Mihalj Kertes, na krilima antiautonomaške revolucije u Novom Sadu, 1988. godine, vinuo se preko sekretara OK SK Bačka Palanka do prvog čoveka Savezne uprave carine, i čoveka od poverenja Slobodana Miloševića. Trajao je onoliko, koliko je trajao i Miloševićev režim. Za Braciku, kako su ga nazivali partijski drugovi, vezane su mnogobrojne afere, od krijumčarenja oružja u Bosnu, preko "duvanske mafije" i nelegalno dodeljivanja stanova, hapšen je nakon 5. oktobra a među radnicima u upravi je prozvan diktator. "Sa mesta direktora Savezne uprave carina ide se ili u zatvor ili u ludnicu", izjavio je Kertes jula 1996., da bi 25 godina kasnije za većinu slučajeva izbegao zatvor, ali i ludnicu.
Mihalj Kertes poznat kao Bracika rođen je 1947. godine u Bačkoj Palanci, gde je završio osnovnu srednju i Višu upravnu školu smer za socijalni rad. Počeo je kao referent za socijalnu zaštitu u rodnom gradu, promenio još nekoliko poslova a onda 1981. godine ušao u političke strukture SO Bačka Palanka. Kako je pisao Istinomer, sekretar opštinskog komiteta SK postaje 1986. da bi krajem osamdesetih podržao dolazak na vlast Slobodana Miloševića.
Proslavio se rečenicom „Ako se ja kao Mađar ne bojim Srbije, zašto se Srbin boji Srbije“.
Uspon Kertesa vezan je za ulogu koju je imao u „jogurt revoluciji“, kada je podržavajući Miloševićevu politiku započeo proteste u Bačkoj Palanci i vodio demonstrante do Novog Sada. Taj događaj doveo je do ostavke pokrajinskog vođstva i postavljanja vođstva odanog Miloševiću. Zahvaljujući angažmanu u „antiautonomaškoj“ revoluciji, postao je 1989. član Predsedništva Srbije, zadužen za žalbe i predstavke i od milošte je u medijima nazivan „ministar za narod“.
Biran je za poslanika 1990. godine u Grockoj, gde nikada nije živeo, ubrzo je postavljen na čelo službe Državne bezbednosti saveznog MUP-a i za pomoćnika saveznog minista inostranih poslova, ali je 1992. godine smenjen.
Postavljen je 1993. za direktora Uprave carina Savezne Republike Jugoslavije i na toj poziciji ostao je do oktobra 2000. godine.
Kako je pisao nedeljnik Vreme, decembra 2000. godine, Bracika je u svojoj kancelariji 6. oktobra dočekao interventnu ekipu DOS-a, pronađeno je mnogo papira, od kojih neki u rezancima, ispod uređaja za uništavanje dokumenata. Dva meseca kasnije, 6. decembra, Kriminalistička policija MUP-a Srbije privela ga je na duži informativni razgovor u nastavcima, koji se pretvorio u zadržavanje, pa u privođenje dežurnom istražnom sudiji, sa krivičnom prijavom, gde mu je određen pritvor od mesec dana. Dve nedelje kasnije pozvao se na poslanički imunitet, a u postupku se branio ćutanjem.
Bio je dugogodišnji član SPS-a, da bi decembra 2015. godine promenio stranački dres i prešao u SNS. Ovim „transferom“, čini se da je sebi obezbedio mirnu starost.
Suđenja Kertesu
Zločin na Ibarskoj
Vrhovni sud je januara 2010. godine doneo konačnu presudu zbog pokušaja atentata na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine, kada su poginula četvorica pripadnika SPO. Presudom, kako je preneo CINS, bivšim pripadnicima Državne Bezbednosti Radomiru Markoviću, Miloradu Ulemeku zvanom Legija, Nenadu Iliću i Branku Berčeku potvrđena je presuda na po 40 godina zatvora. Član JSO Nenad Bujošević osuđen je na 35, dok su Duško Maričić zvani Gumar i Leonida Milivojevića osuđeni na 30 godina zatvora.
