zaposlenih prisustvuje mitingu, odnosno približno 50 odsto radnika iz svake filijale.

Kreni promeni primio je i prijavu zaposlenih iz JP „Gradsko stambeno“ u kojoj se navodi da su radnici tog preduzeća izloženi pritiscima da učestvuju u političkim aktivnostima Srpske napredne stranke.

Kako se navodi u prijavi koju je pokret primio, pritiske na zaposlene navodno organizuje direktorka marketinga Sanja Kašerić, koja, prema tvrdnjama zaposlenih, preko rukovodilaca službi vrši pritisak na radnike da odlaze na stranačke skupove.

Prema navodima prijave, deo zaposlenih koji je odbio da učestvuje u političkim aktivnostima suočio se sa posledicama na radnom mestu.

Kako su pljuštali otkazi 

Iako predsednik Srbije govori drugačije, do javnosti je u proteklih 13 godina, koliko je SNS na vlasti dolazilo mnogo svedočenja koje govore o pritiscima i gubitku posla zbog nedolaska na stranačke skupove. Ovo su samo neka svedočenja koje smo zabeležili u poslednje vreme.

Jedno od poslednjih svedočenja koje je Nova objavila jeste ono studentkinje i aktivistikinje Jelene Stanković, čija je majka otpuštena sa posla u opštini Ruma, gde je pet godina, protivno Zakonu o radu, radila na određeno vreme. To što je njena ćerka aktivno učestvovala na protestima i činjenica da je njena majka odbila da ide na mitinge vlasti, koštalo je samohranu mjaku troje dece posla. Sada je 10 godina do penzije prinuđena da potraži novi izvor prihoda.

Osim toga, u prošlogodišnjem sveodčenju za Novu, Robert Voš, vozač autobusa ispričao da je dobio otkaz i pretnje, jer je odbio da vozi pristalice Srpske napredne stranke na miting. Nekadašnja firma podnela je čak i tužbu protiv njega.

Slično je prošao i doktor veterinarskih nauka Nemanja Obradović iz Zrenjanina, koji je bio zaposlen u Pasterovom zavodu u Novom Sadu 12 godina, a dobio je otkaz jer je odbio da se povinuje zahtevima direktorke Dragane Gazibare koji nemaju veze sa poslom kojim se bavi, a među kojima su i odlasci na mitinge Srpske napredne stranke.

Vlast nije štedela ni samohrane majke, što je pokazala i priča Miladije Dimitrijević iz Raške, samohrane majka dvoje dece, koja je posle osam godina rada, ostala bez posla u Opštinskoj upravi u ovom gradu, gde je radila kao kafe-kuvarica i čistačica, jer je odbila da ide na naprednjačke skupove. Pre svega na proteste protiv blokada koji su održavani tokom prošlog leta.

"Ovaj sistem nikako ne podržavam jer je ovaj sistem užasan za sve mlade ljude. Mladi ljudi da bi radili moraju da budu njihovi članovi i da idu na njihove skupove, mitinge. Naravno, to sam isto ja preživljavala. Ja sam to odbijala, nisam želela zato što moram i pored ovog posla da radim još par dodatnih poslova, zbog svoje dece, jer sam samohrana majka. Njih to nije interesovalo", navela je ona.

Nova je objaviila i da je V. T. (23) izgubila posao u Zavičajnom muzeju u Rumi koji je prethodno dobila nakon učlanjenja u SNS.

Bez posla je ostala nakon što njena majka javno podržala studente i što se nije odazvala pozivu na stranački miting u Jagodini.  

“Tražila sam izlaz. Pokušavala sam da izbegavam te mitinge i stranačke obaveze, da se nigde ne pojavljujem, ali već sam bila duboko zaglibila i baš se odužilo. Iz dana u dan bilo mi je sve teže. Vreme je prolazilo, a onda mi je direktor pre nedelju dana saopštio da mi neće produžiti ugovor, jer je moja mama podržala studente na mrežama. Ova upozorenja stizala su iz Gradske kuće, jer oni sve nadziru, a gledali su, po svemu sudeći i šta ona piše i postuje, što je skandalozno”, ispriačala je ranije sagovornica Nove.

Stranačke skupove od marta prošle godine zamenio je i boravak u Ćacilendu, a ko nije hteo u Pionirski park, takođe je ostajao bez posla. To je i priča Marka Marića iz Velike Plane koji je ostao bez posla u toj opštini.

“Pozvan sam u kancelariju od strane sekretarice, ja sam otprilike već znao šta mi se sprema. Video sam po izrazu lica načelnika”, ispričao je Marko Marić za N1.

Na pitanje šta mu je tada rečeno, on je odgovorio:

“On mi je rekao: ‘Ko si ti da radiš ovde? Ako ne želiš da ideš na SNS mitinge, ima ko hoće’. Po meni to nije normalno”, prepričava Marić šta se desilo u kancelariji.

Osim toga, više od 100 ljudi podelilo je sa BIRN-om iskustva – među njima su nastavnici i univerzitetski profesori, zdravstveni radnici, IT stručnjaci, trgovci, inženjeri, radnici gradskih komunalnih preduzeća, piloti, novinari, opštinski službenici, pravnici, vojnici, umetnici. BIRN je obavio detaljne intervjue sa njih 40.

Neki su radili u javnoj upravi, neki u preduzećima u potpunom ili delimičnom državnom vlasništvu, a drugi u privatnim kompanijama; svi su rekli da su dobili otkaz, premeštaj ili bili izloženi uznemiravanju jer su podržali studentske zahteve ili odbili da učestvuju u kontra-protestima koje je organizovala Srpska napredna stranka, SNS.

Pritiske na birače i građane u više svojih izveštaja beležio je Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA. U izjavi za Novu iz CRTA naglašavaju da se motivisane pretnje i ucene intenziviraju pred izbore.

"Više istraživanja koja smo o toj temi sprovodili od 2022. pokazuje da su klijentelizam i izborna korupcija do te mere normalizovani da ih ljudi i ne prepoznaju kao protivzakonite prakse, nego kao očekivan, pa čak i legitiman vid političke borbe. Pritisci su se utvrdili kao jedno od glavnih obeležja političke kulture", kažu iz ove organizacije.

Preciziraju da su najviše izloženi pritiscima oni koji rade u javnom sektoru – u javnim preduzećima i ustanovama, organima uprave, prosveti, zdravstvu itd. - posebno ako su posao dobili preko stranke ili imaju ugovor na određeno vreme.

"Lake mete su i socijalno najugroženiji građani, pripadnici najranjivijih i manjinskih grupa. U Srbiji oko pola miliona ljudi živi u apsolutnom siromaštvu, zavisni su od sistema socijalne zaštite, a preko centara za socijalni rad razgranata je mreža političkih pritisaka. Zabeležili smo veliki broj svedočenja koja pokazuju da od poslušnosti partiji građanima često zavisi da li će dobiti posao, zadržati nesigurno radno mesto, dobiti socijalnu pomoć, pa čak i brže doći na red za operaciju ili drugu medicinsku intervenciju. Ta poslušnost podrazumeva putovanja na mitinge, učestvovanje u stranačkim aktivnostima, skupljanje sigurnih glasova, ali i svest da se, recimo, na društvenim mrežama ne smeju deliti ili lajkovati politički nepodobni sadržaji", navode.

Napominju da se pritisci najčešće ne manifestuju kao direktne, otvorene pretnje ili naredbe.

"U opštem ambijentu straha i nepoverenja u institucije koje bi trebalo da štite građane, pritisci se obično pojavljuju u formi „prijateljskog“ saveta „za tvoje dobro“ ili „svi idu, što ne bi i ti“, predstavljaju se kao „mala usluga šefu“, izraz lojalnost interesima kolektiva", zaključuju iz CRTE.

Podsetimo, pritisci na građane našli su u brojnim međunarodnim izveštajima - od Odira, preko Stejt departmenta do Evropske komisije.