Sinovi Frenkija Simatovića i veze sa saradnicima Slobodana Tešića i firmama na crnoj listi

Prepoznatljiv po svojim avijatičarskim Ray Ban naočarima i crvenoj beretki, Franko Simatović „Frenki“, komandant paravojne jedinice za specijalne operacije (JSO) koju je tokom rata 90-ih osnovala Služba državne bezbednosti Srbije – oduvek je gajio imidž misterioznog tipa, piše BIRN.

O Simatoviću, piše, koji je osuđen na 15 godina zatvora za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu u BiH i Hrvatskoj, postoji malo pouzdanih informacija, zbog čega su ga mediji često nazivali i čovekom „nezvanične biografije“.

Sličan stav prema javnosti gaji i jedan od najmoćnijih balkanskih trgovaca oružjem Slobodan Tešić, piše ovaj medij. Provevši više od deceniju na crnim listama – prvo UN-a, a onda i SAD – retko je fotografisan u javnosti, a dosledno izbegava i komunikaciju sa medijima, navodi se.

Njih dvojicu do sada niko nije dovodio u (poslovnu) vezu.

„Saradnja od preko 15 godina sa Nemanjom Kuntićem“

BIRN otkriva da su Frenkijevi sinovi, Igor (48) i Mario Simatović (41), poslovali sa Tešićevim saradnicima i kompanijama.

Simatovići juniori više od 15 godina poslovno sarađuju sa Nemanjom Kuntićem, jednim od saradnika Slobodana Tešića, naveo je BIRN u svom tekstu. Stariji i poslovno aktivniji Igor Simatović, kako piše, gotovo je nerazdvojan od Kuntića kada je reč o biznisu. Sa njim, na različite načine, sarađivao je u barem sedam kompanija.

Jedna od firmi u kojoj su tragove ostavili i Kuntić i braća Simatović jeste „Topčider heights“, navodi se u tekstu. Ova firma je svojevremeno bila u vlasništvu kiparske firme Moonstorm ltd, koja je 2019. stavljena na crnu listu SAD upravo zbog povezanosti sa Tešićem, navodi se. BIRN piše da su poslednji vlasnici te kompanije su Kuntić i Igor Simatović, i to preko firme registrovane u SAD.

Braća Simatović, zajedno sa Kuntićem, imaju interes i u beogradskoj kompaniji „East Iron“, piše u tekstu. Ova firma je, kako je pisao Forbs Srbija, a preneo BIRN, trenutno vlasnik deset miliona evra vrednog potraživanja koje je libijsko ministarstvo odbrane prethodno imalo prema kiparskoj firmi Charso Limited – takođe na crnoj listi SAD zbog veza sa Tešićem.

Ovaj dug povezan je sa kontroverznim ugovorom o isporuci oružja Libiji iz 2014. godine kada je država Srbija praktično uvela Tešićev Charso Limited kao privatnog posrednika u međudržavnom poslu, bez jasnog obrazloženja, piše.

„Boško Radonjić – veza Frenkija i Tešića“

Kako su Frenkijevi sinovi završili u poslovima sa Tešićem, nije do kraja jasno. Dva izvora – jedan bivši zaposlenik u namenskoj industriji, a drugi privatni trgovac naoružanjem – kažu za BIRN da je najverovatnije Boško Radonjić, jedan od osnivača „Grupe Amerika“, organizovane kriminalne grupe optuživane za trgovinu kokainom, bio veza između Frenkija i Tešića.

Radonjić je bio živopisan lik. U SAD je otišao 70-ih godina prošlog veka, gde se zbližio sa četničkom imigracijom, a osuđen je u Americi zbog planiranja više bombaških napada na diplomatske misije Jugoslavije, prema pisanju OCCRP-ja, piše BIRN. Svojevremeno je uspeo da dođe na čelo irsko-američke bande „Vestis“ (Zapadnjaci) koja je dominirala njujorškim naseljem Paklena kuhinja, a sarađivao je i sa Džonom Gotijem, šefom italijanske mafijaške porodice Gambino, navodi se. Tokom 90-ih vratio se na Balkan, piše ovaj medij, praveći veze sa srpskom službom bezbednosti.

Trgovac oružjem koji je želeo da ostane neimenovan kaže za BIRN da je Franko Simatović bio čest gost u Radonjićevom beogradskom noćnom klubu „Lotus“ u periodu pre nego što je jedan od osnivača „Crvenih beretki“ konačno poslat u Hag krajem 2009. godine.

„Frenki je stalno sedeo tamo, kao i Tešić. To bi moglo biti mesto gde su se njihovi putevi ukrstili“, navodi za BIRN.

Zastupnik Tešićevih firmi i dugogodišnji saradnik Simatovića

Četrdesetsedmogodišnji Nemanja Kuntić glavna je veza između Tešića i sinova Frenkija Simatovića, piše BIRN.

Kuntić je bio dugogodišnji zastupnik Moonstorm ltd, kiparske firme koja je od 2019. godine na crnoj listi SAD zbog toga što je „pod kontrolom Tešića“, pokazuje dokumentacija do koje je došao BIRN.

Crnogorski mediji su još 2015. pisali, navodi BIRN, da je Kuntić predstavljao Moonstorm ltd u poslu izvoza minobacača iz Albanije u Jemen, preko crnogorske Luke Bar.

Moonstorm je registrovan na istoj adresi kao i još dve firme koje su SAD sankcionisale zbog veza sa Tešićem – Charso Limited i Grawit Limited, piše u tekstu.

Dokumentacija do koje je došao BIRN pokazuje da je Kuntić sarađivao i sa Goranom Andrićem koji je, prema tvrdnjama OFAC, jedan od Tešićevih najbližih saradnika koji ga je predstavljao u međunarodnim prodajama u vreme kada je Tešić bio na UN-ovoj listi zabrane putovanja.

Kuntić i Andrić povezani su preko kompanije Alpha International LLC, koja je registrovana u Delaveru, američkom ‘poreskom raju’. Kuntić je bio pravni zastupnik kompanije, a Andrić pravni zastupnik njenog ogranka u Srbiji do 2010. godine, navodi se.

Srpski ogranak Alpha International LLC, registrovan je na istoj adresi kao i Velcom Trade, još jedne firme koju su SAD sankcionisale zbog toga što je pod kontrolom Gorana Andrića, odnosno Tešića, piše ovaj medij.

Interesantno, piše BIRN, je krajnji vlasnik Alpha International je bio upravo kiparski Moonstorm ltd.

Nemanja Kuntić nije želeo da odgovara na pitanja BIRN-a o svom odnosu sa Tešičem.

„Neću ništa da odgovaram“, bio je kratak u telefonskom razgovoru za ovaj medij.

Tešićev ’Moonstorm’ i Simatovići

BIRN otkriva da su braća Simatović, prevashodno Igor Simatović, imali i direktne veze sa Tešićevim Moonstorm Ltd. – i to preko srpske kompanije Topčider Heights.

Ova kompanija prvobitno je osnovana 2005. godine kao „CT Group“, a zatim je preimenovana u „Neoport“ 2008. kada je stoprocentni vlasnik firme postao Nemanja Kuntić, prethodno manjinski vlasnik, piše. Jedna od prvih stvari koje je učinio te 2008. jeste postavljanje za direktora tada 24-godišnjeg Maria Simatovića, Frenkijevog mlađeg sina, naveo je ovaj medij.

Kompanija je 2009. godine preimenovana u Topčider heights, po BIRNu, a Maria Simatovića menja Milan Garača koji je, unevši u kapital firme stan vredan 390.000 evra, preuzeo i više od 99 odsto vlasništva.

Garača je već sledeće godine, zajedno sa unetim stanom, bez ikakve naknade vlasništvo prepustio Tešićevom “Moonstorm ltd“.

Pet godina kasnije dešava se nekoliko zanimljivih vlasničkih promena.

U oktobru 2015. Moonstorm – koji zastupa Kuntić – predaje vlasništvo kompaniji „Pro Sport Inc“ registrovanoj u Belizeu – koju takođe zastupa Kuntić, navodi se.

Samo tri meseca kasnije, vlasništvo se ponovo menja, piše ovaj medij.

Topčider heights ovoga puta preuzima Winter Investment LLC, firma registrovanu u Vašingtonu, a čiji je vlasništvo dele Kuntić i Igor Simatović, pokazuje dokumentacija u koju je BIRN imao uvid.

Korišćenje ofšor firmi i česte promene vlasništva karakteristične su za poslove Kuntića i Igora Simatovića, naveo je BIRN. Njih dvojica, inače isto godište, sarađivali su u bar sedam kompanija.

Taj mehanizam poslovanja sam po sebi nije nezakonit, a BIRN nije skupio nikakve dokaze koji ukazuju da su Kuntić iili Simatovići prekršili zakon.

Međutim, Goran Radosavljević, direktor FEFA fakulteta, kaže za BIRN da, generalno gledano, učestala upotreba ofšor firmi i promena vlasništva mogu biti „crvena zastavica“ za institucije koje se bave borbom protiv korupcije i finansijskog kriminala.

On objašnjava zašto se „ofšor“ firme često koriste:

„Prvo, ljudi koje stoje iza njih žele da se njihove finansijske transakcije teže prate, kako bi se iz nekog razloga sakrilo poreklo novca. Često se to radi kada je novac dobijen kriminalnim aktivnostima; drugo, da se sakrije pravi vlasnik; i treće, da se izbegne plaćanje poreza u celosti”, rekao je za ovaj medij.
Libijski posao vredan 10 miliona evra

Kontroverzni posao prodaje oružja Libiji ugovoren 2014. godine, a u koji je država kao posrednika uvela privatnu firmu Slobodana Tešića, nedavno je ponovo postao predmet interesovanja javnosti, navodi se.

U martu je Forbs Srbija objavila tekst u kome se navodi da je malo poznata firma East Iron preuzela dug od Tešićeve firme Charso Limited, kao i da je dogovoreno da će toj firmi dug koji ima libijsko ministarstvo odbrane platiti država Srbija iz budžeta, i to tako što će „prebiti“ svoj dug koji ima prema Libiji po osnovu kredita za uvoz libijske nafte iz vremena socijalističke Jugoslavije, navodi BIRN.

BIRN otkriva da su iza firme „East Iron doo“, pored Kuntića, upravo sinovi Frenkija Simatovića. Mario Simatović i Kuntić trenutno imaju po 25 odsto vlasništva u firmi. Preostalih 50 odsto vlasništva je do februara ove godine držao Igor Simatović, navodi se, kada je odlučio da taj udeo besplatno ustupi Nataši Jurišić Trojanović, direktorki u njegovoj firmi Green Water.

Više o ovoj temi pročitajte na sajtu BIRN.

Bonus video: Opština Vlasotince nagradila ćerku trgovca oružjem Slobodana Tešića