"Svaki dan plačem zbog Nikoline, a mlađa ćerka mi kaže 'Ali mama, ona će se vratiti iz škole'": Neutešna majka devojčice koju je drogirani vozač usmrtio na pešačkom

Prošle nedelje je u Višem sudu u Kragujevcu donešena prvostepena presuda kojom je V. K. osuđen na kaznu zatvora od osam godina i dva meseca zatvora zbog smrti male Nikoline i to za dva krivična dela, prvo je teško delo protiv bezbednosti saobraćaja, a drugo je nepružanje pomoći.Porodica stradale devojčice je neutešna i nema reči kojom bi mogla da se izrazi njihova tuga."Kobnog dana, Nikolina se vraćala iz škole i prelazila je bulevar koji je osvetljen, na pešačkom prelazu koji nije regulisan semaforima. Propustila je vozača, uredno je pogledala levo i desno, oprezno prešla, ali kada je došla do četvrte trake na nju je u punoj brzini naleteo taj vozač", priča nam Vera, majka devojčice.Kako navodi, vozač je tokom suđenja potvrdio da je video dete, da je pokušao da zakoči, ali je odjednom pustio kočnicu i u punoj brzini udario Nikolinu, koja je od siline udarca odletela čak 30 metara od pešačkog prelaza.

"Taj čovek nije pozvao policiju, niti je obezbedio mesto nesreće da još neko ne bi kolima naleteo na moje dete koje je ležalo na ulici. Bio je tu, mogao je da uradi. Za Nikolinu je bilo ključno da što pre dođe Hitna pomoć, jer je ona ostala bez kiseonika, a dok su lekari stigli njoj je saturacija pala već i oni su znali da joj je mozak već mnogo oštećen", priča majka.Vera napominje da su im u bolnici posle 48 sati rekli da je njihovo dete doživelo moždanu smrt i da je to nepovratno stanje, ali ona i njen suprug to nisu mogli da prihvate.

"Bila je na respiratoru od 7. decembra do 1. januara. Tačno u ponoć kada su pucali vatrometi, njeno srce je prestalo da kuca. Lekari su četiri puta pokušali reanimaciju i negde pred zoru rekli su nam da izađemo iz prostorije. Sve te dane, bili smo mi sa njom, pričali kao da može da nas čuje, puštali joj muziku, čitali joj knjige i opraštali se od nje. Neki od lekara su nam rekli da je to pogrešno, ali mi nismo mogli da se pomirimo sa tim", objašnjava Vera.Usledila je velika borba i nisu gubili nadu, kontaktirali su sa mnogim lekarima iz inostranstva, ali kada bi oni videli izveštaje i snimke iz bolnice, svi su im rekli da nema nade.

"Za to vreme dok smo bili kraj nje, imali smo povratne informacije. Počelo je kad smo se vratili iz policijske stanice i kada smo počeli da joj pričamo da je policajac rekao da nije kriva, njen pritisak i puls je skočio. U tom trenutku smo pomisli da je kraj, počeli smo da dozivamo lekare, nismo bili spremni. Posle toga, svaki put kada bi došli i pričali sa njom, njene vitalne funkcije bile su kao kod potpuno zdrave osobe", navodi Vera.Neutešna majka objašnjava da im je tih par nedelja puno značilo da se oproste od deteta, ali i da je beskrajno zahvalna zaposlenima na intenzivnoj nezi kragujevačke bolnice, jer su uložili nadljudske napore.

"Lekari su mislili da će Nikolinino stanje da traje 4-5 sati ili 4-5 dana, ali to je kod nje trajalo malo duže. Da smo u nekoj drugoj zemlji, nas bi prislili da je skinemo sa respiratora, jer nema terapiju, zvanično je mrtva, samo se čekalo da stane srce", kaže Vera.Što se tiče presude, porodica ima zamerku što je sud u Kragujevcu uzeo u obzir nalaze koji su rađeni na VMA 40 dana nakon nesreće, ali da niko nije obratio pažnju na drager test koji je urađen neposredno posle nesreće i na kojem je vozač bio pozitian."To je ozbiljan i veliki aparat, pokazao je da je vozač pozitivan na nekoliko vrsta narkotika. Kada sam čitala istraživanja, rečeno je da je preciznost ovog uređaja kada pokaže jedan narkotik 70 procenata, ali kada je u pitanju više narkotika, smatra se da je preciznost 97 procenata, u nekim zemljama čak i 100", objašnjava majka.

Kako navodi, tužilac joj je ispričao da će po dobijanju presude odmah uložiti žalbu, jer sve osim maksimalne kazne je neprihvatljivo."Što se tiče naše satisfakcije, našu Nikolinu ništa ne može da vrati, to shvatam. Ne može da se promeni prošlost, ali to nije ni svrha kazne, nego da se shodno posledicama krivac kazni. Ovde imate smrtni ishod i druga stvar je da se preventivno deluje na druge ljude da se ovakvo ponašanje iskoreni", naglašava naša sagovornica.Vera objašnjava da ljudi koji su osuđeni za saobraćajne prekršaje ne idu u klasične zatvore u kojima bi vreme proveli iza rešetaka, već da su u pitanju ustanove u kojima imaju slobodne vikende, nagradne dane, pa čak i godišnje odmore što znači da u zatvoru provedu relativno malo vremena, a nekome su oduzeli dete.

Nesrećna žena objašnjava da su ona i njen suprug i dalje u jako lošem stanju i da im je svakog dana sve gore i gore, ali da neće odustati od borbe jer smatraju da kazne moraju da budu veće. Ističu da je samo ove godine u nesrećama nastradalo čak 11 dece."Kada se nesreća desila, to je bio veliki šok za nas, suprug i ja smo upali u tešku depresiju, nismo mogli da ustanemo iz kreveta, niti da pričamo, mesecima nismo išli na posao. Moja i njegova sestra pomagale su nam oko brige za naše dve mlađe ćerke. Najmlađe dete imalo je 2 godine u tom momentu, potpuno je zavisilo od nas", priča nam ona.Od kako su izgubili dete, navodi, da su krenuli kod psihoterapeuta, ali da su im ljudi pričali od samog početka da kako vreme prolazi stanje se ne popravlja, nego postaje sve gore i gore."I stvarno jeste tako. Još uvek čekam moju Nikolinu da se vrati iz škole. Mlađa ćerka me stalno pita zbog čega plačem, a ja joj kažem da je zbog Nikoline. Ona mi na to odgovara "Ali mama, ona će da se vrati iz škole", a kada smo kupovali poklone, rekla je da uzmemo za nju, srednju ćerkicu i Nikolinu. Ljudi su nam pričali da se ona neće sećati svoje sestre, a deset meseci je prošlo, a upravo je ona najviše spominje", kaže nam Vera.

Posle tragedije koja ju je zadesila Vera Janković osnovala je Udruženje roditelja dece stradale u saobraćaju, a u njenoj borbi pridružio joj se veliki broj ljudi čiji su najmlađi izgubili živote zbog nesavesnih i bahatih vozača. Od ove godine počela je njihova borba i na svim društvenim mrežama aktivno se oglašavaju i redovni su na sastancima sa predstavnicima vrhva vlasti, MUP i organa zaduženih za bezbdnost u saobraćaju.