8
Kineski državljanin Cuj Guanghaj i Britanac Džon Miler uhapšeni su 24. aprila u beogradskom hotelu Hajat po američkom nalogu zbog optužbi za progon kineskog disidenta i pokušaj krijumčarenja vojne opreme iz SAD u Kinu, otkrio je BIRN. Iako su uhapšeni po poternici FBI-ja i optuženi za ozbiljna krivična dela sa geopolitičkim implikacijama, a takođe je reč o ozbiljnom međunarodnom slučaju sa potencijalno dalekosežnim posledicama, Ministarstvo unutrašnjih poslova se nije oglasilo saopštenjem o hapšenju, kao i svim drugim situacijama, te se postavlja pitanje zbog čega.
Hapšenje se dogodilo 24. aprila u hotelu „Hajat“, a za ovaj slučaj javnost je saznala tek kada je BIRN otkrio detalje privođenja. Osumnjičeni su privedeni na zahtev SAD čije ih vlasti terete da su u Kaliforniji organizovali proganjanje i zastrašivanje kineskog umetnika Huija Boa koji živi u SAD i koji je izrađivao provokativne skulpture koje su ismevale i vređale predsednika Kine Si Đinpinga i njegovu suprugu.
Američko Ministarstvo pravde je odmah sutradan 25. aprila pohvalilo reakciju srpskih vlasti i najavilo da će formalno zatražiti izručenje dvojice uhapšenih u SAD. Ipak, prema saznanjima BIRN-a, istog dana je reagovala i kineska vlada je reagovala. Kineski ambasador Li Ming je razgovarao sa ministrom policije Ivicom Dačićem i negodovao zbog hapšenja, istakao da je Kina dosta uradila za Srbiju i da nije u redu da joj se ovako vraća, kao i da je uhapšeni Cuj Guanghaj od velike važnosti za kineski državni vrh.
Advokat Vladimir Terzić za portal Nova.rs objašnjava da je očigledno da se ovde ne radi o “običnim” stranim državljanima, te da su u pitanju osobe poznate međunarodnim bezbednosnim službama.
“Njihovo hapšenje po nalogu FBI-ja Srbiju je uvelo u ozbiljan geopolitički problem. Ćutanje MUP-a može se tumačiti kao pokušaj da se kontroliše šteta i prikrije osetljivost situacije”, kaže naš sagovornik.
Kako navodi Terzić, ovaj slučaj mora se posmatrati kroz političko-bezbednosnu prizmu.
PROČITAJTE JOŠ:
“Srbija je trenutno institucionalno nesređena i podložna pritiscima — kako unutrašnjim, tako i spoljnim. Pravosudni sistem jednostavno nema kapaciteta da samostalno donese odluku o izručenju bez upliva velikih sila. Pritisci će svakako dolaziti i iz SAD, koje su inicirale istragu, ali i iz Kine, koja ima direktan interes da spreči izručenje”, objašnjava advokat Vladimir Terzić.
Naglašava i da prebacivanje osumnjičenih u kućni pritvor, iako pravno neutemeljeno i nesrazmerno riziku, deluje kao privremeni politički kompromis kojim su trenutno zadovoljne obe strane.
“Jasno je da će konačna odluka o izručenju, nažalost, biti doneta van regularnog pravnog okvira, pod uticajem trenutno dominantne međunarodne sile. Iako bi to najverovatnije trebalo da budu SAD, ne treba potceniti ni potencijalni uticaj Kine, posredstvom vrha izvršne vlasti u Srbiji”, zaključuje naš sagovornik.
Kako je Birn pisao, dan nakon hapšenja kineski ambasador, imao je neprijatan razgovor sa ministrom Dačićem, tokom kojeg je negodovao zbog hapšenja Cuja Guanghaja. Dačić je za BIRN tvrdio da se sastanak dogodio desetak dana kasnije i da nije bio neprijatan.
Uprkos ozbiljnim optužbama, obojica osumnjičenih su iz ekstradicionog pritvora prebačeni u kućni pritvor posle nepunih mesec dana u zatvoru, što pojedini pravnici ocenjuju kao presedan.
Kako je Birn otkrio, FBI je godinama tajno pratio i snimao osumnjičene, čiji su planovi obuhvatali fizički napad na kineskog umetnika koji živi u SAD i izrađuje skulpture predsednika Kine i njegove supruge, ali i pokušaj ilegalnog uvoza raketa, dronova i radara u Kinu.
Iz komunikacije osumnjičenih proizilazi da su delovali po nalogu kineskih vlasti, s obećanim višemilionskim budžetima i državnim logistikama.
Slučaj hapšenja Cuja Guanghaja i Džona Milera u Beogradu prerastao je tako iz pravnog pitanja u strateški test za Srbiju. Ishod ekstradicionog postupka neće biti važan samo sa pravne tačke gledišta.
Peking bi ovu ekstradiciju doživeo kao izdaju poverenja. Moguće reperkusije mogle bi uključivati zahlađenje odnosa, usporavanje investicija ili druge vidove sankcionisanja srpskih poteza na koje Kina ima uticaj, piše Birn.
Sa druge strane, Sjedinjene Države su jasno stavile do znanja da očekuju od Srbije poštovanje međusobnog ugovora o izručenju i saradnju u borbi protiv transnacionalnog kriminala.
Za sada, čini se da srpske vlasti pokušavaju da kupuju vreme i drže obe strane koliko-toliko zadovoljne.
Pre ili kasnije, srpski sudovi – a iza njih i Ministarstvo pravde i Vlada – moraće doneti konačnu odluku o američkom zahtevu za izručenje.
Više o ovoj priči pročitajte na sajtu BIRN-a.
