"Lekarka je rekla da mu je ostalo dva sata života i da uđemo da se pozdravimo": Ispovest majke dečaka kog je usmrtio bahati vozač u Loznici, 8 godina čekali optužnicu

Teška saobraćajna nesreća dogodila se u predgrađu Loznice kada je mladić S. A. kolima, velikom brzinom, naleteo na dečaka Dimitrija Glišića (12) koji je vozio bicikl. Nasilnik je dečaka nosio na haubi više od 20 metara, da bi potom njegovo telo odletelo u korito reke Štire. Zbog ovog zločina, mladić nije uhapšen niti je jedan dan proveo u pritvoru, a porodica osam godina čekala podizanje optužnice.

Otišao kod bake i dete za praznike

Suzana Glišić, majka nastradalog dečaka Dimitrija, za portal Nova.rs kaže da se nesreća dogodila na Veliku subotu, dan uoči Vaskrsa, dok se porodica pripremala za najveći praznik, a dok je njen sin bio kod dede i babe, na mestu koje je najviše voleo.

"Moj Dimitirije je tada bio kod babe i dede, mnogo je voleo da ide kod njih. Spremali smo se za praznik, sve je bilo prelepo. Ubica mog sina, S. A., je iz tog mesta i vrlo dobro je znao kuda prolazi. Prolazio je pored škole i školskog dvorišta, postojali su znakovi koji upozoravaju na decu i kolika je dozvoljena brzina. On je rekao da je žurio, a dece je bilo u školskom dvorištu mnogo, jer je bio praznik, svi su se družili", kaže majka dečaka, Suzana.

Kako nam objašnjava, njen sin se uključio na glavni put, kada je na njega naleteo automobil velikom brzinom, nosio ga više od 20 metara, a potom bacio u korito reke Štire.

"Kada je shvatio šta je uradio i kada je video mog sina u koritu reke, nije pozvao Hitnu pomoć, već svog oca. Mi nismo bili tu kada je rađen uviđaj. Sestra me pozvala i rekla da dođem u Urgentni centar u Loznici i da je Dimitrije imao saobraćajnu nesreću. Nismo mogli da slutimo šta se desilo. Nisam bila spremna na to, nisam znala da je to kraj naših života, jer od tada samo preživljavamo, a života nema", priča kroz suze neutešna majka.

Lekari odmahivali glavom kada su videli porodicu

Kako ističe, naslutila je da je nešto veoma loše, kada je videla lekare kako izlaze iz ordinacije, odmahuju glavom i odbijaju da joj kažu kakvo je stanje.

"Lekarka koja je bila tog dana je majka Dimitrijevog drugara, izašla je i rekla: "Diko je previše povređen, najbolje bi bilo da ga transportujemo za Beograd". Tamo smo doživeli najveći šok u svom životu. Lekarka je izašla i rekla da mu je ostalo najviše dva sata života i da možemo da uđemo da se oprostimo sa njim, već je bio u dubokoj komi. Ušli smo i videli ga, prevelike rane je imao. Počela sam da ga ljubim i rekla sam mu: "Nema veze Dimitrije šta doktori kažu, ja znam kolika je ljubav između nas dvoje i da se ne može ovo tek tako završiti. Ne možeš ti svoju majku da ostaviš, a ako moraš da ideš, onda me povedi sa sobom, nemoj me ostavljati ovde samu", i izašli smo iz sobe", opisuje majka kroz suze.

Kako objašnjava, njen sin nikada nije imao nikakvih zdravstvenih problema, uspeo je da se izbori šest dana, ali je 21. aprila preminuo u bolnici, jer su povrede bile preteške.

"Poslednja stvar koje se sećam sa sahrane, jeste trenutak kada sam videla njegovo telo, nisam se odvajala od njega i više nikoga nisam ni čula, ni videla. Samo sam želela da što više vremena provedem sa njim, jer sam znala da je to kraj i znala sam da ga više nikada neću zagrliti. Tu smo doživeli jedan najveći šok za roditelja. Otišao je sekundi, u jednom momentu nam je neko srušio ceo svet i ne daj Bože ikome da doživi to", opisala je majka poslednje trenutke sa sinom.

Kako ističe, porodica nikada nije imala problema sa zakonom, nije znala kako funkcionišu procesi u tužilaštvu i sudu, pa su tužiteljki prišli sa nadom da će se boriti za pravdu.

"Prva stvar koju nam je ta žena izgovorila, kada nas je videla, je: "Od mene nemojte očekivati sentimentalnost!". Ostali smo u šoku. Niko nije došao tu po sentimentalnost, nismo želeli da nas neko žali, već da se pravda sprovede. Drugog puta, kada sam otišla sama, tužiteljka Olivera Jovanović mi je rekla: "Ja stvarno ne znam gospođo Glišić šta hoćete od mene. Hoćete možda da vam ispunim muzičku želju?". Meni, majci u crnini, koja oplakuje svoje dete", tvrdi Suzana Glišić.

Dokazi nisu završili u dokumentaciji

Kako kaže, nije mogla ni da stoji od šoka i nakon toga više nije odlazila kod tužiteljke. Međutim, sledećeg puta, kako kaže, kada je njen suprug otišao da priloži određene dokaze, tužiteljka ga je izbacila iz kancelarije, ali je zamenik tužioca objasnio kako može da ih priloži.

"Nažalost, ni ti dokazi nikada nisu stigli u dokumentaciju. Posle ovog događaja, shvatili smo da nemam problem sa ubicom, već sa tužiocem, koja od početka sve radi protiv nas. Mladić koji je ubio mog sina, godinu dana nakon ubistva, u centru Loznice udario je devojku na pešačkom prelazu i pobegao sa lica mesta. Pozvali su ga poznanici, koji su ga prepoznali, i rekli da se vrati, jer je devojku odvezla Hitna pomoć, ali je on samo rekao da nije on i da je to bio njegov brat", objašnjava Suzana.

Kako ističe, u momentu kada se protiv S. A. vode predistražne radnje za smrt njenog sina, on udara i drugu devojku i za to dobija godinu dana uslovnog zatvora.

"Tada smo shvatili da nema saradnje sa tužilaštvom u Loznici, a o tome kako je formiran predmet govori i to da su naše žalbe odbijene i pred Apelacionim i Ustavnim sudom. U međuvremenu, čuli smo za još nekoliko nesreća koje je izazvao, pa i da se isprevrtao sa automobilom. Pre tri godine, angažovali smo novog advokata, koja je na osnovu analize dokumentacije podnela novu krivičnu prijavu i rekla da ima elemenata", pojašnjava Suzana.

Kako ističe majka, predmet je zatim delegiran iz Loznice u tužilaštvo u Šapcu, koje je podiglo optužnicu i ističe da su u ovoj instituciji naišli na razumevanje sa kojim se do tada nisu susreli.

"Posle agonije koju smo prošli, nismo verovali u institucije, ali nas je tužilaštvo u Šapcu razuverilo i pokazalo da još uvek postoje ljudi. Nismo tražili ništa osim da se postupa po zakonu i na osnovu činjenica. Naša sumnja je bila opravdana, što je pokazalo i podizanje optužnice. Iskreno, sada mi je lakše da živim i da dišem, da se ponašam u društvu, kad znam da postoje ljudi koji rade svoj posao. Nažalost, ročište za 18. februar je odloženo zbog štrajka advokata i novo je zakazano za 21. mart", kaže nam Suzana Glišić.

Osam godina trebalo za optužnicu

Naša sagovornica navodi da je porodica konačno dočekala da se podigne optužnica za ubistvo njihovog deteta.

"Želja porodice, posle osam godina patnje, bola i borbe, je da se samo postupa po zakonu i na osnovu dokaza koji postoje u spisima. Meni ne odgovara medijska pažnja, ne volim da se slikam i snimam, ali smo tako morali da ljudi saznaju šta se događa. Ljudi nam prilaze na ulici i pitaju nas kako smo, pričaju nam šta znaju i ne veruju da je toliko sve trajalo", kaže majka nastradalog Dimitrija Glišiča.

Kako ističe, baba i stric vozača automobila izjavili su porodici saučešće, dok je sam S. A. napisao poruku njenom sinu u kojoj je rekao da mu je žao, ali da nije kriv.