Apelacioni sud u Beogradu juče je potvrdio presudu kojom je Darko Šarić (50) u Specijalnom sudu osuđen na 15 godina zatvora zbog trgovine narkoticima, odnosno, zbog organizacije grupe koja se tereti za krijumčarenje ukupno 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike u Zapadnu Evropu tokom 2008. i 2009. godine. Šarić je inače u pritvoru od 18. marta 2014. godine, a prethodno je bio pet i po u bekstvu.
Darku Šariću je dosije u policiji otvoren 22. maja 1991. godine kada je imao samo 21. godinu. Tada je sa drugom iz rodnog mesta, Pljevlja, iz lokalne prodavnice, ukrao čajne kobasice, sudžuk, salamu, eurokrem, suva rebra, slaninu… i oko 400 paklica cigareta. Presuda za to delo doneta je u julu 1992. godine. Osuđen je za krađu, nedozvoljeno nošenje oružja, kao i nanošenje teških telesnih povreda. Iako se, prema rečima mnogih, bavio švercom cigareta za vreme sankcija, za to nikada nije bio osuđen.
U svet „velikog“ kriminala ušao je kada je opljačkao kuću krojača Dragana Kneževića 11. septembra 1993. godine u selu Šumane kod Pljevlja. Ukrao je 72.000 tadašnjih maraka i oko kilogram i po zlata.
Sedam godina kasnije policija je počela da se bavi Darkom Šarićem zbog pranja novca, što je zapravo bio početak raskrinkavanja celog njegovog „biznisa“.
Svetski mediji su o Darku Šariću prvi put pisali 2009. godine kada je urugvajska policija zaplenila 2,8 tone kokaina na jahti „Maui“ koja je imala britansku zastavu, a koja je bila u vlasništvu hrvatskog državljanina Anastazija Martinčića. Droga je pronađena u luci Santjago Vaskez koja se nalazi na 25 kilometara zapadno od Montevidea. Tom prilikom uhapšene su dve osobe – Urugvajac i Srbin. Oni su pokušali da kokain sa jahte prebace na prekookeanski brod, čija je krajnja destinacija bila zapadna Evropa. Tada je ceo Šarićev biznis lagano, ali sigurno počeo da se raspada.
Na snagu je stupila akcija „Balkanski ratnik“ u kojoj su učestvovale američka agencija DEA, srpska BIA i policija Urugvaja. Upravo oni su bili ti koji su sprečili pomenuti šverc. Sa druge strane, policija u Beogradu uhapsila je pripadnike Šarićeve grupe koji su se u tom trenutku zatekli u Srbiji.
Za Darkom Šarićem je u januaru 2010. godine raspisana međunarodna Interpolova poternica. Prema tadašnjim navodima iz policije, narko-bos je 25. januara 2010. godine poslednji put viđen u Pljevljima, a potom mu se izgubio svaki trag. Tada je navodno pobegao u Švajcarsku.
U aprilu 2010. godine Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv Šarićeve grupe. Počele su provere brojnih preduzeća među kojima su bili „Maestral turs“, koje je oduzeto od Šarića, a u čijem vlasništvu su bila dva hotela u Novom Sadu „Vojvodina“ i „Putnik“. Pod istragom je bilo i preduzeće „Palić“.
U maju 2010. godine kao bomba je odjeknula vest da su Šarić i članovi njegovog klana napravili plan za likvidaciju najviših državnih funkcionera Srbije, pripadnika policije i BIA. Za to je navodno bio spremljen budžet od 30 miliona evra. Tačnije, od tih para je trebalo da budu prikupljene informacije upravo o članovima akcije „Balkanski ratnik“. Plan je bio da ih zastrašuju, da im prete i na kraju, ako je potrebno – likvidiraju.
U avgustu 2010. godine podignuta je nova optužnica protiv Darka Šarića. Teretili su ga za pranje više od 20 miliona evra od prodaje kokaina. Upravo od tog novca su kupljena gore navedena preduzeća i hoteli.
On je, kako se tada navodilo, kupovinom i privatizacijom preduzeća oprao više više od šest miliona evra. Da preciziramo, to je bio novac koji je uložen u privatizaciju i finansiranje hotela „Putnik“ i „Vojvodina“ i preduzeća „Mitrosrem“ u Sremskoj Mitrovici.
Brat Darka Šarića, Duško, uhapšen je u oktobru 2010. godine po italijanskoj poternici. Teretili su ga kao organizatora grupe koja je u toj zemlji prodavala kokain.
Dve godine kasnije, počelo je suđenje Šariću i njegovoj grupi za šverc više od dve tone kokaina iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu marta 2012. godine u Specijalnom sudu u Beogradu.
Hapšenje i izručenje uživo
Šarić je uhapšen u martu 2014. godine u Južnoafričkoj republici odakle je prvo prebačen u Crnu Goru, pa u Beograd. Prema tadašnjim saznanjima, Šarić je 2007. godine obezbedio navodno sebi novi identitet u Južnoafričkoj Republici, gde je upisan u matične knjige rođenih kao južnoafrički Bur Jan van Husel, sa mestom rođenja u Stelenbušu, u provinciji Zapadni Kejp. Hapšenje i izručenje Šarića Srbiji je, međutim, po stavu većeg dela javnosti, do danas nije u postupnosti rasvetljeno. Mnogi su dovodili u pitanje tvrdnje da je Šarić izručen iz JAR, a do danas su ostala najglasnija nagađanja da je dovođenje Šarića na optuženičku klupu Specijalnog suda, unapred dogovoren i dobro isplaniran „projekat“ SNS.
Međutim, 24. februara 2014, Bezbednosno-informativna agencija obavestila je američku DEA da postoji krtica u srpskoj policiji nakon propale policijske akcije zaplene droge klana odbeglog narko-bosa Darka Šarića u martu 2009. Navodi se da je tada bilo spremno i hapšenje Rodoljuba Radulovića – Miše Banane, za koga se pojavila informacija da je svojim borodom trebalo da preveze tonu Šarićevog kokaina. Specijalni sud u Beogradu izrekao je 26. februara 2014. meru oduzimanja pasoša advokatu iz Novog Sada Radovanu Štrbcu, koji se sumnjiči da je pripadnicima Šarićevog klana prenosio policijske informacije o praćenju i prisluškivanju, koje je dobijao od Branka Lazarevića, tadašnjeg šefa kabineta Ivice Dačića.
Tada je na optuženičkoj klupi Specijalnog suda trebalo da pojavi ukupno 39 članova Šarićeve grupe, jer je 11 njih u tom trenutku priznalo krivicu, 16 njih je bilo u bekstvu, a Radan Adamović, Nebojša Joksović i Draško Vuković su dobili status svedoka saradnika.
U bekstvu su tada bili Rodoljub Radulović, Goran Soković, Marko Pandrc, Nenad Novaković, Boško Nedić, Darko Tošić, Nikola Dimitrijević, Darko Gazdić, Milovan Milovac, Bojan Stanojković, Petar Obradović, Marko Račić, Vladimir Račić, Mihajlo Đoković i Nebojša Sretenović.
Šarić je u julu ove godine osuđen na devet godina za pranje više od 20 miliona evra prljavog novca, za koji se veruje da je stečen krijumčarenjem kokaina.
„Škaljarci“ i „kavčani“ napredovali padom Šarića
Kotorski pomorci su sa švercom kokaina i grupom Darka Šarića bili povezani preko Rodoljuba Miše Radulovića i Dragana Dudića Frica. Šarić i Radulović su tokom 2010. godine bili u bekstvu, a Dudić je te godine u maju ubijen u centru Kotora. Praznina na tržištu je brzo počela da se oseća, pa su “kotorani” aktivirali ranije stečene veze i kontakte u Južnoj Americi. Tada počinje zapravo da deluje jedinstveni “kotorski klan” koji ubrzo preuzima primat na tržištu kokaina. Kasnije, nakon krađe 200 kilograma kokaina iz stana u Valensiji, klan se deli na „škaljarski“ i „kavački“. „Škaljarci“ su poznati i kao saradnici Luke Bojovića. Vođe oba navedena klana, Slobodan Kašćelan i Radoje Zvicer (kavčani) i Jovan Vukotić (škaljarci) – su i dalje slobodi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar