Ljubodrag Savić: Smanjenje akciza ima kratkoročne efekte, dugoročno će biti manje para za plate, penzije, zdravstvo...

Litar evrodizela danas od 15 sati do petka, 27. marta u isto vreme koštaće maksimalno 212 dinara za litar, a cena benzina evropremijum BMB biće 188 dinara za litar. Prošle nedelje litar dizela je koštao 208 dinara, a pre toga 203 dinara.

Prema Vučićevim rečima, današnja cena evrozidela prema kotacijama bi bila 257 dinara. Uz smanjenje akciza za 20 odsto, ta cena bi iznosila 242 dinara, ali država odlučila da cenu ograniči na 212 dinara.

Kazao je da su ovi potezi države dobri, ali - kratkoročni.

"Ono što je država uradila je ispravno, ali to će pomoći samo u kratkom roku. I to ima cenu, a cena je da će u budžetu biti manje para, da će se teže graditi putevi, povećavati plate i penzije, manje će se odvajati za zdravstvo i druge. Ako ovo potraje (sukob na Bliskom istoku), nisam siguran da ćemo ovo lako da savladamo. Srbija ima dobre devizne rezerve, kupovali smo zlato, budžet je u solidnom stanju, ali to su parametri koji dobro mogu da izdrže nekoliko meseci. Kad dođe do problema, štednja se brzo potroši. Moramo ozbiljno da razumemo ovu situaciju u kojoj se zemlje nalaze jednom u 20,30, 50 godina", objašnjava ekonomista.

"Oporezivati najbogatije"

Smatra da je potrebno redistribuirati bogatstvo tj. uvesti porez koji će plaćati bogati.

"Ako kriza potraje, moraće da dođe do redistribucije bogatstva… Očekujem od države da redistribucijom bogatstva pomogne najugroženijima. Ne verujem da će proći bez uvođenja dodatnih poreza, ali da se odnose na one koji mogu da plate", ističe Savić.

Priseća se 2008. godine (Svetska ekonomska kriza) kad je, kako navodi, cena nafte dostigla 147 dolara. Kaže da nije tako danas ali - da ne znači da neće.

"Danas je svet isparcelisan, različiti su interesi… Rat u Ukrajini nije ugrožavao svet. On je ugrožavao Evropsku uniju i Rusiju, ali ono što se dešava na Bliskom istoku ugrožava ceo svet. U ovom trenutku trpimo direktne posledice, ali bojim se da će trajati duže nego što ljudi pretpostavljaju", dodaje sagovornik N1.

Zašto MOL još uvek nije preuzeo NIS? Možda su rešenje izbori

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila 2026. godine.

Izgleda da se MOL-ova kupovina NIS-a odužila, a profesor u penziji za N1 smatra da će trenutak realizacije kupovine zavisiti od izbora.

"Da nije bilo rata, mislim da bi se to brže završilo… ADNOC je trebalo da bude sidro stabilnosti MOL-u u kupovini NIS-a. Kad bi ušla u vlasništvo, ona bi preko Janafa dovozila njihovu naftu koja je značajno jeftinija… Oni će verovatno biti partneri, ali da se mogu ponašati kao da je normalna situacija... Mislim da će presudna stvar za MOL biti izbori. Ako vlast pobedi, to će se realizovati brzo. U suprotnom se može prolongirati", istakao je.

Parlamentarni izbori u Mađarskoj održaće se 12. aprila 2026. godine.

"Privredni rast Srbije - zasnovan na motanju kablova, mnogo mana"

Privredni rast Srbije se temelji na stranim investicijama i ulaganjima. Savić ističe da je ovakav model pun slabosti.

"Ja sam to komentarisao unazad godinu. Model je zasnovan na stranim subvencijama, motanju kablova. Stranim investitorima nudimo jeftinu radnu snagu, dobru infrastrukturu, jeftinu cenu gasa i električne energije, podršku države, oslobađanje od poreza, doprinosa… Taj model je iscrpeo svoju vrednost. Država mora dobro da razmišlja. Videli smo plan razvoja - država mora da razmišlja šta su naše prednosti. Prehrambena indistrija je ona za koju imamo sve prednosti, ali ona kaska. Mi ulazimo robu iz sveta i za naše potrebe, a ona je u bivšoj Jugoslaviji bila na prvom, drugom, ponekad trećem mestu. Dražva mora da obezbedi stabilnost na tržištu. Mora da uše u vlasništvo tih kapaciteta. Ne mora da bude većinski vlasnik. Lokalne samouprave takođe, akcionari takođe", zaključio je.