Mihalj Kertes koji je pomogao Radomiru Markoviću da prikrije zločin, tako što mu je dao novi kamion, a za onaj koji je izazvao sudar napravio falsifikovanu dokumentaciju (da je 1998.godine, umesto DB-u, kamion dodeljen EPS-u), osuđen je na godinu i po dana zatvora. Svoju kaznu odslužio je u „Zabeli“.
Dvojica pripadnika saobraćajne policije osuđeni su na po 10 meseci odnosno pola godine zatvora, dok su Milan Radonjić, šef beogradskog odeljenja DB-a i Branko Đurić, načelnik policije u Beogradu, oslobođeni.
Iznošenje novca na Kipar
Kertes je februara 2014. godine oslobođen usled zastarelosti pred Specijalnim sudom optužnice da je po nalogu nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića zloupotrebio službena ovlašćenja i nezakonito isplaćivao novac Carine firmama i fizičkim licima, slučaj, poznat i kao „iznošenje para na Kipar“.
Kako je preneo Danas, Kertes je posle izricanja oslobađajuće presude novinarima rekao da je, zajedno sa porodicom, taj trenutak čekao 13 godina i dodaj da je „nakon svih doživljenih tortura i svega ostalog, dočekao da pravda pobedi“.
Optužnica je Kertesa teretila da je, po Miloševićevom nalogu, od 4. maja 1994. do 5. oktobra 2000. sa računa Carine isplatio 115,8 miliona maraka, 2,95 miliona dolara, kao i više od dva miliona dinara. Ukupna šteta naneta tadašnjem saveznom budžetu je, prema optužnici, bila 953.757.200 dinara. Kertes je oslobođen i optužbe da je bez dozvole Narodne banke Jugoslavije, a u pratnji radnika Carine i Resora državne bezbednosti, iz zemlje izneo 38 miliona maraka, koje su uplaćene na račune banaka na Kipru.
Sudsko veće je, obrazlažući oslobađajuću presudu, istaklo da se nije upuštalo u činjenice o krivici Kertesa, nego je takvu odluku donelo s obzirom da je apsolutna zastarelost krivičnog dela nastupila 5. oktobra 2010.
Kertes je za ovo delo prethodno bio pravosnažno osuđen na 6,5 godina zatvora, ali je 2013. godine Vrhovni kasacioni sud tu presudu ukinuo i naložio Apelacionom sudu da ponovo razmotri žalbu bivšeg direktora Carine, a taj sud je odlučio da se Kertesu ponovo sudi.
Dodela državnih stanova
Viši sud u Beogradu u januaru 2018. godine oslobodio je prvostepenom presudom optužbi za zloupotrebu službenog položaja, odnosno podstrekavanje na zloupotrebu, prilikom dodele državne nekretnine u Beogradu devedesetih godina tadašnju sekretarku Vlade Srbije Živku Cicu Knežević, bivšeg ministra Branislava Ivkovića i Mihalja Kertesa, nakon 15 godina suđenja.
Oni su bili, kako je preneo Cins, optuženi za zloupotrebe prilikom dodele kuće Kertesu krajem 1997, odnosno, početkom 1998. godine. Ivković i Kneževićeva bili su optuženi za zloupotrebu službenog položaja, dok je Kertes bio optužen za podstrekavanje.
Sudsko veće je obrazložilo da dokazi tužilaštva nisu bili dovoljni da potkrepe optužnicu. Naveli su kako su, s obzirom na dužinu ovog suđenja, odlučili da donesu presudu i da ne dozvole da slučaj ode u istoriju bez presude, što se već dogodilo sa delovima optužnice koji su zastareli.
Nekoliko meseci kasnije, nastupila je zastara i za optužbe protiv Živke Knežević u drugom slučaju nezakonite dodele državnih stanova od 1997. godine do 2000.
Inače, optužnica protiv Kerteza, Ivkovića i Knežević menjana je nekoliko puta, nije održano više od 50 ročišta a najmanje pet puta suđenje je vraćano na početak. Jedan od najčešćih razloga odlaganja ročišta bilo je nepojavljivanje svedoka, što se dogodilo i 10. januara 2018, kada je odlučeno da se deo postupka koji se odnosi na Kertesa, Ivkovića i Kneževićevu razdvoji.
Prema optužnici, Ivković i Kneževićeva su 1997. i 1998. godine, kao predsednik i članica komisije koja je dodeljivala stanove republičkim funkcionerima, omogućili Mihalju Kertesu da dobije kuću u Beogradu, iako je u tom trenutku „imao adekvatno rešeno stambeno pitanje“.
Živkovićevu je, po navodima optužnice, na ovo podstakao sam Kertes, a iznos protivpravne imovinske koristi bio je 960.000 dinara.
Tokom suđenja, Ivković i Kneževićeva su u više navrata tvrdili da je stambena komisija delovala kao kolektivno telo, da su se sve odluke donosile sa „sedam prema nula“, odnosno jednoglasno, te da je za svaki sastanak komisije pravljen zapisnik.
Sam Kertes je više puta na suđenju rekao da „mu je bilo naređeno“ da se preseli u ovu kuću, iz bezbednosnih razloga, dok je Ivković na poslednjem danu suđenja rekao da je odluka da se Kertesu dodeli kuća bila plod odluke tadašnjeg državnog vrha. Takođe, njih dvojica su tokom postupka više puta naveli da je čitav postupak politički montiran.
Šverc cigareta
Protiv Kertesa su vođena tri postupka za šverc cigareta, u kojima je bio saoptuženi u tri različite grupe. Jedan postupak, kako je pisao Insajder se odnosi na grupu čiji je vođa, prema nalazima policijske akcije Mreža, bio Marko Milošević, drugi na grupu čiji je vođa bio Siniša Stojičić, a treća na čijem je čelu kao osumnjičeni bio označen Stanko Subotić Cane.
Oslobođen zajedno sa Canetom
Decembra 2015. godine, Apelacioni sud doneo je konačnu odluku kojom je između ostalog oslobodio biznismena Stanka Subotića Caneta ali i bivšeg direktora Savezne Uprave carina Mihalja Kertesa.
Sud je tako, kako je preneo KRIK, potvrdio presudu Višeg suda od 2014. godine. Dela iz 1995. koja se Subotiću stavljaju na teret proglašena su zastarelim, a za ona iz 1996. nije bilo dovoljno dokaza.
U ovom procesu donete su već dve prvostepene presude – jedna osuđujuća i jedna oslobađajuća.
Prvom presudom Specijalnog suda iz 2011. Subotić je bio osuđen na šest godina zatvora. Apelacioni sud je ovu presudu ukinuo i slučaj vratio na početak. Drugom presudom iz jula 2014. koju je Apelacioni sud u decembru 2015. potvrdio, svi optuženi oslobođeni su optužbi zbog nedostatka dokaza, a za pojedina dela nastupila je zastarelost krivičnog gonjenja.
Optužnicu protiv Subotića i još 14 osoba u slučaju „duvanske mafije“ tužilaštvo je podiglo krajem 2007. godine. Subotić je sedam godina bio u bekstvu, od pokretanja istrage 2006. godine, do jula 2013, kada je položio jemstvo od 538.000 evra, posle čega je brisan sa poternice.
Kako se navodilo u optužnici, Subotić je tokom 1995. i 1996. zajedno sa Mihaljom Kertesom osmislio način da cigarete uđu u zemlju bez evidentiranja i da se kasnije prodaju na crnom tržištu.
Cigarete su kupovane u Makedoniji i ulazile u Srbiju gde je menjana dokumentacija. Na novim papirima pisalo je da su cigarete namenjene za druge zemlje, odnosno da su u tranzitu. Sumnja se da je na ovaj način grupa izbegla plaćanje poreza i oštetila državu za oko 30 miliona evra. Da bi tovar neometano stigao do skladišta, kamioni su putovali u pratnji službenih policijskih i carinskih vozila, pisalo je u optužnici.
Šverc Siniše Stojičića
U optužnici iz 2007. godine, Radovan Stojičić Badža, koji je ubijen 1997. godine, a čije ubistvo nije rasvetljeno, označen je kao organizator šverca cigareta. Pošto je bio mrtav, sudilo se njegovom bratu Sinišu Stojičiću, Kertesu i još sedmorici, a prvo ročište održano je 2008. godine.
U oktobru 2012. godine Stojičić je osuđen na pet, Kertes na tri, a ostali na kazne od jedne do tri godine zatvora. Dvojica su oslobođena, a Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je oslobađajući deo presude, ali je naložio da se ponovo sudi onima koji su osuđeni.
U septembru 2014. Viši sud je doneo novu presudu i odbio optužbe protiv Stojičića i još dvojice zbog zastarelosti. Kertes je osuđen na tri godine zatvora, a ostali optuženi dobili su od dve do tri godine zatvora, pisao je KRIK.
Posle nešto više od godinu dana Apelacioni sud izmenio je ovu presudu i osudio Stojičića na četiri i po godine, a Kertesu kaznu smanjio na dve i po godine zatvora.
Tadašnji direktor Savezne Uprave carina omogućio je da se cigarete ne registruju na carini ili da se prikažu kao da su u tranzitu i da ih nije potrebno cariniti. Stojičićev brat Radovan, koji je u to vreme bio zamenik ministra unutrašnjih poslova Srbije, obezbedio je da policajci ne proveravaju ovu robu na granici. Osim toga, po njegovom naređenju nakon jedne zaplene cigarete su vraćene njegovom bratu, a uhapšeni oslobođeni.
Grupa Marka Miloševića
Proces u kojem su kao prvobitni organizatori šverca cigareta označeni Marko Milošević i Mirjana Marković, a u kome se sudi i Mihalju Kertesu traje već 14 godina. On se sumnjiči da je kao direktor savezne carine davao naloge radnicima da propušttaju kamione bez kontrole.
U prvoj presudi, izrečenoj posle deset godina suđenja, u februaru 2017. godine, oslobođen je optužbe za zloupotrebu službenog položaja u švercu cigareta od 1996. do 2001. godine, Pored njega, oslobođen je i Valentin Petrov, vlasnik špedicije „Šop“, kao i dvojica koji su bili zaposleni u tom preduzeću, Miodrag Prailović i Predrag Jovančić. Istom presudom, Bojana Bajrušević Jeremić, udovica ubijenog Vladimira Kovačevića Trefa, osuđena je na pet godina zatvora.
Istom presudom od Bajruševićeve je naloženo oduzimanje imovinske koristi od više od sedam miliona evra.
Međutim, odlukom Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, marta 2018. godine ukinuta je presuda zbog bitnih povreda krivičnog postupka i naloženo novo suđenje. U odnosu na Trefovu udovicu, presuda je bila nerazumna, za Valentina Petrova je nastupila zastara.
Prema navodima te optužnice, Kertes je u dogovoru sa Bajruševićevom, davao naloge radnicima carine, da na graničnim prelazima bez kontrole propuštaju kamione preduzeća „Tref rentakar“, koje je ona vodila. Istraga protiv ove grupe pokrenuta je tokom 2007. godine, a za to vreme Bajruševićeva je bila van zemlje, pa je i za njom bila raspisana poternica. Međutim, pošto je sud u martu 2007. godine prihvatio jemstvo od 370.000 evra i povukao Interpolovu poternicu, ona se vratila u zemlju.
Suđenje u ovom postupku još uvek traje.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar