„Nije nužno da budem vlasnik firmi. Posle 40 godina, napravivši kontakte širom sveta, ja danas mogu da drugima otvaram vrata i pravim poslove. Ja od jedne male ili srednje firme mogu jednim pozivom da napravim da bude velika, ako joj otvorim tržiste koje će joj to omogućiti”, ovako je jedan od najvećih trgovaca oružjem na Balkanu Slobodan Tešić, odgovarajući na pitanja KRIK-a, sumirao svoju dominaciju u ovom poslu.
Tešić još uvek pravi milione evra od trgovine oružjem iako se godinama on i njegove kompanije nalaze pod američkim i britanskim sankcijama.
Ovaj šezdesetpetogodišnji trgovac oružjem trudi se da radi u senci. Retko se oglašava, a u javnosti kruži tek po koja njegova fotografija, piše KRIK.
U ekskluzivnom intervjuu koji je dao za KRIK i OCCRP povodom otkrića da preko člana SNS-a Milorada Pušica kontroliše firmu koja trguje oružjem, Tešić negira otkriće novinara, ali potvrđuje da je i dalje u ovom biznisu. Ističe da je poslovanje uskladio sa ograničenjima koja važe za njega zbog međunarodnih sankcija pod koje je stavljen.
Poznati biznismen tvrdi da je pod sankcijama završio zbog lobiranja uticajnih osoba iz Bosne i Hercegovine, sa kojima nije bio u dobrim odnosima, a koje su protiv njega vodile i prljave medijske kampanje.
„Nije tajna da su mi te 2017. godine upravo određeni službenici BiH pretili kako će iskoristiti svoj uticaj da me stave pod sankcije SAD. Ja sam tad mislio da je to budalaština. No, kao što sam rekao, prevario sam se i potcenio cenu mog neulaganja u borbi protiv laži i napada na mene”, kaže i dodaje da je angažovao advokatske timove koji čine sve kako bi ga skinuli sa sankcija.
Tešić negira da je ikada bio donator Srpske napredne stranke, ali navodi da mu je kao privredniku važno da ima dobar odnos sa uticajnim ljudima i da „nema problem da otvoreno i srdačno podržava određene politike vladajućih političkih aktera.”
„Stranka su kolektivi ljudi, a meni je akcenat na ljudima, onima koji čine dobro. Što se tiče donatorstva – nisam donator stranke, ali sam donator različitih institucija – od bolnica do policije.”
Kaže i da ne misli da je Aleksandar Vulin, bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA), stavljen pod sankcije zbog njega – iako je američki Trezor naveo da je Vulin, između ostalog, „pomagao da se Tešićeve ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica Srbije“.
„Tom logikom, ako je to navodni razlog, onda bi svi ministri na čelu svih ministarstava koja su uključena u davanje dozvola, trebalo da budu na sankcijama … Moj odnos sa gospodinom Vulinom je jako korektan. Ja ne biram ko je direktor BIA niti ko je ministar, ali mogu da se potrudim da imam korektne i dobre odnose. To je uostalom i normalno da vodeći privredici iz različitih sektora i država budu u korektnim odnosima“.
Tešić, ipak, nije pristao na intervju uživo zbog čega novinari nisu mogli da mu postave dodatna pitanja niti insistiraju na razjašnjenima. Odgovore, koje KRIK prenosi uz neznatno skraćenje, Tešić je dostavio pisanim putem.
PROČITAJTE JOŠ:
KRIK: Od decembra 2017. nalazite se pod sankcijama američkih vlasti. U još jednom navratu, u decembru 2019, sankcionisana je grupa ljudi i firmi povezanih s Vama. Šta ste uradili po ovom pitanju? Da li ste se u SAD žalili povodom sankcija i u kojoj fazi je taj postupak?
Tešić: Nažalost, u trenutku kada je 2017. godine započet jedan proces „potražnje“ za licima koja bi mogla da budu pod sankcijama, a sve zbog politički pokrenute inicijative tadašnje administracije, moje ime je, uz pomoć već dobro poznatih mehanizama dotiranja američkoj administraciji, stavljeno na spisak tzv. označenih osoba Ministarstva finansija (Trezora) SAD. Ako dobro pogledate navode iz tih sankcija, naći ćete trag tekstova iz raznih medija iz regiona, ali iz mnogo ranijeg perioda u odnosu na 2017. godinu.
Vidite, u mojoj karijeri, u jednoj od najosetljivijih industrija kad su u pitanju nelojalna delovanja konkurencije, politički i medijski pritisak, i izrazito negativna mreža sabotera i lica koja su isključivo vođena interesima da budu trgovci oružjem, a pri tome prodaju laži i polu-istine i nekad poverljive i državne tajne, nisam se obazirao na negativne uplive ovih različitih faktora.
Međutim, poučen savetom advokata iz Amerike i Srbije koje sam angažovao 2018. godine da čak i netačan medijski tekst, ili negativan istup konkurenta ili polu-istina ili laž plasirana, može biti razlog za negativnu reakciju određenih stranih tela koja se bave upravo skupljanjem medijskih i drugih javnih tekstova, ovom prilikom želim da odgovorim na pitanja koja ste mi postavili u vezi ovih stvari.
Dakle, reagujući na moju grešku gde nisam imao prisustvo u SAD putem lobista i ozbiljnih advokatskih kancelarija dok su neki moji konkurenti kao i drugi faktori imali, promenio sam svoje poslovanje i shvatio važnost da imate glas da se suprostavite lažnim vestima. Tokom 2018. godine angažovao sam vodeću regionalnu kancelariju Tomanović, vodeću američku kancelariju Wilmer Cutler Pickering Hale and Dorr LLP, i niz drugih kompanija, kao i neke od svetskih vodećih forenzičkih i istrazivačkih kompanija iz Wasihngtona da se bave analizom mog poslovanja i poslovanja mojih firmi. Rezultat tih radnji je bila jedna sveobuhvatna peticija, kako se to zove, odnosno podnesak koji na stotinu strana sumira zašto sankcije protiv mene ne bi trebalo da budu nastavljene. Ukratko – razlozi za to su sledeći: 1) poslovanje mene i mojih firmi je u skladu sa zakonom; 2) ne postoji koruptivno delovanje i 3) moje firme su u procesu transformacije načina poslovanja i implementacije vodećih standarda koji su došli upravo na preporuku mojih konsultanata iz SAD.
Tom peticijom sam započeo postupak delistinga. Proces za delisting je jako dug. On i dalje traje. On je po svojoj prirodi izrazito težak i zahtevan. Dok jedan deo adminsitracije koji ima pravni zadatak – odnosno ima dužnost da povezana lica, moje saradnike, neke zaposlene, direktore, odnosno firme koje rade sa Partizan Techom potencijalno isto sanckoniše (što se desilo 2019. godine), drugi deo analizira poslovanje, razloge za delisting i sve aspekte toga i donosi zaključke i odlučuje o skidanju sa liste.
Paralelno, dok ovo sve traje, tu postoje mnogi otežavajući faktori koji dolaze kako i iz moje zemlje tako i iz regiona. Mnogi su videli sankcije koje se odnose samo na SAD kao priliku da iskoriste da nađu svoje mesto u industriji gde gradim kontakte i ime već 40 godina. Mnogi u sistemima moje i regionalnih država, vide ovo kao priliku da me dodatno diskredituju ili da iskoriste da plasiraju podatke i naštete mojoj firmi, mojim zaposlenima i meni. Znate, kada ste u industriji u kojoj ja radim, izrazito ste pogodni za negativnu kampanju. Neki ljudi često ne razumeju da je logika ovog biznisa ista kao i logika prodaje hrane, vode, drugih potrepština. Mogao bih mnogo o tome. Odbrana, odnosno odrambena dobra su isto tako nužna stvar. Svi se mi nadamo budućnosti gde to nije potrebno.
Na kraju, ja sam uveren da će ovaj postupak, koji i dalje traje, imati svoj pravedan kraj koji znači prepoznavanje da, kao što nije bilo razloga za moje sankcionisanje, odnosno da medijski naslovi koji idu i decenijama unazad ne mogu biti uporište za sankcionisanje, ne postoje razlozi da ja i moja firma budemo na listi ljudi koji ne mogu da rade sa SAD.
KRIK: Američki Trezor, koji Vas je stavio na sankcije, tvrdi da ste pojedine poslove obezbedili korupcijom. Koje ste to funkcionere korumpirali?
Tešić: Kao što sam istakao, ukoliko pažljivo pročitate razloge za sankcije, a onda ispratite izrazito negativnu štampu iz davnih godina iz BiH, mislim da ćete možda i naći istovetnost mnogih reči i fraza. Stoga, moje mišljenje je da zbog mojih loših odnosa sa određenim uticajnim licima iz BiH, kao i iz činjenice da nisam bio dovoljno mudar da shvatim da dovoljno dugo rečena laž može imati težinu, u procesu gde su lica za sankcije bila tražena celu 2017. godinu, neko ko je imao interes se potrudio da moje ime dođe tu i „pogurao“ to raznim medijskim tekstovima iz prošlosti. Dakle, ako razumete proces ovih sankcija, onda znate koliko veliki uticaj imaju lokalne strukture.
Što se tiče tih medijskih napada iz prošlosti, siguran sam da Vi dobro znate razliku između ozbiljnog istraživačkog novinarstva i obaveštajnog ili politički plasiranog reketiranja ili širenja laži da se našteti drugom. Vidite, ja sam Srbin iz Bosne. Meni su otac i majka masakrirani od strane muslimanskih snaga. Da su imali oružje možda bi danas bili živi. Da su njihove komšije bile naoružane – možda bi bili živi. Ja verujem u pravo pojedinca da brani svoj dom, svoju kuću i da ima pravo da za tu svrhu ima sva potrebna sredstva.
Uostalom, u to veruje i Ustav SAD. No, da ne digresiram. Suština je da sam imao i imam puno neprijatelja, naročito u BiH, a to je posledica kako istorijskih, tako i pragmatičnih razloga. Mnogi nisu želeli i osporavali su moj uspeh u ovoj industriji. A vaši prijatelji koji su stručni novinari – sigurno znaju stanje, vlasništvo, zavisnost, upravljanje i sve druge elemente vezano za medije u Federaciji. Tako da ako odete 20 godina unazad, videćete da je BiH tokom celog ovog perioda močvara obračuna preko medija, da je jako puno prljavog izveštavanja, napada, tabolidno-obaveštajnih tekstova, klasičnog reketiranja.
Moje mišljenje je da je ovo onda bilo idealno tlo, ako na to još dodate motivisane službenike BiH da naštete pojedincu i iskoriste svoje kontakte u ambasadama, da neko dođe na listu sankcija. Na žalost, stvari u praksi upravo jesu tako jednostavne.
Opširnije pročitajte na sajtu KRIK-a.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare